Istražujemo važnost pozitivnih komentara na radnom mestu. Da li vaš šef pruža pohvale ili one izostaju? Razgovaramo sa psihološkinjom Katarinom Marčeta i slušamo vaša iskustva. Pridružite nam se dok istražujemo kako pohvale utiču na motivaciju, produktivnost i zadovoljstvo zaposlenih. Saznajte zašto je važno negovati kulturu priznanja u svakoj organizaciji.
Aleksandra: Katarina Marčeta je mlada psihološkinja. Upisala je i završila studije psihologije i negde na fakultetu shvatila je da je interesuje upravo HR.
Katarina Marčeta: Naročito kad sam tražila prvi posao to je onako bilo dosta, kao i svakome, stresno i nekako nemaš neko iskustvo, a to se traži. Bukvalno, ne znaš odakle da počneš, a tu je i taj strah kao i kada nađem, znaš kao želim da ga nađem posao, a ne znam da li želim da ga nađem jer kao kada kreneš tek onda kreću problemi i nedoumice. I u prvoj kompaniji sam ja bila jedina u HR-u, to je bila mala IT firma.
Aleksandra: Ljudski resursi, HR, a nekada ranije, ili još uvek u državnim firmama – kadrovska. Služba koja se u svakoj firmi bavi ljudima, odnosno svim aspektima koji se odnose na zaposlene. Glavna uloga ove službe – niz formalnih procedura ili pravilnika: da vas zove da potpišete aneks ugovora ukoliko dobijate povećanje ili vam se menja ugovor – u držvanim firmama. Ili, da budete zadovoljni kako vam izgleda kancelarija, lejzibegovi u boravku, da budete zadovoljni vašim rastom i razvojem dok ste na određenoj poziciji – u nekim, mahom privatnim firmama. Često tako zamišljamo IT firme, ne?
Brinuti se o ljudskim resursima organizacije kako bi se osiguralo da organizacija ima pravih ljudi na pravim mestima u pravo vreme, te da se brine o njihovom razvoju, motivaciji, i zadovoljstvu na radnom mestu.
Ova služba obično obuhvaća aktivnosti kao što su regrutiranje i selekcija, upravljanje performansama, obuka i razvoj, kompenzacije i beneficije, upravljanje promenama, i rešavanje problema zaposlenih. U suštini, kadrovska služba igra ključnu ulogu u osiguravanju da organizacija ima kompetentnu, motiviranu i zadovoljnu radnu snagu koja može doprinijeti postizanju organizacijskih ciljeva.
Dobrodošli u Umologiju, epizodu u kojoj se bavimo odnosom menadžmenta sa zaposlenima. Da li vam vaš šef daje pohvale, ili oni pak izostaju? To je jedna od važnijih tema o kojima pričamo.
Kreće numera, optimistična, energična: Milano “Driving cars onto Mars”
Aleksandra: Slušate Umologiju, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas. Da preispitujemo kako naša svakodnevnica utiče na dobrobit pojedinca. Da budemo dobro.
Ja sam Aleksandra Bučko, a u kreiranju ove epizode učetvovala je i novinarka Marija Marčeta.
numera se završava
Aleksandra: U kreiranju ove epizode želele smo da razgovaramo i sav ama, i da i vi učestvujete u kreiranju epizode. Slali ste nam svoja iskustva preko platforme SpeakPipe, što je strava i hvala vam na tome, znače nam vaši glasovi. Imali smo i pitalicu na instagramu, na storijima koja se zvala “Pitaj HR-a”. I tamo ste ostvaljali svoja pitanja, a mi smo ih preneli našoj sagovornici.
Već smo je čuli na početku, Katarina Marčeta koja radi u HRu u jednoj velikoj kompaniji. Glavni fokus ove epizode: važnost pozitivnih komentara na poslu koje dobijamo od nadređenih i kako oni, ili njihov izostanak utiču na nas.
Katarina je sada zadovoljna poslom koji radi, a zadovoljna je i kakav odnos ima sa osobom koja joj je nadređena. Kada je uočila da hoće da napreduje, da uči – shvatila je: mora da promeni posao. Učila je puno i na ovom poslu, preispitavala se, konsultovala se kolegama, išla na vebinare.
Katarina Marčeta: Opet je to nekako bilo kako ja volim da kažem: „Slepac vodi slepog“ Tako je, to volim da kažem za svoju prvu firmu i onda mi je bio strah kako ću se snaći u nekoj većoj kompaniji gde već postoje neki sistemi: „Da li sam ja za to, da li sam ja taj neki brži tempo?“
Aleksandra: Ali je shvatila da voli ovu vrstu posla, i da je spremna da uči.
Kararina Marčeta: Ta neka ljubav prema poslu kao iskreno da ti se dopada to što radiš i ta neka iskrena motivacija kao i činjenica da su stvarno tu neki okej ljudi s kojima radiš su se meni negde pokazali kao prioriteti i kao nešto što te nekako štiti od tog burnout-a. Pre svega ako ti radiš to što voliš manja je šansa da ćeš pregoreti čak iako imaš mnogo posla. Tako da tako je izgledala ta moja cela, kratka, odnosno tek započeta karijera i ta neka promena poslova i čini mi se da sam sada tu negde baš gde treba da budem i mogu da kažem da stvarno isplati i ta potražnja i ti stresovi, tih milion intervjua.
Aleksandra: Pružanje pozitivnih povratnih informacija i pohvala zaposlenima važno je za negovanje pozitivne radne atmosfere i angažovanost zaposlenih. Priznavanjem njihovih dostignuća menadžeri podstiču moral, samopouzdanje i motivaciju među zaposlenima. Ovo, zauzvrat, podstiče rast, razvoj i poboljšani performans. Konstruktivna povratna informacija dopunjuje pohvale usmeravajući zaposlene ka oblastima za unapređenje, olakšavajući njihov profesionalni razvoj. Kultura priznanja i poštovanja ne samo da poboljšava stopu zadržavanja u kompaniji, već podstiče i timski rad i saradnju unutar organizacije.
Postoji nešto što se zove faktor zadovoljstva na poslu. Najčešće ih delimo na individualne faktore koji se tiču nas samih i na organizacione faktore.
To kakav posao radimo, znači sam opis posla, zadci, obim posla, na sam sadržaj posla i tako dalje – to su organizacioni faktori. Na naše zadovoljstvo sa poslom utiču i bazični, osnovni uslovi, poput temperature, pretpostavljam i to da li stojimo 8 + sati za nekom trakom, da li imamo prava na stimulacije, benefite i koliko moramo da se potrudimo da ih dobijemo…
A individualni:
Katarina Marčeta: Naša percepcija i odnosa sa menadžmentom i odnosa sa kolegama, percepcija neke podrške u kompaniji i prosto neki naši individualni motivi, naše neko emocionalno/mentalno stanje i tako dalje. Tako da kada pričamo o kompaniji, to je zaista veliki niz faktora ali ono što negde po meni najviše utiče jeste to šta je nama važno, šta je naš neki glavni motiv, šta su moje vrednosti u životu. Ako je meni vrednost recimo novac, ja ću biti najzadovoljnija na poslu gde visoko zarađujem.
Pa možda čak i ovi neki drugi faktori recimo ne znam posao možda nije najispunjavajući na svetu i možda ima puno posla i radi se prekovremeno ali je meni najbitnija vrednost- novac i to je nešto što mene dominantno motiviše i dominantno mi je važno na poslu, tek kako novca nema, e onda ću se ja možda više baviti ovim faktorima, „Aha okej, zašto je meni sad loš odnos sa menadžerom?“
Znači tek onda dolaze u obzir i ovi drugi faktori. Takođe ako su mi izuzetno važni odnosi sa ljudima, onda ću verovatno prihvatiti i možda manju platu, a da su odnosi super, i tako. Tako da to je opet nešto individualno i zato je važno negde i da mi budemo svesni toga, sa jedne strane menadžment da bude svestan šta je njegovim zaposlenima važno i da li je to nešto što se poklapa sa onim što oni mogu da im ponude, a druge strane mi kad idemo u tražnju posla da negde gledamo: „Okej da li je ovo nešto što može da ispuni neke moje osnovne vrednosti i potrebe?“
Katarina Marčeta: Kada bismo razmišljali kroz „Maslovljevu hijerarhiju potreba“,ja bih se tu negde osvrnula možda na potrebu za sigurnošću i potrebu za pripadanjem.
Aleksandra: Maslovljeva hijerarhija potreba podrazumeva pet nivoa potreba i svaki niži nivo treba u nekom postotku zadovoljiti da bi se fokusirali na viši nivo.
Tako je najniži nivo onaj koji zadovoljava naše fiziološke potrebe. Zatim id potreba za sigurnošću, i treći nivou je potreba za pripadanjem koje je Katarina spomenula. Nakon njih su i potrebe za uvažavanjem i samoaktuelizacijom – najviši nivo koji podrazumeva moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema…
Pohvala nam je važna zato što pre svega ima jako motivaciono dejstvo.
Katarina Marčeta: Smatram da sama ta pohvala i priznanje od strane nekoga iz kompanije naročito nadređenog, sad li će to biti kroz neki sistem nagrađivanja ili konkretno samo verbalnu pohvalu ili neki drugi način, ocenjivanje rada i tako dalje. Svejedno izuzetno utiče na to kako se mi osećamo u kompaniji. Po mom nekom eto viđenju pohvale kada ti dobiješ to priznanja kaže: „Ti jesi OK!“, „Ovo radiš dobro.“, „Ovde si bio odličan.“, „Ovaj projekat nam je jako značio i ti si bio veliki deo toga.“ i tako dalje. Po meni zaista utiče na veći osećaj pripadnosti toj kompaniji kao „Okej,ja nisam samo ovde da radim i zarađujem, ja ovde jesam neki važan faktor i to me ispunjava“. Tako da čak možemo ići na taj možda za samoispunjavanjem koji jeste neki najviši motiv kod ljudi. Sa druge strane ta potreba za sigurnošću mislim da može biti ostvarena u tom kontekstu „Aha, ja sam ovde bezbedan, ja dobijem povratnu informaciju, ono što ja radim ovde je dobro i da su oni zadovoljni.“
U globalu: „Okej, dobiću ja nekad i negativan feedback, ja ću pogrešiti, ali ja se generalno ovde osećam stabilno jer ja jesam stabilan.“ „Znači generalno feedback je dobar.“, „Ono što ja radim ovde je okej, moj rad se dobro ceni.“ I zato je važno negde da uvek imamo u vidu kada hvalimo, znači kad idemo na taj neki feedback, skroz je okej da idemo na biće. Skroz je okej da kažemo ti si super radnik, sad da li tu postoje naravno neke mane, to je sasvim realistično da postoje i okej je da idemo na ponašanje. „Konkretno mi se dopada kako si uradio taj izveštaj, mislim da jako dobro pišeš izveštaj, svidja mi se format…“ I tako dalje. Ali sa druge strane kad idemo na kritiku uvek je važno da se fokusiramo na konkretno ponašanje. I to je onda taj osećaj neke bezbednosti i sigurnosti. „Ja sam okej, neka moja ponašanja naravno nisu idealna ali to je nešto na čemu mogu da radim.“
Aleksandra: A evo i vaših odogvora. Stižu uskoro, posle kratke paze.
Aleksandra: Pre nego što pustimo pustimo vaše odgovore, samo kratko da se osvrnemo kako to sve funkcioniše. Mi vam postavimo pitaje na SpeakPipe platformi. Vi nam snimite odogovor, sve je dosta lako i onda nam ga pošaljete. Ukoliko nam napišete ime (a možete i kontakt) možemo da komuniciriamo. Ali ne morate, možete nam samo ostaviti poruku. A svaka poruka od vas nam znači. I sada sledi poruka od osobe koja je nedavno krenula da radi na svom novom poslu, i povratne informacije dobija svakodnevno:
Sagovornica sa SpeakPipea: Nedavno sam dobila novi posao i sam taj stres zapošljavanja na novom radnom mestu je ogroman, ali imam konstantan feedback, od svih nadređenih ja konstantno dobijem feedback i to me toliko znači. Zaista, svaki put kada nešto uradim ja dobijem tu tačno „šta je dobro ovde, šta nije dobro“. Dakle dobijam zaista te klasična pohvale ne mogu rečima opisati koliko znači jer tačno mi pružaju motivaciju i daju mi taj neki vetar u leđa, a sa druge strane moram da kažem i konstrukcione kritike koje dobijam su takođe nekako pozitivno spakovane. Nisu grube, nisu bezobrazne, ne umanjuju me kao osobu, već su u konstruktivnom smislu. Ne znam, uradim nešto što nije dobro i onda kažu „OK, znamo šta si htela da uradiš sa time, ali to, to i to je to bi bilo bolje zato, zato zato i zato tako da ubuduće vodi računa da trrrrr. Tako da zaista moram da kažem pohvale i generalni feedback mnogo, mnogo znače. Ja tačno osetim neki napredak lični kroz ova tri, četiri meseca koliko sam angažovana na novom poslu.
Sagovornik sa SpeakPipea: Stvarno moram da priznam da sa svojim direktorom imam veoma otvoren i prijatan odnos. Kad odradim nešto kako ne valja i napravim neku grešku, skrene mi pažnju ali isto tako i kada odradim nešto što je dobro za celu kompaniju takođe dobijem pohvalu, stimulaciju. I svakako, to prepoznavanje da je nešto određeno dobro pozitivno utiče na motivaciju da i dalje doprinosim firmi.
Aleksandra: A javila nam se i Anja:
Anja, sagovornica sa SpeakPipea: Urednica me često pohvali i to naravno mnogo znači posebno meni koja se negde tek na početku svoje karijere, to je neki dodatni vetar u leđa. Sad, koliko često se to dešava- recimo može se desiti više puta u nedjelji, definitivno više puta u mesecu u skladu sa nekim mojim novim postignućima. A koliko se moj trud u firmi isplati, svakako smatram da se mnogo isplati budući da to vidim po svom progresu u firmi, negde je tu najveći znak da se moj trud itekako tamo vrednuje.
Aleksandra: Ako pohvala toliko dobro utiče na zaposlene, zašto ta pohvala onda izostaje? Katatina smatra da je velikim delom to da nema dovoljno svesti o tome. Kaže, naročito kada pričamo o menadžerima, oni nemaju dovoljno svesti o tome zašto je pohvala važna. Tu je takođe i ceo set veština koje su zapravo liderske vestine, a kojima menadžeri nisu učeni.
Katarina Marčeta: Jedno je da je neko odličan u svom poslu i to je drugi set nekih profesionalno-tehničkih veština. Ali mi ovde pričamo o onom soft delu, ono što zovemo soft veštine za koje je potrebna dodatna edukacija. Bez obzira na to koliko ti godina imaš, koliko si ti odličan u tom poslu mi zaista negde moramo da osvestimo našim menadžerima koliko je to važno. I recimo ono što je dobro kada firme rade jeste da firme ne samo da utiču na razvoj menadžera u smislu da ih razvijaju upravo u tim nekim soft veštinama, između ostalog, upravo davanje feedback-a davanje povratne informacije, gde je uvek uključena i pohvala. Jer to jeste jedna veština, to jeste nešto što se uči. Ne moramo nužno svi da se rodimo s tim da mi sad odlično dajemo konstruktivan feedback i da mi znamo kako da damo povratnu informaciju na način na koji će ona zapravo osobi pomoći, bez obzira na to da li je to neka pohvala ili sa druge strane neki da kažemo negativan feedback. Eto ali da skratim negde suština- manjak veština i znanja i manjak svesti o tome zašto je važna i ono što bih dodala kao treće da možda firma u svom sistemu u svojim procesima zapravo ne podstiče kulturu feedback-a.
Aleksandra: Sara je sa nama na SpeakPipu podelila svoje iskustvo.
Sara, sagovornica sa SpeakPipea: Šef me pohvali kada god uradim nešto dobro. Na primer, više dobro nego drugi ili nego pre što sam radila i tada me pohvali, to može da bude ponekad. A druge strane, da li meni to znači? Znači mi naravno, zato što meni zapravo svačija pohvala znači, ja to volim i drago mi je ako sam uradila nešto dobro i ako sam samim tim i zaslužila pohvalu. Pogotovo što meni ulepša to i dan, bukvalno cvetam i stvarno mi znači. A što se tiče toga da li si moj trud isplati, ja iskreno mislim da ne. Ali ne sad zato što se na primer ja ne trudim, zato što sam ja odustala ili planiram nego zato što je ovo prosto državna firma i mislim žao mi je što to tako kažem, ali teško da će neko da primeti moj trud kad sam ja ovde bukvalno, kako da se izrazim pod navodnicima niko i ništa u odnosu na neko ko je došao preko svojih roditelja, ili preko svoje rodbine – razumete znači, zato ovaj kako se zove ja iskreno mislim da neće. Ali svakako drago mi je i čast mi je da mogu da radim posao koji volim to mi je od toga najbolje da kažem.
Aleksandra: Saro, čujemo te. Hvala ti što si podelila svoje iskustvo. Hvala svima vama koji ste podelili, vaše priče nam puno znače.
Sagovornica sa SpeakPipea: Do sada sam promenila nekoliko poslova, samim tim i nekoliko šefova sa kojima sam sređivala i bili su različiti. Prvi posao na kome sam radila tamo sam imala šefa koji je bio izrazito drzak, bezobrazan i prosto nije zaslužio moje prisustvo tamo, tako da taj posao brzo i ostavila. A ostali šefovi nisu bili mnogo darežljivi sa komplimentima svaki dan i sa pohvalama ali svejedno znali su da pohvale s vremena na vreme i da ukažu da cene i poštuju moje prisustvo, moj trud i rad u njihovoj firmi. Tako da to mi je stvarno izrazito značilo i prosto imala sam više motivacije da radim još bolje i uspešnije. Da se više trudim u toj firmi u kojoj se nalazim i da čitava kompanija i rad bude na još višem i boljem nivou. Tako da smatram da je pohvala zaista hrana za dušu. Prosto svi mi radimo na poslu zbog novca, ali jako volimo kada neko ceni i poštuje naše prisustvo, naš rad i nas trud. Tako da, meni je izrazito to značilo. Takođe smatram da je jako bitna pohvala između kolega, da se kolege međusobno poštuju i pohvale s vremena na vreme. Prosto, svako od nas ima neku svoju fazu posla koju radi, ukoliko je postao timski i treba da se poštuje svaka faza i da se pohvali kolega jer mnogo je lakše i lepše sarađivati posle i sigurno da je proizvod ili projekat bolje urađen ukoliko je atmosfera u timu pozitivna i dobra. A da bi bila pozitivna je dobra atmosfera to se, ja mislim, postiže sa komplimentima.
Aleksandra: E sad, ukoliko je vaše napredovanje i vrednovanje ograničeno iz sto raznih razloga – od staklenog plafona, stranke, rođaka, nepoštovanje vašeg dela posla od strane kolega… vaše potrebe neće biti zadovoljene i vi se nećete osećati prijatno na poslu koji obavljate.
Katarina Marčeta: Mogu da kažem šta negde pokazuje istraživanje. Istraživanje stvarno ide u prilog pohvali na poslu. Gde negde kažu da ljudi koji imaju pozitivan feedback koji imaju ta neka priznanja na poslu. Pohvala, hajde po meni, može biti verbalna ali može biti i pohvala u vidu nekog sistema nagrađivanja. Sad, da li će to biti neki bonus za dodatan trud i rad, neki vaučer i tako dalje to sve zavisi od samog sistema kao takvog. Ali negde kada takvi sistemi postoje zaista se pokazuje da je veća i motivacija za rad, veće je zadovoljstvo poslom i samim tim veća je i produktivnost i efikasnost u radu. Ali druge strane negde veća je i retencija želje da se ostane u firmi i manja je fluktuacija- odnosno napuštanje kompanije. Tako da to je negde onako na globalnom nivou.
Ja bih ovde negde takođe naglasila samo da stvarno zavisi u smislu da je na liderima ili generalno na osobi koja povratnu informaciju daje da osluškuje te ljude i da ima na umu da ljudi reaguju različito i ljudima odgovaraju različite stvari neko možda bolje reaguje na taj negativan feedback, dok sa druge strane neko bolje reaguju upravo na tu pohvalu, svi smo različiti i mislim da važno i to imati u vidu da u odnosu sa ljudima nikada nije „One show fits all“ nikada nije ono da možemo reći da je jedan način se može primeniti na sve. Važno je osluškivati ljude videti kakav efekat ima naše ponašanje na njih u ovom kontekstu povratna informacija i tek onda možemo i znati u stvari i kakve su posledice. Generalno, istraživanja zaista idu u prilog pohvali.
počinje atmosferska numera, klavir, tiha, neizvesna, zabrinuta: Cinematic atmosphere score 3
Aleksandra: U teoriji. U praksi… ne mora baš tako. Poslušajmo još jedno isksutvo, i još jednog sagovornika sa SpeakPipa:
Sagovornik sa SpeakPipea: Moj šef me retko kad pohvali. Uglavnom to bude u nekim čudnim situacijama. U suštini, kada pokušava na neki način da izmanipuliše samnom da bih ostao da radim duže i negde za vikend ili nešto dodatno da uradim. A da li mi to znači? Ne, zato što u suštini nikada nije bilo pohvala kada je to zaista bilo potrebno, nego uvek sa nekim ulteriornijim motivom, nekim podtekstom da kažemo, i i samim tim mislim da se taj trud ni ne ceni, niti znači tamo gde sam zaposlen zato što da znači ili bi da li povećanje na platu,ili neki bonus na platu ili nešto, a u suštini se dobar rad nekako podrazumeva, a kritikuje se uvek loš rad.
Aleksandra: Hvala ti što si podelio svoje iskustvo.
Katarina Marčeta: Ukoliko je zaista došlo do te situacije da je okruženje zaista toksično ili eto ajde možda sad i zloupotrebljavamo tu reč ali ako je okruženje nije nešto gde osoba više želi da ostane, a mora i ne može da se izmeni sama situacija. Tu je poslednji korak to građenja kod sebe rezilijentnost otpornosti na stres i recimo to se radi u kompanijama gde imamo zaposlene koji prosto sam posao im je po sebi stresan. Dakle, to nije neki faktor koji može da se otkloni. E tu se radi na zapravo otpornosti na stres kod tih zaposlenih i to sad mogu biti posebne obuke, treninzi, da li to neki karijerni ili individualni coaching. Da li je to timski koučing, da li je to psihoterapija u krajnjoj liniji, ali tu onda gradimo negde svoju rezilijentnost otpornosti na stres, nažalost, ako ne možemo zaista da se negde isključimo iz te situacije, što znamo da može da bude često slučaj, jer nisu svima prilike iste. Dok situacija ne može da se promeni ili da se prosto izađe sa tog posla onda negde mislim da je to poslednje rešenje jeste zapravo graditi kod sebe tu otpornost na stres i tražiti ta neka zadovoljstva van posla.
završava se numera Cinematic atmosphere score3
Aleksandra: Nismo još završili. Iako nam fokus u ovoj epizodi jeste zadovoljstvo zasposlenih na poslu i važnost pohvale od strane nadređenih – na instagramu smo, dok smo pripremale ovu epizodu otvorile pitalicu, “Pitaj HR-a” i dobili vaša pitanja koja imate za njih. Najviše njih – kako se pripremiti za razgovor za posao.
Pa smo ga postavile i našoj sagovornici, Katarini.
Katarina Marčeta: Uopšte ta reč „priprema“ je važna, dakle stvarno se pripremiti. U smislu da znamo već otprilike šta ćemo odgovoriti, odnosno doći pripremljen sa već nekim odgovorima na česta pitanja, ako ništa znate sigurno da će vam tražiti da se predstavite na intervjuu, tako da negde dobro pripremiti tu priču šta ćete reći kada se budete predstavljali. Šta biste negde istakli kao važno i ono što je dobro jeste da kada završite to predstavljanje da to zaista nekako povežete sa tim zašto ste tu danas, zašto ste baš došli da se prijavite za tu poziciju, iako negde naravno podrazumeva se da vi tražite više poslova. I možda vam je čak ovo i prvi posao, možda vam ovo nije posao iz snova, ali negde nećete to reći. Bitno je da pokažete opet zainteresovanost za posao. Pa moj još jedan savet jeste biti autentičan. I ovo sad zvuči kao eto znaš pripremi se, smisli šta ćeš reći, a ostani autentičan zvuči paradoksalno- ali nije. Jedno je priprema i ponašati se odgovorno prema tome što smo se prijavili na posao i doći i biti zainteresovan i obući se lepo. To smo i dalje mi samo prikazujemo neku najbolju verziju sebe. Ali ono što je važno jeste u svemu tome da zaista ostanemo mi i da budemo negde autentični. Jer ćemo mi sutra sa tim ljudima sedeti 8h dnevno i oni će sa nama i važno je da negde i oni nas upoznaju takve kakve jesmo i da vidimo zaista da li smo mi fit i ono što je po meni jako važno za intervju jeste da budemo svesni dok odgovaramo na ta pitanja i trudimo se da damo neki najbolji odgovor i mi njih procenjujemo, to je dvosmeran proces i zašto je negde važno da se zapitamo: „Da li su to ljudi sa kojima ja želim da radim, da li ovo mesto na kojem ću ja biti zadovoljan?“ I naravno nije uvek idealna situacija i ne možemo odmah dobiti posao koji najviše želimo, ako odaberemo posao gde vidimo sebe pa makar i neko kraće vreme činimo zapravo sebi veliku uslugu u suprotnom je velika šansa da se na tom poslu i nećemo mnogo zadržati, da ćemo onda opet sedeti na tim istim razgovorima za posao.
Aleksandra: Tri važne poruke ove epizode:
1. Važne su pohvale i priznanja od strane nadređenih i kolega za osećaj pripadnosti i motivaciju zaposlenih
2. Soft skills ili meke veštine su važan deo poslovnog sveta i života i moguće ih je naučiti
3. Pohvala utiče na osećaj sigurnosti i zadovoljstvo zaposlenih, te na njihovu motivaciju i angažovanost.
Stoga vas pozivam da nam javite utiske o ovoj epizodi, i generalno o našem radu. Pišite nam na mrežama.
I podelite ovu epizodu, verujemo da je edukativna i ako ste zaposlena osoba i ako ste osoba na menažderskoj poziciji.
Kreće numera, optimistična, energična: Milano “Driving cars onto Mars”
Aleksandra: Slušali ste podkast Umologija, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Ovu epizodu su kreirale: Marija Marčeta, Aleksandra Bučko i naši slušatelji i slušateljke koji su nam poslali svoja iskustva.
Završava se numera
Zvučni efekti:UNIVERSFIELD, Pixabay
Uvodna numera: Milano – Driving cars onto mars
Dodatna muzika: Cinematic atmosphere score3 – Musictown, Pixabay
Produkcija: Fabrika kreativnosti
