U četvrtom izdanju podkasta NaZdravlje govorimo o problemu prejedanja, jednom obliku poremećaja ishrane. Sagovornice ovog izdanja podkasta NaZdravlje su nutricionistkinja Nada Vogt, savetnica za emocionalno hranjenje koja se i sama borila sa ovim problemom, Sanja Rađenović i devojka koja trenutno ima ovaj oblik poremećaja ishrane, Teodora Jovanović. Trećina svetske populacije je gojazna ili prekomerno teška, te doktori gojaznost svrstavaju u jednu od najvećih svetskih epidemija.
U periodu adolescencije naše telo trpi najviše promena. I nije retkost da se teško nosimo sa njima, jer je to i period u kom počinjemo da primećujemo nedostatke u našem fizičkom izgledu. Tada se prvi put upoznajemo sa začaranim krugom kupus dijete, dijete mesečeve mene, un dijete i sličnih rigoroznih planova ishrane koji nam garantuju siguran gubitak velikog broja kilograma za svega nekoliko dana. Taj period je, nažalost, i period upoznavanja sa poremećajima ishrane, jer nakon ovakvih dijeta najčešće sledi period prejedanja.
Dijetalni začarni krug
Sigururno ste se bar jednom susreli, ili znate nekoga ko se susreo sa začaranim krugom raznih rigoroznih dijeta. Preko dana jedete celer i kupus a uveče pokleknete i pojedete 300 grama čokolade. Nutricionistkinja Nada Vogt objašnjava kako i zbog čega se ljudi često nalaze u ovom začaranom krugu.
„Kada sebi tokom celog dana uskraćujemo energiju koja nam je potrebna, uveče smo onda najranjiviji, najumorniji i najgladniji i zapravo potrebna nam je brza energija poput prostih ugljenih hidrata. Kada ne želimo da ga slušamo, telo nas na kraju primora da ga čujemo, u ovom slučaju, time što se jako pojača želja za određenom hranom. To je kao sistem preživljavanja protiv kog je bitka zapravo unapred izgubljena.“
Kada se ovakve stvari dese, često razmišljate o tome da li je moguće da iz dana u dan ponavljate isti scenario i šta to nije u redu sa vama. U takvim situacijama počinjete da mislite da ste sami na svetu, da se to samo vama dešava, počinjete da mrzite i kinjite sebe jer ne vidite izlaz. O tom scenariju i neuspelim pokušajima detoksa i restrikcije, priča nam i Teodora Jovanović, koja se trenutno bori sa ovim problemom.
„Čim se probudim, popijem ceđeni grejp ili limunadu ili zeleni čaj, napravim sebi zdrav doručak i tako teče moj dan. Do večere kada, barem u mom slučaju, opadne motivacija, pogotovo ako sam u toku dana imala nekih nesigurnosti, neuspeha, ako sam osećala prazninu – sve to pokušavam da utolim hranom. To uglavnom prvo bude jedna čokoladica. Kada se to desi, ako prekršim, ako pojedem jednu čokoladicu, odmah u svojoj glavi kažem sebi, aha, ako sam pojela jednu, automatski sam prekšrila ceo taj režim zdrave ishrane tog dana. Znači mogu da pojedem koliko hoću sada slatkiša, pa ću ponovo od sutra sa zdravim režimom, i to je neki začarani krug iz koga vrlo teško izlazim.“
Odbrana od loših misli – hranom
Stanje prejedanja je povezano sa negativnim emocijama, a najčešće ga prate depresija i anksioznost. Branimo se od loših događaja i misli hranom koja nam tada izgleda kao jedini spas i beg od realnosti. Međutim, to blagostanje traje dok ne završimo sa jelom, a potom se vrate sve one loše emocije, i osećaj krivice jer smo se prejeli. Konstantno smo rastrzani između lošeg osećaja zbog kog se prejedamo, i lošeg osećaja posle prejedanja. Savetnica za emocionalno hranjenje iz Zagreba, Sanja Rađenović nam objašnjava šta je fenomen emocionalnog prejedanja i koji su simptomi koji ukazuju da nešto nije u redu.
„Emocionalno prejedanje je jedan ovisnički odnos sa hranom. Potreba da svaku nelagodu i nemir unutar sebe na neki način umirimo hranom, da se dovedemo u jedno stanje ugode, u jedno stanje mira, opuštenosti, užitka. I zapravo celi naš unutanji psihološki sistem funkcionira na tom mehanizmu da ulazimo u stanje nemira, i trebamo ući u stanje mira. U početku, kada osoba osvesti da je na neki način ovisna hranom, da uzima više hrane nego što je njezinom telu potrebno to počne primećivati zato što se javljaju prvi simptomi. Počne se debljati, počne biti nezadovoljna svojim telom. U početku ona vrlo lako može osvestiti, ako počne malo raditi na sebi, da se radi o tome da se ne može suočiti sa nekakvom stresnom situacijom, da ne može proći kroz nekakvu emociju, da je neispunjena, nesretna, nezadovoljna, da ne može uživati i tako. Taj odnos sa hranom je samo neka površna stvar, neka simptomatika, treba dublje ući u uzrok, treba isceliti uzrok.”
Uticaj okoline
Još jedan veliki problem i udarac zadaje nerazumevanje okoline. Društvo generalno voli da primeti svaku promenu u našem životu, posebno kada je u pitanju fiički izgled, ne razmišljajući o ožiljcima koje će to ostaviti na našu psihu. Teodora Jovanović, devojka koja se bori sa ovim problemom, kaže da nakon osuda društva i okoline, često danima ne izađe iz kuće jer se oseća jako loše.
„Naglo sam se ugojila i ljudi koji me nisu videli 2,3,4 meseca, pri našem susretu, prvo što su prokomentarisali je bilo vezano za moju kilažu. Kako sam se ugojila, kako treba da smršam, odmah su mi davali savete šta ja to treba da radim i to je jako neprijatno osećanje i iskustvo za mene. Prosto nisam naučila kako da se nosim u tim situacijama, šta da odgovorim ljudima. Celog dana bih se nakon toga osećala loše. Kada sedim u društvu, samo bih razmišljala o tome kako me ljudi posmatraju, kako razmišljaju o tome kako sam se ugojila. Ni u jednom trenutku nisam mogla da se osećam opušteno, da razmišljam o nečemu drugom, nego je konstantno to bio fokus na mom telu i izgledu. I jedva sam čekala da odem sa tog mesta, da budem sama kod kuće, da niko ne može da me gleda i komenatriše.“
Mediji, kultura i društvo utiču na razvijanje poremećaja ishrane kod mladih. Utiču na prejedanje, o kome smo razgovarali u ovoj epizodi, i na razvoj bulimije, anoreksije i nezdravog odnosa prema hrani. Stoga, treba da budemo svesni i toga da oni ideali lepote koji nam društvo, mediji i kultura nameću, predstavljaju iskrivljenu sliku stvarnosti i da ne treba da patimo od nekakvih instagram ideala. Ne treba da dopustimo sebi da nas ta slika odvede stramputicom ka depresiji i poremećajima ishrane. Emocionalno prejedanje često sa sobom, posebno kod žena, može da donese i razna druga opasna stanja i bolesti poput policističnih jajnika, insulinske rezistencije, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, izostanak menstruacije, rane menopauze, a nažalost, može dovesti i do neplodnosti. Pazite se, budite odgovorni prema sebi i svom zrdavlju.
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
