U četvrtom izdanju podkasta „Podsve(s)T“, autorka Anđela Andrijević razgovara o sajber nasilju, sajber progoniteljima, rizicima i posledicama internet nasilja po mentalno i emocionalno zdravlje, kao i o merama zaštite ovog problema. Njene sagovornice su psihološkinja Ružica Radović, ispred Centra za nestalu i zlostavljanu decu i Net patrole i Jovana Filipović, koja se u adolescentskom dobu suočila sa sajberbulingom, a danas je menadžerka socijalnih mreža.
Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije tokom 2018. godine pokazuje da je svaka treća mlada osoba u Srbiji doživela digitalno nasilje, a skoro tri četvrtine verbalno nasilje. Na teritoriji Vojvodine 16 odsto učenika ima ulogu žrtve, 11.6 odsto ulogu nasilnika, 26.6 ulogu nasilnika-žrtve, dok ostalih 45.8 nije uključeno u digitalno nasilje. U literaturi je sajber nasilje definisano kao oblik komunikacije koja uključuje razmenu tekstualnog, audio, video sadržaja posredstvom interneta, digitalnih uređaja i društvenih mreža.
Sajber nasilnici i onlajn predatori
Pristup predatora i sajber nasilnika može se prepoznati po šablonskom ponašanju koje je manipulativno po žrtvu. Jedan od češćih oblika nasilja na internetu jeste gruming, odnosno uspostavljanje odnosa poverenja i emocionalne povezanosti između deteta ili mlade osobe i odrasle osobe, sa ciljem vrbovanja i iskorišćavanja žrtve u seksualne svrhe. Predator, kako objašnjava psihološkinja Ružica Radović, najpre prikuplja opšte informacije o žrtvi, stvara osećaj prihvaćenosti i prisnosti, nagrađuje žrtvu, do momenta kada traži prvu nagu fotografiju.
„Upućuju se direktna pitanja: ko vodi tvoj profil na instagramu, da li ti roditelji kontrolišu mobilni telefon, gledaju sa kim se dopisuješ, na koji način se dopisuješ i nakon toga nude neke besplatne poklone, nesebično pohvaljuju, staju na njihovu stranu kad su u pitanju konflikti, razgovori sa roditeljima, pružaju im apsolutnu podršku što je detetu u tom nekom razvojnom dobu od ključne vrednosti. Kada zadobiju poverenje počnu da manipulišu i da kontrolišu ponašanje žrtve. Nakon što dobiju neku fotografiju ili video snimak, kreće onaj deo ucenjivanja, gde traže više fotografija, čak i sastanak uživo“, kaže psihološkinja i naglašava da pravi problem nastaje kada žrtva nepromišljeno postupi sa predatorom, a da se prethodno nije obratila za pomoć osobama od poverenja.
„Kada pošalje prvu fotografiju, nije tako strašno, ako je pošalje, već ako nema kome da se obrati.. Tu je najvažniji onaj deo da ima osobu poverenja, kome će moći da kaže e ucenjuje me neko, traži mi dalje fotografije, jeste pogrešio/la sam, ali eto desilo mi se. Žrtva će iz straha da ode da se vidi sa svojim predatorom. I onda posledice toga mogu biti za mentalno zdravlje stvarno strašne“, zaključuje Ružica.
Osećaj smanjene odgovornosti
Sajber nasilnik može biti bilo ko, iz bliskog okruženja, ili osoba iz virtuelnog sveta. Glavni prediktor nasilja u digitalnoj komunikaciji jeste anonimnost, koja povlači za sobom otežanu mogućnost da se identifikuje pravi identitet sajber nasilnika. Adolescenti i tinejdžeri, ali i druge uzrasne grupe, kako ističe psihološkinja Ružica Radović, kada dođu u neželjene situacije sa nasilnicima na internetu, iz straha blokiraju osobu, umesto da prijave nasilje.
„Osećaj smanjene odgovornosti nam daje toliku slobodu i neku moć da neko naše ponašanje ne bude kažnjeno i da ne postoji adekvatna kazna. Deca iz straha iz tog odnosa nepoverenja sa roditeljima i nepoverenja sa okolinom i nemanja neke bliske osobe, odmah brišu, gase i blokiraju profile. I na taj način ne postoji nikakva mogućnost da uđemo u trag predatoru“, objašnjava psihološkinja Ružica.
Naglašava i da „ukoliko je bilo kakva onlajn aktivnost nebezbedna za njega ili za nju i nakon toga i ako se to desi i ako uđe u tu vrstu komunikacije da ne blokira profil odma, već da se obrati osobi u koju ima poverenja i da kopira url adresu profila samo, zato što predator može da promeni fotografiju, i opis profila i svega, ali samu adresu sa koje je stizao takav materijal ne može. Da skrinšotuje ili da kopira celokupnu pepisku, da ne odgovara više na poruke, da tek onda blokira profil i da prijavi naravno“.
Posledice po žrtvu iza tastarure
„Tviter je negativno uticao na mene imajući u vidu da sve što sam tamo pisala moglo da posluži kao štivo za ismevanje i vređanje bez ikakve agende i bez ikakvog povoda. A možda najgora rečenica koja mi je tada u tom momentu bila upućena, to bi bilo „ubij se“. Mene je to krenulo da guši, da me tera dole i da u tom nekom smislu razmišljam da li je ta osoba možda u pravu, iako ne zna prosto kroz šta prolazim, kakva sam ustvari“.
Žrtva trolovanja, sajberbulinga i govora mržnje, bila je Jovana Filipović u adolescenciji, kada se po prvi put i borila sa mentalnim zdravljem. Psihiloškinja Ružica smatra da zbog nedostatka svesnosti da iza tastarure stoji žrtva zlostavljanja od strane osoba koje upućuju negativne komentare, omalovažaju na bilo kojoj osnovi. Posledice po žrtvu mogu biti od poremećaja ishrane i spavanja, preko generalizovanog straha, samopovređivanja, depresije, do pojave suicidalnih ideja.
„Šta meni fali, da li sam ja loša zato što ja tako izgledam, pa onda krene da ima te ruminirajuće misli, onda krene da analizira da li stvarno sa mnom nešto nije okej, da li ja stvarno treba da se ubijem, pa koji su razlozi, pa zašto mene ljudi ne vole, pa onda kreće da se ne oseća prihvaćeno, da je niko ne podržava, onda krene ta usamljenost, da se povlači u sebe i na taj način postoji mogućnost da dođe do suicida, naglašava psihološkinja Ružica Radović.
- Podsve(s)t ep1: Znamo šta osećamo
- Podsve(s)t ep2: Anksioznost ne mora biti negativna etiketa
- Podsves(s)t ep 3: Dozvoli sebi da dišeš izvan društvenih mreža
- Podsve(s)t, ep 4: Posledica smanjene odgovornosti
- Podsve(s)t, ep 5: Depresija, mitovi i zablude
Ne posmatraj pasivno sajber nasilje, prijavi ga!
Digitalno nasilje je moguće prijaviti popunjavanjem jednostavnog obrasca putem platforme Net patrola . Postoji mogućnost anonimne prijave, a možete prijaviti neprimerenu komunikaciju sa žrtvama, vizualni prikaz seksualnog zlostavljanja dece, bilo koji i oblik iskorišćavanja i eksploatacije maloletnih osoba, pa čak i trgovinu decom. Takođe, možete se obratiti i Centru za nestalu i zlostavljanu decu.
Psihološkinja Ružica ističe kao važno da zaštitimo profile na društvenim mrežama, da ne šerujemo svoje lokacije i intimne podatke. Da prepoznamo ukoliko neko ugrožava našu bezbednost. Niste krivi, ukoliko vas neko zlostavlja. Niste sami, obratite se osobama od poverenja, pedagozima u školama, psiholozima, stručnjacima za mentalno zdravlje, vršnjačkim edukatorima.
Do sledećeg zavirivanja u „Podsve(s)T“ prenosimo vam reči autora Senatora el Frankena:
Ako neko hakuje vašu lozinku, možete da je promenite – koliko god puta želite. Otiske svojih prstiju ne možete da promenite. Imate ih samo deset. A otiske ostavljate na svemu što dodirnete.
Podkast možete slušati na sounder.fm-u, podcast.rs-u, Google podcasts i Spotify-u.
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
