SCENA I:

Čujemo kucanje, ulazak u prostoriju, otvaranje i zatvaranje vrata.

Otkucaji srca, uzdah (jedan bez izdaha):

Svetlana: Trudimo se da preživimo dan uprkos simptomima koje imamo, koje često može mogu biti neko stezanje u grudima, otežano disanje, ubrzan puls koji nas onda remeti. Mislim da je to ustvari najveći razlog zašto se sa anksioznošću treba baviti.

Počinje numera “Milano - driving cars onto Mars”

Jovana: Zdravo! U ovoj epizodi slušamo Svetlanu Prokić, diplomiranu psihološkinju, geštalt psihoterapeutkinju, i članicu centra Psihobalans. Sa njom razgovaram o temi – anksioznost: kako ova pojava funkcioniše, kako se sprečava, leči – ukratko:  važne informacije o aksioznosti,  koje će vam biti korisne bilo da ste vi ili je neko u vašoj okolini anksiozan. I hej, pošaljite ovu epizodu onome kome je potrebna!

Završava se numera “Milano - driving cars onto Mars”

Jovana: Počnimo iz početka.

Često se mešaju strahovi, pa čak i depresivna stanja sa anksioznošću. Svetlana, hajde da objasnimo –  šta je uopšte anksioznost?

Svetlana: Anksioznost je stanje ljudskog bića u kome oseća strah od neke nejasne opasnosti. Dakle, osoba ima osećaj da će se nešto loše desiti ali ne može tačno da kaže šta.

Jovana: Šta se tada dešava u našem telu, kako se anksiozost oseća? i šta je karakteristično za ovu pojavu?

Svetlana: Tokom anksioznosti,  u našem telu je vrlo aktivan simpatički deo autonomnog nervnog sistema i zapravo javljaju se mnoge telesne manifestacije, kao što su na primer znojenje, crvenilo, lupanje srca, nervoza u stomaku, suva usta, knedla u grlu, teškoće sa disanjem, napetost mišića. Osoba često zamišlja preteću katastrofu i strahuje od gubitka kontrole kao i od umiranja.

Za anksioznost su karakteristična nestrpljivost, razdražljivost, distraktibilnost kao i nesanica. To je ono što se dešava u telu. To može da prati i misaoni tok koji stalno nekako očekuje da će se nešto loše desiti. Često osoba i smišlja scenarije šta to loše može da se desi i šta može da pođe po zlu. A nekada je istaknutija ta telesna komponenta gde osoba praktično se uplaši za svoje telesno zdravlje da li je sve u redu i onda to biva predmet anksioznosti.

Kreće numera Toccata - Vettore

Jovana: Ubacujem se na kratko, samo da dojasnim: distraktibilnost je isto što i rastresitost, rasejanost,..

Svetlana: Upravo ovi telesni simptomi često budu prvi pokazatelji da je osoba anksiozna dok ne shvati, dok ne ode kod lekara, zapravo, najčešće i sazna da je fizički sve u redu sa njom a da ti simptomi dolaze od psihičkog stanja odnosno od anksioznosti.

kraj numere

Jovana: Kada znamo te karakteristike, da li su nam one dovoljne da sami možemo da raspoznamo da smo anksiozni ili nam je ipak za to potreban stručnjak?

Svetlana: Naravno da je važno da se obratimo stručnjaku, kada su izraženi telesni simptomi. Važno je obratiti se lekaru, proveriti da li je sve na telesnom nivou u redu, znači, da ne postoji neki fizički uzrok, neka bolest, jel, koja je u pozadini određenih simptoma. A, kada to završimo, onda je važno obratiti se stručnjaku za mentalno zdravlje, psihologu, psihoterapeutu koji će pomoći u daljem tretmanu anksioznosti. Možemo je i sami dijagnostikovati ali ako vidimo da smo zaglavljeni jako je važno da, posetimo stručnjaka i vidimo šta ćemo dalje sa našom anksioznošću.

Jovana: Pripremite se, slede brojke:

Univerzitet u Kragujevcu je 2019. godine sproveo istraživanje na skoro dve hiljade studenata, odnosno 1940 njih  u Srbiji koje je pokazalo da 33,5% mladih ispoljava simptome anksioznosti. 

Želja za uspehom, pritisak i visoka očekivanja povećavaju verovatnoću da se kod mladih javi anksioznost za 29%.

Takodje, oko 264 miliona odraslih širom sveta ima anksioznost (a ovaj podatak je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, iz 2017. godine) Već iz ovih statistika vidimo koliko je česta anksioznost, Svetlana šta možeš o tome da nam kažeš?

Svetlana: Anksioznost je vrlo učestala pojava. Važno je da razlikujemo anksioznost koja se pojavljuje tek s vremena na vreme, obično izazvana nekim događajem ili situacijom, recimo,anksioznost pred ispit ili anksioznost koja se javlja samo kada se nađemo u većoj grupi ljudi i tako dalje. Znači anksioznost koja je povezana sa situacijom je nešto na čemu treba raditi, ali nije nešto što obično značajno ugrožava funkcionisanje pojedinca. Ukoliko se javlja češće, ukoliko nije vezana za situaciju i praktično predstavlja jednu konstantnu brigu osobe, upravo ono što smo rekli na početku da će se nešto loše desiti a često ne zna ni šta, zapravo onda je važno i potražiti pomoć kako bi kvalitet života i zdravlje bili očuvani.

Jovana: Da li je ona češća u odnosu na uzarst i da li je istina da su mladi danas mnogo više anksiozni nego ranije?

Svetlana: Anksioznost se često javlja u adolescenciji, u ranoj mladosti negde do 35. godine ali naravno može da se javi i kasnije. Istina je da su mladi danas mnogo više anksiozni nego ranije. Kod moje kolege i ja koji radimo u praksi psihoterapiju, primećujemo taj jedan porast anksioznosti kod različitih ljudi. Rekla bih, nebitno, nije vezano za pol. Apsolutno je podjednak broj muškaraca i žena koji se suočavaju sa anksioznošću barem u mojoj praksi.

Čuje se numera The Game - Grisly Brill. Čuje se drop, i polako ulazi ton

Rekla bih da, prosto, danas živimo u tom modernom, brzom svetu gde se dosta očekuje od nas, gde su veliki zahtevi, gde nemamo sigurno tlo pod nogama i obezbeđena, nekad čak ni one osnovne resurse za život, tako da je prosto anksioznost nešto što prati ono vreme u kojem danas živimo.

završava se numera

Tako da, jeste i učestalija pojava ali jeste istina da mnogo više o tome pričamo, normalizujemo anksioznosti, mislim da više nije bauk otići kod psihologa i tražiti pomoć tako da je to ono što jeste dobra strana priče.

Jovana: Hm… šta misliš, koja je najveća predrasuda u vezi sa anksioznošću, verujem da ih ima popriločno?

Svetlana: Ne znam koja je najveća predrasuda o anksioznosti i anksioznim osobama možda to da, recimo, da ona nije tako učestala. Često mi ljudi dođu pa se osećaju kao da su jedini na svetu jer doživljavaju anksioznost. Zapravo nije tako. Mislim da se anksioznost dosta sakriva i da se osobe osećaju neadekvatno samim tim što doživljavaju anksioznost. I onda je, u tom smislu, nekako kriju da, ovaj, se osećaju kako se osećaju.

Kreće numera The Game - Grisly Brill, čujemo drop. Sledi Jovanino pitanje, malo muzika upliva ispod tona sagovornice

Jovana: Kako nas sve anksioznost može kočiti u svakodnevnom životu?

Svetlana: Anksioznost često može dovesti do smanjenja kvaliteta života i, zapravo, je zato vrlo važno potražiti pomoć i naći način za izboriti se sa njome. Osobe često prestanu, recimo, da izlaze iz kuće, da odlaze na događaje koji u njima izazivaju povećanu anksioznost, neki čak odustaju od, recimo, davanja ispita, ako je to situacija koja im izaziva anksioznost, prestaju da se druže, povlače se a sa druge strane često dolazi do preterane konzumacije raznih psihoaktivnih supstanci, da tako kažem, alkohola, nikotina pa čak i droga i prosto je to nešto što dovodi do privremenog olakšanja i, naročito, mladi ljudi pribegavaju tome i zato, u tom smislu, treba biti oprezan.

Anksioznost, takođe, može učiniti da se manje radujemo životu jer ako smo konstantno u nekoj brizi i trudimo se da preživimo dan uprkos simptomima koje imamo, koje često može mogu biti neko stezanje u grudima, otežano disanje (efekat u pozadini: lupanje srca, otežano disanje), ubrzan puls koji nas onda remeti i, opet u isto vreme, brine i, nekako, kad smo u toj konstantnoj brizi mi zapravo ne možemo da uživamo u životu i mislim da je to ustvari najveći razlog zašto se sa anksioznošću treba baviti.

Jovana: Koči nas u svakodnevnom životu. Svai dan očekujemo brige. Steže nas u grudima, to utiče na nše disanje, puls a ponekad i … blokada. Panični napad – jer anksioznost može i do toga do dovede. Zato je jedno od mojih pitnaja Svetlani bilo i šta nam može reći o anksioznim/paničnim napadima? Kako se ispoljavaju?

Svetlana: Panični napad je pojava jedne intenzivne doze, da tako kažem, anksioznosti. Dakle, osoba često oseća kako ne može da diše, kako izmiče tlo pod nogama, obično ima misli o tome da će poludeti ili čak umreti. Kao što sam rekla kod anksioznosti je vrlo aktivan taj simpatički deo autonomnog nervnog sistema i zapravo se pobuđuje već većina fizioloških funkcija tako da osoba ima doživljaj da će se zaista nešto strašno desiti. Panični napad obično traje kratko ali je vrlo vrlo intenzivan i zastrašujući i najčešće zapravo nakon paničnog napada osobe se prvi put obraćaju za pomoć i suočavaju sa svojom anksioznošću.

efekat u pozadini: zujanje, brujanje, stvara tenziju, smeta

Jovana: A da li….?

Svetlana: Panične napade ne možemo sprečiti. Oni se pojavljuju i onda kad oni hoće, da tako kažem, i ustvari je najveća caka u radu sa ankcioznošću jeste da pustimo tu kontrolu. Obično osobe koje imaju problem sa anksioznošću i paničim napadima imaju ogromnu potrebu za kontrolom, da im je život cakum-pakum i da je sve baš onako kako treba da bude. Ukoliko životne okolnosti su takve da im kontrola izmiče, onda se često dešava da po prvi put dožive, recimo, panični napad. Ne možemo ga sprečiti ali možemo raditi na tome da prihvatimo, da ono što nam se dešava jeste deo jednog ljudskog iskustva, da nije ništa strašno ali da nam govori o tome da neke stvari u našem životu neštimaju baš kako bi trebalo i važno je pozabaviti se sad se time šta ne radim kako treba, odnosno, kako sam to uspeo da dođem do tačke u životu kada se moje biće na ovaj način buni.

Efekat u pozadini: zujanje, brujanje, stvara tenziju, smeta. Na kraju se raspršuje, nestaje.

Jovana: Kako se leči i da li uopšte može da se leči anksioznost?

Svetlana: Anksioznost se može uspešno savladati. Ono što je ključ kod anksioznosti i paničnih napada jeste da ih prihvatimo da se događaju i da jesu deo jednog ljudskog iskustva, normalnog ljudskog iskustva. Važno je raditi na tome šta je ono što je u njihovom korenu, šta ih je izazvalo, kako to nismo u skladu sa sobom pa nas telo, naše biće, podseća da nešto tu ne štima i važno je svakako ukoliko vidimo da nam ometa kvalitet života, ukoliko nije samo nešto što se pojavilo kratko i nestalo, važno je potražiti stručnjaka!

Efekat: Kucanje na vrata otvaranje, kratak razgovor u pozadini, mrmljanje, ulazi ton:

Svetlana: Kako ćemo ga naći danas? Nekako su nam dosta stručnjaci na tacni, da tako kažem, reklamiraju se i na društvenim mrežama, na raznim sajtovima i svakako, kažem, mnogo više ljudi dolazi na terapiju pa sigurno imate bar jednog, dvoje prijatelja koji mogu da vam preporuče nekog iz svog iskustva. Ono što je važno znati, jeste da u potrazi za pravim terapeutom za nas je važno da vodimo računa o tome da li nam se, da, zaista ta osoba na neki način dopada. Jer ono što se pokazalo kao najefikasniji faktor, najvažniji faktor za efikasnu terapiju, jeste odnos klijenta i psihoterapeuta.

Taj odnos se gradi, ali neretko mi već na prvom susretu imamo osećaj da li smo kliknuli ili nismo. Kao i u prijateljstvima. Negde, da li možemo da zamislimo da ova osoba bude naš terapeut? Da li se sa njom osećamo prijatno? Da li imamo osećaj da možemo svašta da joj kažemo ili bar da ćemo moći u nekoj doglednoj budućnosti? Dakle, skoncentrišite se na svoj osećaj koji imate pri prvom kontaktu sa terapeutom. To što je neko sjajan za nekog vašeg prijatelja ne znači da će biti i za vas i isto tako ukoliko pronađete nekoga na mrežama, prosto, dajte šansu a onda ukoliko nakon nekoliko susreta nemate osećaj da je to to, potpuno je u redu da prestanete da idete i da potražite nekog drugog ko će vam više odgovarati. Dakle, važno je naći tu osobu koja će vam prijati i sa kojom možete otvoreno da razgovarate.

Jovana: Hajde da budemo još korisnije. Koji savet možeš dati ljudima koji se bore sa anksioznošću?

Svetlana: Kod anksioznosti i paničnih napada je ključno da ih prihvatimo da postoje, da su takvi kakvi jesu i da su deo našeg života i deo našeg ljudskog iskustva. Nisu znak da smo poludeli, da smo ludi, da nešto nije u redu sa nama nego da negde nismo u skladu sa sobom i da nemamo to čvrsto tlo pod nogama koje nam daje doživljaj da možemo da lako prolazimo kroz ovaj život.

Svetlana: Dakle, ključ je u tome da pustimo kontrolu jer anksioznost i panika se javljaju često kod osoba koje imaju intenzivan tu potrebu da sve stvari budu pod njihovom kontrolom. Znači, važno je prosto, najčešće kroz terapiju, raditi na tome da pustimo kontrolu i da pustimo da se život odvija onako kako se odvija i isto tako da pustimo anksioznost i paniku da budu tu prisutni jer oni kad nam daju znak, kad shvate da smo primili poruku tela da nešto ne štima, oni onda odu jer su ispunli svoju misiju, preneli su nam određenu poruku da nešto ne štima i da treba na tome da radimo. Nekad je teško pronaći šta ne štima ali je svakako uvek moguće. Jako je važno, i ukoliko psihoterapeut smatra da je potrebno, ubaciti i medikamentoznu terapiju odnosno lekove u tretman, da prosto makar neko vreme uzimamo lekove koje će nam onda prepisati psihijatar.

Jovana: Zaista nismo sami (u pozadini efekat: žamor, kratko)  kada osećamo aknsioznost, setite se brojke od ranije:  u Srbiji 33,5% mladih ispoljava simptome anksioznosti,  a oko 264 miliona odraslih širom sveta ima anksioznost. Geštalt psihoterapuetkinja Svetlana Prokić upravo na ovo skreće pažnju:

Svetlana: Ukoliko doživljavate anksioznost, važno je da se podsećate da niste sami, da postoji mnogo ljudi koji u današnjem trenutku, na ovoj našoj planeti Zemlji koja je u takvom haosu kakvom jeste u ovom trenutku čovečanstva, jako mnogo ljudi doživljava anksioznost i da je to jedna normalna reakcija na nenormalne okolnosti. Važno je da se setite i da je danas pomoć mnogo dostupnija nego što je to bila ranije, da postoje psihoterapeuti vrlo obučeni da vam pomognu sa vašim problemom, da možete pronaći i besplatna savetovališta i ona koja se plaćuju, ukoliko ste u mogućnosti, i prosto je važno da radite na sebi jer upravo to da priznajete da imate problem i da tražite pomoć jeste jedna od glavnih odlika mentalnog zdravlja. Znači, ako prepoznajem da mi je potrebna pomoć i aktivno je tražim, znači da sam mentalno zdrav a na anksioznosti ćete onda raditi sa onim ko u tome može da vam pomogne.

Čuje se numera The Future - Elysian. Sledi Jovanin off, malo muzika upliva ispod tona sagovornice

Jovana: Jako važna informacija je da i “male” stvari mogu da nam pomognu (rekla sam male, ali u današnje vreme, u zbrci,  su one često teže van domašaja)

Svetlana: Kod anksioznosti je veoma važno raditi razne vežbe relaksacije. To mogu biti vežbe disanja, neophodna je fizička aktivnost (efekat u pozadini: tračanje i disanje) kako bismo tu energiju ogromnu koja se u stvari probudila u telu pretvorili u pokret i na neki način je izbacili iz sebe. Važno je smanjiti upotrebu kofeina, nikotina koji često mogu, u stvari, da povećaju anksioznost. Takođe je važno nekako voditi onu osnovnu brigu o sebi a to znači spavati dovoljno sati (efekat u pozadini: duboko disanje, spavanje), jesti uobročeno, jesti zdravu hranu (efekat u pozadini: kratkolupanje tanjira), voditi računa o tome šta unosimo u sebe. Nekako je važno pronaći i osobu među prijateljima (efekat u pozadini: kratko neko zajedničko smejanje, pričanje) sa kojom mogu da pričam o onome što imam. Te veze prijateljske su prosto neprikosnovene i vrlo vrlo važne u tome da ne budemo sami kada se suočavamo sa ovom neprijatnom pojavom.

SCENA II:

Čujemo duboko disanje

Počinje numera “Milano - driving cars onto Mars”

Jovana (razmišlja): Ponekad previše očekujemo od sebe. Ponekad nas drugi pritiskaju, ponekad mislimo da drugi očekuju mnogo od nas, a imamo osećaj da treba to da ispunimo. I još gomilu drugih razloga koji mogu da doprinesu aknsioznosti. Ali, ponekad je dovoljno i samo disati. A ponekad je tu i psihotereput da nam pomogne. 

Slušate podkast “Umologija” Fabrike kreativnosti. Podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.  

Novinarka: Jovana Grabež

Dizajn zvuka: Jovan Živković

Urednica: Aleksandra Bučko

Produkcija : Fabrika kreativnosti

Podržite naš rad – podelite ovaj podkast i tagujte nas – možete to uraditi na socijalnim mrežma.

Author

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.