Scena 1:

U pozadini se čuje TV na kom se prepliću vesti o globalnim krizama, o koroni, o ratovima…

Gašenje TV-a, kreće muzika, numera rock, pop: “MILANO - Driving Cars onto Mars”, čuje se kuckanje na laptopu, skajp/zoom odlazni poziv, osoba se javlja, connecting…

“Hej! Baš sam jedva čekala da se čujemo, imam puno pitanja za tebe. Jako mi se druži, priča mi se sa nekim”…

Bojana: to na koji način ćemo mi zadovoljiti potrebu je stvar individualnih razlika ali mi nekako prirodno tražimo kontakt sa drugima.

numera se pojačava, kratko

Jovana: U ovoj epizodi Umologije ćemo čuti Bojanu Bodrožu, psihološkinju i razgovaraćemo o temi socijalizacije i uticaja raznih aspekata na naš društveni život. Ja sam Jovana Grabež i kroz ovaj podcast ćete zajedno sa mnom slušati stručnjake i stručnjakinje u oblasti mentalnog zdravlja i rada s mladima. Uz njih učimo i upoznajemo sebe.

Bojana smatra da nam komunikacija putem interneta olakšava održavanje kontakata.

numera prestaje

 Bojana: Samo je pitanje da li je ona dobar ekvivalent i dovoljan ekvivalent ove offline komunikacije. A evo ove obrazloži ću zašto to mislim: Svako ko, ne znam, ima blisku osobu, prijatelja, člana porodice ili tako nešto, negde, koji ne živi blizu, zna da je, svako ko se seća pre internet ere, zna koliko je danas lakše i održati kontakt i razmenjivati poruke održati tu komunikaciju i razmenjivati neke stvari koje nam se dešavaju u životu

Jovana: A da li je internet komunikacija dovoljno kvalitetna da može u potpunosti da zameni našu komunikaciju u stvarnom svetu sa drugim ljudima?

Bojana: Rekla bih da nije. Ja bih rekla da bi bilo bolje da je ne zameni. Nekim ljudima možda zameni ali da ne može u pravom smislu, da neće na jednak način zadovoljiti sve potrebe, socijalne. Ali onda kada nije moguće te potrebe zadovoljiti na drugi način, da je internet drugi najbolji način kako to možemo da uradimo.

Kratka pauza

Efekat - rad kompjutera, procesora

Bojana: Možemo se osvrnuti i na neke, neurološke osnove i hormonske osnove, sve ono što se dešava u nama kada komuniciramo. Jedan od hormona koji su povezani sa našim druženjem, sa socijalnim odnosima, je oksitocin. I oksitocin je hormon koji se luči onda kada doživimo u duboku povezanost sa drugim ljudima čak i empatiju. Znači luči se, na primer, kada ostvarimo dodir fizički, to je, zovu ga nekada i hormon ljubavi. Dakle kad se zagrlimo sa nekim, kada čak mazimo kućnog ljubimca čak i tada se luči oksitocin.

Jovana: Bojana je takodje našla jedno vrlo zanimljivo istraživanje vezano za uticaj različitih vrsta komunikacija na nivoe oksitocina u našem telu, iz kojeg možemo da zaključimo da instant poruke verovatno nisu najbolji način da ostvarimo pravu duboku povezanost.

Bojana: U tom istraživanju su devojčice nekog rano osnovnoškolskog uzrasta trebale da učestvuju u nekoj pomalo stresnoj aktivnosti, a potom je trebalo nakon te stresne aktivnosti da razgovaraju sa svojim majkama.

Prva grupa je nakon te stresne aktivnosti nekog javnog nastupa imala mogućnost da razgovara sa svojim majkama uživo – znači postoji i verbalni, usmeni kontakt i fizički kontakt, dakle svi elementi komunikacije su tu. efekat: čuju se devojčice kako pričaju

Druga grupa je mogla sa majkom od razgovara preko telefona: dakle imamo govornu komunikaciju ali nemamo direktno prisustvo je li tako i mogućnost fizičkog dodira. efekat: čuje se kako kuca broj, zvoni telefon čuje se i zvonjenje odlaznog i dolaznog poziva
i osoba se javlja.

Treća grupa je mogla samo preko nekih instant poruka da komunicira,  efekat: čuje se stizanje poruka

 i četvrta grupa uopšte nije imala kontakt sa majkama. efekat: neprijatna tišina

U nekim intervalima nakon tog razgovora merili su nivo oksitocina dakle hormona ljubavi i povezanosti. I nivo kortizola koji je hormon stresa i pokazalo se da one devojčice koje su imale priliku da komuniciraju sa majkama uživo ili preko telefona da je kod njih bio povišen nivo oksitocina dakle da su ostvarili povezanost, a snižen nivo kortizola dakle sam taj kontakt sa majkama je smanjio stres. Ali one koje su preko instant poruka komunicirale ili nisu uopšte mogle da komuniciraju majkama kod njih nije došlo do povećanja oksitocina i smanjenja kortizola.

Kratka pauza

Počinje numera Soul & RnB, Pop, Funk: “Bomb - Moon feat. Sapir Shoval”

Bojana: Dakle mi možemo da ostvarujemo kontakt sa drugima, to nam je olakšano, telefoni su nam sveprisutni, uvek su uz nas je l tako? Ali vrlo često, ako mi samo komuniciramo, odnosno sve više prebacujemo na našu komunikaciju na online i naročito to kuckanje poruka, umesto da sedimo prisutni zajedno sa drugim ljudima, to zapravo verovatno neće biti socijalni odnos, i sama komunikacija, koja je jednakog kvaliteta, čak i na nekom hormonalnom nivou neće na isti način zadovoljiti neke naše potrebe.

Jovana: Pitali smo i tinejdžere, šta za njih predstavlja socijalizacija, evo šta su nam rekli Andrej i Senka:

Andrej: socijalizacija za mene najpre znači neko građenje međuljudskih odnosa neko integrisanje u društvu u kom provodimo najviše svog vremena to bi naravno bile ustanove koje pohadjamo škola ranije vrtić i tako to onda takođe rekao bi da socijalizacija neki pasivan vid učenja o Ponašanju recimo zato što mi od malih nogu posmatramo Kako se druge oko nas ponašaju i to vremenom postaje deo i nas samih.

Senka: Socijalizacija za mene predstavlja bivanje deo društva odnosno samo druženje sa prijateljima ili sa nepoznatim ljudima ili samo taj osećaj zajednice koje imamo kada smo u društvu drugih ljudi makar to bilo uz samo par ljudi ili uz više ljudi mislim da je socijalizacija svakome potrebna i da svako voli da se oseća kao deo neke zajednice.

Numera Soul & RnB, Pop, Funk: “Bomb - Moon feat. Sapir Shoval” se završava

Jovana: U kojoj meri je socijalizacija važna za generalno blagostanje života ljudi? Bojana govori o tome da je socijalizacija, odnosno druženje sa drugima, ključna stvar, ne samo za naše psihološko blagostanje, nego čak i za fizičko zdravlje.

Bojana: Postoje brojna istraživanja koja pokazuju da,na primer stari ljudi, koji imaju dobru socijalnu mrežu i i dalje imaju kontakt sa prijateljima, porodicom i tako dalje da zapravo daleko manje pate od različitih bolesti nego ljudi koji su prilično usamljeni efekat: kašljanje, kratko. Dakle, kontakt sa drugima je važan i za naše fizičko, a i za psihičko zdravlje. I takođe znamo i da te naše, da kažem, socijalne potrebe, potrebe za kontaktom sa drugim ljudima za pripadanjem nekim grupama i tako dalje, da one jesu deo naše ljudske prirode i rekla bih da su na neki način urođene jer očigledno postoje neki hormonalne osnove u pozadini tih naših potreba.

Jovana: Iz svakodnevnog života znamo da je malom detetu efekat: plač deteta u pozadini potrebna socijalna stimulacija da bi se pravilno razvijalo. Znači, nama ne samo da je potreban kontakt s drugima da bismo preživeli, posebno novorođenčetu, nego i neophodan za pravilan razvoj. Iako socijalizaciju najčešće ne vidimo kao biološku potrebu. A kako to izgleda po uzrastima? Koliko su nam kontakti u kom razdoblju važni?

Bojana: Rekla bih da se ne menja važnost socijalnih kontakata i druženja nego se najčešće menja to sa kim mi primarno komuniciramo, družimo se i tako dalje. Znači socijalni kontakt je važan već kod novorođenčadi ali najčešće se majkom i članovima najuže porodice. I kao što sam već rekla to je izuzetno važno za pravilan razvoj. počinje numera Cinematic: “Sémø - Fractured Timeline” u pozadini
I u tom najranijem periodu znači tamo negde do prvih godinu dve, jedna od važnih stvari za našu budućnost a koja se tiče naših socijalnih relacija jeste to da mi na osnovu tih ranih iskustava u kontaktu sa majkom na osnovu načina na koji je majka reagovala na naše potrebe, kad dete plače da li majka odmah reaguje. Da li prepoznaje zašto dete plače? Dakle na osnovu toga koliko kvalitetno majka reaguje na dete u tom najranijem periodu zapravo se gradi neka osnova našeg odnosa prema drugima u budućnosti. Odnosno na osnovu tih ranih iskustava mi zapravo utičemo poverenje u druge ljude tako da već ti najraniji odnosi zapravo postavio neki temelji toga na koji način ćemo mi razvijati naše buduće socijalne odnose.

Jovana: Dakle, već u ranom periodu, u porodici, se razvija način na koji ćemo se mi odnositi prema drugima u budućnosti.Neki misle da je period adolescencije najvažnji, a zapravo socijalni kontakti jesu važni i ranije. I kasnije, samo imaju neku drugu razvojnu funkciju.

Bojana: U periodu adolescencije mi zapravo najviše razvijamo tu socijalno inteligenciju. Dakle učimo kako da funkcionišemo u grupi. To za mnogu decu počinje već u periodu vrtića i polaska u školu, ali u adolescenciji vršnjaci postaju još važniji jer dete negde se osamostaljuje od roditelja i više se okreće vrnjačkoj grupi.

Vi sad tu, da ne biste bili odbačeni od strane grupe što je jedno veoma stresno iskustva učite na koji način je prihvatljivo da se ponašate, komformirate se grupi, učite pravila grupe.

Onda postepeno postaju sve važniji i odnosi za većine ljudi sa suprotnim polom ili sa polom koji ih privlači. Učimo na koji način da komuniciramo u tim intimnim odnosima. Sve to je nešto što se gradi kroz vršnjačke odnose. Zaista socijalna inteligencija se razvija intenzivno u tom adolescentskom periodu ali su temelji njeni zacrtani u nekim najranijim iskustvima i naravno kasnije kroz život ta naša socijalna inteligencija, način socijalnog funkcionisanja će određivati i naše intimne odnose i tako dalje.

Efekat - tenzija, zatvaranje vrata, otežano disanje

U pozadini kreće numera, cinematik: “Sémø - Fractured Timeline”, malo krene

Jovana: Dotakli smo se i teme globalnih promena, najviše pandemije. Bojana, možeš li nam reći koje su se najčešće promene javile kod mladih ljudi u toku pandemije?

Bojana: Sam početak pandemije odnosno nije pandemija toliko važna koliko to što smo bili, to iskustvo zatvorenosti u kuće i ograničene mogućnosti komunikacije i druženja je jedan vrlo interesantan socijalni eksperiment.

Efekat  mehurića u laboratoriji

Bojana: Dakle te situacije da ste vi potpuno zatvoreni izolovani od drugih ljudi osim osoba sa kojima živite ako imate tu sreću da niste živeli sami u tom periodu, jeste zaista bio jedan veoma interesantan socijalni eksperiment. Završava se numera

Zašto to kažem, zato što mi imamo urođenu potrebu da budemo okruženi drugim ljudima i da budemo u interakciji sa njima i to zovemo u socijalnoj psihologiji afilijativni motiv To je naša potreba za interakcijom sa ljudima e sad ta potreba mi vrlo često nismo svesni i onda postajemo svesni kada smo izloženi nekim ekstremnim iskustvima pa onda pomimnjemo ljude u samicama od ili na pustim ostrvima i zaista ljudi koji su imali takva iskustva svedoče kako su to možda najneprijatnije stvari koje su im se desilo u životu biti u samici bez mogućnosti komunikacije sa nekim. Ljudi koji su to preživeli opisuju kao nešto zaista jako strašno i iz takvih ekstremnih iskustava mi zapravo vidimo koliko nam je prisustvu drugih ljudi važno.

Kreće numera elektornik/ hip hop: Waltz - Sunny Fruit

Jovana: A evo šta mladi imaju da kažu o tome šta im je pomoglo da prebrode pandemiju, govore nam Jovana i Andrej:

Numera se nastavlja, kreću izjave

Jovana: Nije mi drago što je odgovor socijalne mreže ali to je istina. U neku ruku socijalne mreže su mi pomogle da se povežem sa ljudima iz različitih strana sveta iako to nije bilo direktno,već prosto gledanje tuđeg sadržaja mi je pomoglo da shvatim da svi prolaze kroz težak period u kom se nalazimo i da nisam to samo ja kao individualac već je to mnogo šira,prosto sam sagledala neku širu sliku o tome što se događa u svetu i na taj način mi je vreme brže prošlo jednostavno posmatrajući druge ljude kako kroz isto to prolaze.

Andrej: Karantin i pandemija mi nisu uopšte toliko teško pali sad kad se osvrnem, ali jeste tokom karantina konkretno ta količina vremena koje je jednostavnog višak to se moralo nekako, mora se naći način da se ubije vreme. Ja sam način našao u discord-u i igranje igrica 20 sati dnevno što, ne ponosim se, ali tako je bilo.

Numera se zaustavlja polako, fade out

Kratka pauza

Bojana: Dakle pandemija jeste bila, taj početak jeste bio jedan izazovan period u kom nam je tehnologija veoma mnogo pomogla ali isto tako znamo da smo se i osećali frustrirano kad komuniciramo preko ovih nekih video veza jedan deo te frustriranosti proizilazi iz tehničkih aspekata ono kašnjenje zvuka i tome slično jel same komplikacije ali nekada prosto znamo da to nije to e sad ono istraživanje koje sam pomenula vezano za lučenje oksitocina nam govore da zapravo ono što nam je nedostajalo jeste i taj fizički dodir lakše čitanje neverbalne komunikacije neverbalnih znaka To je sve nešto što je sastavni deo naše komunikacije interakcije drugim ljudima koji na samom internetu funkcioniše malo drugačije nije isto.

Jovana: A Bojana, koje su loše strane internet komunikacije?

Bojana: Na primer, naše kognitivno funkcionisanje se menja naša sposobnost da fokusiramo pažnju, da dugotrajno budemo fokusirani na neki sadržaj efekat: uzdisaj iz dosade, otključavanje i zaključavanje telefona se dosta promenila od kada imamo internet jer smo navikli na kratke sadržaje koji moraju da budu veoma senzacionalistički da bi održali našu pažnju. Potrebne su nam mnogo dinamičnije draži koje bolje drže našu pažnju i to se često ogleda na socijalnom nivou. Imamo jedan kamen koji je nazvan pubbing. Termin je kombinacija reči phone i snubbing. Pubbing zapravo podrazumeva to da, pojavu kada smo se drugim ljudima stalno gledamo u telefon bilo da gledamo neke poruke ili ne znam samo vrtimo, browse-ujemo društvene mreže i dakle ovo je jedna od negativnih posledica upotreba interneta i socijalnih mreža. efekat: otključavanje telefona, kucanje po ekranu, odjedanput grune muzika ili govor (kao reels),
čuje se ssss (frka je) i klikanje za stišavanje tona

Znači to je pojava da mi u principu kada smo sa drugima, nismo zaista prisutni u tom momentu nego stalno gledamo u telefon. I kada ovakve stvari počinju da se javljaju to zaista onda narušava naš kvalitet socijalnih odnosa. Narušava dobru komunikaciju, sagovorniku šalje poruku prvo ga ne interesuje odnosno da vas ne interesuje sagovornik toliko, da niste fokusirani, da vam nije interesantno i narušava način na koji se komunikacija odvija i samo sposobnost da uđemo u neki dublji odnos.

Jovana: Da li mi možemo bez drugih i zašto nam je važno da budemo okruženi drugim ljudima?

Bojana: Prvi razlog zašto je važno, važno je zato što su drugi ljudi ,interakcija sa njima neophodni za nas pravilan razvoj i psihički i fizički ali isto tako drugi ljudi su izvor neke pozitivne stimulacije za nas dakle kada nam je dosadno volimo da budemo okruženi. Jedan od načina kako možemo odagnati dosadu jeste druženjem sa drugima. Isto tako znamo da mi preferiramo one druge ljude koji su nam zanimljivi, a neko ko će biti dosadan. I treća stvar koju bi spomenula jeste to da su zapravo drugi ljudi na neki način izvor nekih socijalnih nagrada za nas. Dakle druženje sa drugima donosi to saznanje da se nekome dopadamo da se nekome dopada nešto što mi radimo i tako dalje a to su neke vrste nagrada za nas pohvale pozitivna stimulacija.  To je nešto što zovemo pozitivno potkrepljenje u psihologiji.

Bojana: I zapravo dopamin leži u osnovi tih pozitivnih potkrepljenja i to nam može objasniti zašto su na primer toliko važni na društvenim mrežama lajkovi. Mi žudimo za lajkovima veoma često bukvalno postajemo zavisni od lajkova ako neki komentar ili post naš nema dovoljno lajkova brišemo ga.

Efekat brisanja - gumice

Odgovor na to leži na tu dilemu, jeste zapravo da su ti lajkovi neka vrsta socijalnog pozitivnog potkrepljenja neka vrsta nagrade i zaista postoje istraživanje koje nam pokazuje da kada se uradi onaj FMRI mozga

Jovana ubacuje se: Samo kratko da se ubacim, FMRI je Funkcionalna magnetna rezonanca

Bojana: kada se uradi onaj FMRI mozga da ljudi kada dobijaju lajkove i komentare drugih, pozitivne komentari, naravno – da se zaista u mozgu aktiviraju centri za obradu tih nagrada i da se luči dopamin. Dakle, drugi ljudi su izvor tih nekih pozitivnih socijalnih nagrada izvor su kognitivne stimulacije jel zanimljivije nam je sa njima, a nekada su nam važni prosto i da bismo uopstali u smislu da bi se neke svoje biološke potrebe zadovoljavale.

Naglašeno, sa malo reverba:

Zaista mislim da je jako teško
i gotovo nemoguće
biti bez drugih ljudi.
I da je zapravo dobro za nas da smo okruženi drugima.

Ali opet treba imati u vidu da su i ljudi različiti na ono najelementarnijem nivou govorimo često o onoj karakteristici ličnosti ekstraverziji odnosno sa druge strane introverziji. Kako ekstroverti vole da su okruženi sa puno ljudi vole veliko društvo i tako dalje a introverti i ako i dalje vole da budu među ljudima zapravo vole kontakt sa manjim brojem ljudi ali onda Imaju neki dublji kontakt sa njima i dublji odnos. Dakle to na koji način ćemo mi zadovoljiti potrebu da li traženje velikog broj kontakata ili manjeg to je sad stvar nekih individualnih razlika ali mi nekako prirodno tražimo kontakt sa drugima.

Scena 2:

Čuje se muzika u sobi, rock pop: “MILANO - Driving Cars onto Mars”.

Jovana: Hvala ti Bojana! Čujemo se!

Efekat završetka skajpa, zuma, nešto kratko.

Jovana: Baš je dobro što imam sve te osobe oko sebe. I online, da možemo češće da pričamo, čak i kada nemamo vremena da se nađemo. Ali svakako uživo.

onako, za sebe priča:  Zato sam uvek srećna kada se družim, zbog oksitocina, hormona povezanosti. Hm, baš lepo. srećno

Šteta što imam kaktus – njega baš ne mogu da zagrlim. Okej je, sutra se družim sa prijateljima!

Muzika se pojačava. Ide jedno vreme pa kreće odjava.

Odjava:

Slušali ste podkast “Umologija” Fabrike kreativnosti. Podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.  

Podržite naš rad – podelite ovaj podkast i tagujte nas – možete to uraditi na socijalnim mrežma.

Novinarka: Jovana Grabež

Dizajn zvuka: Jovan Živković

Urednica: Aleksandra Bučko

Produkcija : Fabrika kreativnosti

Author

Related posts