Kako postaviti granice u poslu i životu bez osećaja krivice?
Granice na poslu i u privatnom životu:
- Autor
- S04 : E09
- Čitanja: 234
Šta su granice i zašto su važne?
Granice nisu uvek fizičke. One su i mentalne, emotivne i profesionalne. Postavljanje zdravih granica pomaže nam da očuvamo svoje mentalno zdravlje, poboljšamo odnose i sprečimo sagorevanje na poslu.
Dok studenti u Srbiji već mesecima blokiraju fakultete, postavljajući pitanje društvenih i političkih granica, oni se istovremeno suočavaju i sa sopstvenim ograničenjima. Luka i Nikolina su studenti koji trenutno blokiraju fakltete. Nalaze se na Filozofskom i Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Svoj privatan život sam spojio sa blokadom i nisam naravno jedini. Svima nam se desilo to da nam se čitav svet okrenuo naopačke. Jako je u početku bilo intenzivno na samim blokadama i dalje jeste.
Nikolina dodaje:
Nekad se desi da u toku jedne nedelje budem više na fakultetu nego kod kuće sa porodicom i prijateljima koji nisu studenti, ali naravno da se to menja i varira po mojim mogućnostima. Imam psa koji mi jako nedostaje. Kako mogu, kad mogu. Ne forsiram se, ali trudim se da što više doprinosim blokadama bilo svojim prisustvom bilo nekim aktivnim učestvovanjem.
Kako prepoznati kada treba reći „ne“?
Postavljanje granica zahteva samospoznaju.
Da bismo imali uopšte neke granice, moramo da poznajemo sebe, je l’ tako? Moramo da razumemo ko smo mi i šta su neka naša očekivanja i potrebe od sveta u kome funkcionišemo. Preduslov bilo kakvoj vrsti definisanja ili komuniciranja tih granica jeste da razumemo kako mi razumemo sebe u svetu u kom funkcionišemo.
Povezano:
Praznici, osećanja, porodica i granice
Mehanizmi odbrane
Umologija, ep 8: Asertivna komunikacija
Ako osećate stalnu iscrpljenost, osećaj krivice kada odbijete obavezu ili konstantan stres zbog pretrpanog rasporeda, to su znakovi da je vreme da postavite granice.
Granice u poslu: Da li su svi poslovi isti?
U poslovnom svetu, neki ljudi lako uspostave granice – ne javljaju se na telefon nakon radnog vremena, ne proveravaju mejlove vikendom. Drugima je to teško. Menadžeri očekuju brze odgovore, radnici preuzimaju dodatne obaveze i sve se završava osećajem iscrpljenosti.
Kada posao postane previše ličan
Ali, šta se dešava kada smo u profesiji gde se granice ne mogu jasno postaviti? Tužioci, lekari, novinari – njihov posao nije od 9 do 5. Tu dolazimo do moralnih granica – da li je opravdano očekivati da pojedinci konstantno budu dostupni i posvećeni poslu, čak i po cenu svog mentalnog i fizičkog zdravlja?
Dežurali smo 24 sata, sedam dana. To znači na poslu si, ali ako te pozovu u dva ili četiri ujutru – izlaziš na uviđaj. Posao je postajao deo života, ali naučiš kako da ne nosiš to kući.
Društvene granice i pritisak okoline
Kada govorimo o granicama, moramo postaviti još jedno pitanje – da li nas društvo kažnjava ukoliko ih postvimo? Ako kolega odbije da preuzme dodatni posao, hoće li ga tim osuditi? Ako zaposleni ne odgovori na poruku uveče, hoće li ga menadžer smatrati manje posvećenim?
„Većina nas nije imala vremena da sedne i da emotivno svari sve ovo što nam se dogodilo i što nam se i dalje događa,“ kaže student, Luka. „Doći će momenat nakon svega ovoga, kada ćemo ponaosob sigurno sesti i sami sa sobom svariti i proći sve ovo što se dogodilo i tada će verovatno doći sve te emocije na naplatu. Izbiće na površinu. Ali do tad nekako baš smo u fokusu i radimo i radimo i radimo.“
Kako postaviti zdrave granice i zaštititi sebe?
Granice nisu znak slabosti. One su način da sačuvamo sebe, svoje zdravlje i odnose sa drugima. Postavljamo ih ne da bismo odbili druge, već da bismo stvorili mostove razumevanja.
Korisni saveti za postavljanje granica:
- Odredite prioritete: Fokusirajte se na ono što je zaista važno i naučite da delegirate zadatke.
- Komunicirajte jasno: Postavite realna očekivanja sa kolegama i nadređenima.
- Ne osećajte krivicu: Odbijanje dodatnog posla ne znači da ste loš radnik, već da cenite svoje vreme.
- Praktikujte brigu o sebi: Mentalno zdravlje je podjednako važno kao i poslovna produktivnost.
Jer, kao što kaže psihološkinja Becky Kennedy: „Postavljam granice ne zato što ne volim svoj posao, već zato što želim da nastavim da ga volim.“
Ovu epizodu su kreirali: novinarka Marija Marčeta i podkast producentkinja Aleksandra Bučko
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč
Uvodna numera: Guitar Electro Sport Trailer – Gvidon Levkin/Bardyuzha sa Pixabay
Dodatna muzika:Nightfall / Future Bass Music – Oleg Fedak, Documentary_Tidal – Yurii Semchyshyn, The Other Side – Yurii Semchyshyn, Legacy 50 Lightning Traveler, Dark Mysterious True Crime – Joel Fazhari
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.
Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.
Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Poslušaj još i:
Umologija, ep 8: Asertivna komunikacija
Umologija, ep 5: Od probanja do bolesti zavisnosti
