O prepoznavanju anksioznosti, načinima saniranja iste i prevenciji, u drugom izdanju podkasta „Podsve(s)t“, Anđela Andrijević razgovara sa psihološkinjom i geštalt psihoterapeutkinjom Svetlanom Prokić i osnivačicom udruženja „Anksiozni optimista“, kouč i theta healing praktičarkom Danijelom Mladenović. 

Anksioznost kao prijatelj

Danijela Mladenović, godinama se borila sa agorafobijom – strahom od otvorenog prostora i javnih mesta. Pobedila je taj oblik anskioznosti i svoj optimizam pretvorila u snagu. Danas u okvriu svog udruženja „Anksiozni optimista“ drugima pruža podršku i podsticaj u borbi sa prevazilaženjem mentalnim poteškoćama. Ona smatra da anksioznost može biti trenutno stanje ako se radi na prevazilaženju strahova, a da veliku ulogu igraju roditelji i osobe od poverenja i da u većini slučajeva razgovor sa stručnim licima može pomoći da uspostave prijateljski odnos sa anksioznošću. 

U toj mlađoj populaciji veliki uticaj imaju roditelji. Oni ne treba da guše svoje dete, već da ga posmatraju. Anksioznost i anskiozni poremećaji zaista mogu da se prevaziđu i to mi je nešto najdraže što mogu da izgovorim, jer ja sam isto nekad govorila „ma nema šanse“. Kod dece treba odmah da se reaguje, što pre – to bolje. Mislim da razgovori mogu najviše mogu da pomognu. Pitanje je kome će se oni obratiti – psihoterapeutu i terapeutu i kouču. Trebalo bi tamo da dobiju tehnike, alate, vežbe koje bi im mogle pomoći. Trebali bi da dobiju objektivniju sliku šta se sa njima dešava, da im neko objasni kako teče taj proces sa mislima, da misli možemo da naučimo kako da ih pustimo. Kad bi svako imao to kao onako kao opštu higijenu, ili mentalnu higijenu, smatarm da bismo bili mnogo bolje i apsolutno možemo da objasnimo tinejdžerima da nije strašno“

Dodaje i da tek u periodu kada se nauči da se prevaziđe anksioznost, kada je ona hronična, tek onda može da se posmatra kao prijatelja.

„Šta si zapravo zahvaljujući tome što si anskioznost imao – naučio. Ali ne zahvaljući samoj anksioznosti, nekako ne treba baš ni njoj direktno da dajemo zahvalnost, nego mi smo dobro zato što smo mi našli način da je prevaziđemo i usput na tom putu mnogo naučili“. 

Važno je prihvatiti sebe

Adolescenti se zbog prisustva stigme prema terapiji i generalno pomoći stručnjaka za mentalno zdravlje, često suzdržavaju i etiketiraju sebe. Važno je da prihvate sebe, svoju anksioznost. Psihoterapija i otvoreni razgovori im mogu pomoći u prevazilaženju anksioznosti. 

Ono na čemu treba raditi jeste da polako prihvatamo svoju anskioznost, da je ona tu i da želi nešto da nam kaže. Dok je mrzimo i ne želimo da je prihvatimo, mi ne možemo da čujemo njenu poruku. Ukoliko je zaista kvalitet života narušen i anskioznost ima veliki intenzitet, onda će se najčešće preporučiti lekovi barem neko vreme da se organizam smiri. Nekad bude dovoljna samo psihoterapija i samo razgovor koji će pomoći da se to ublaži. Mislim da treba ohrabriti adolescente kad god imaju potrebu da ne mogu na neki način da izađu sami na kraj sa svojim problemom, da se prosto jave, pa da vide da li će im to pomoći, a mislim da  u velikom broju slučajeva čak taj jedan razgovor zna da promeni stvari.  Često je to proces, često dugo traje, ali zaista ima izlaza, nekako biva bolje sa svakim susretom“.

Poslušajte još i:

  • Podsve(s)t ep1: Znamo šta osećamo
    U podkastu „PODSVEsT” Anđela Andrijević razgovara sa psihološkinjom Milicom Stanisavljević o emocionalnoj svesnosti i uticaju emocija na mentalno zdravlje adolescenata i tinejdžera.
  • Podsve(s)t ep2: Anksioznost ne mora biti negativna etiketa
    O prepoznavanju anksioznosti, načinima saniranja iste i prevenciji, u drugom izdanju podkasta „PODSVeSt“, Anđela Andrijević razgovara sa psihološkinjom i geštalt psihoterapeutkinjom Svetlanom Prokić i osnivačicom udruženja „Anksiozni optimista“, kouč i theta healing praktičarkom Danijelom Mladenović.
  • Podsves(s)t ep 3: Dozvoli sebi da dišeš izvan društvenih mreža
    U trećem izdanju podkasta „Podsve(s)T“ o upotrebi društvenih mreža, pokazateljima prekomerne i rizične upotrebe kod adolescenata i tinejdžera, kao i preorukama i načinima prevazilaženja problema i uticaju algoritama na podsvest, autorka Anđela Andrijević razgovara sa psihološkinjom i autorkom Vodiča za prevenciju rizične upotrebe društvenih mreža kod adolescenata Jelicom Petrović, psihološkinjom i suosnovačicom psihološkog centra za mentalno zdravlje – Mental hub Vojanom Obradović i menadžerkom društvenih mreža Vladimirom Dorčovom Valtner.
  • Podsve(s)t, ep 4: Posledica smanjene odgovornosti
    U četvrtom izdanju podkasta „Podsve(s)T“, Anđela Andrijević razgovara o sajber nasilju, sajber progoniteljima, rizicima i posledicama internet nasilja po mentalno i emocionalno zdravlje, kao i o merama zaštite ovog problema.
  • Podsve(s)t, ep 5: Depresija, mitovi i zablude
    Podsves(t), ep 5: autorka Anđela Andrijević sa psihoterapeutkinjom pod supervizijom Duškom Brkić razgovara o pojmovima depresivno raspoloženje i depresivna epizoda, pokazateljima depresije, paraleli između tuge i depresije, stigmi i predrasudama kao mogućim rizicima depresije i, najvažnije, merama prevencije problema. 

Do slećeg zavirivanja u „PODVE(s)T, na društvenim mrežama – Fejsbuku Fabrike kreativnosti i instagramu fkreaitvnosti, očekujemo vaše komentare, razmišljanja i predloge tema koje je važno pustiti u podkast etar, a značajne su za adolescentsko i tinejdžersko razdoblje. 

Podkast možete slušati na sounder.fm-u, podcast.rs-u, Google podcasts i Spotify-u. 

Produkcija: Fabrika kreativnosti 

Author

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.