Ja sam za život. Njihov život. Život žene. Nisam zagovornica ubijanja dece.
The Importance of Choice – Samantha Scanlon
Ja sam za Suzan koja je seksualno napastvovana na putu od posla kući, koja je nakon mesec dana saznala da je trudna.
Ja sam za Keti kojoj je je nevinost nasilno oduzeta sa 11 godina. Oduzeo ju je neko kome je ona trebala da veruje, ali telo 11ogodišnjakinje nije dovoljno zrelo da snosi posledice ovako nečega.
Ja sam za Melisu koja je radila dva posla kako bi preživela i koja nije imala izbora ni finansijskih sredstava za još jedno dete.
Ja sam za Britani koja je shvatila da nije finansijski, emocionalno i psihički sposobna da odgaji dete.
Ovo su ispovesti žena koje su imale abortus, a koje je Samantha Scanlon prikupila i objavila u svojoj knjizi The Importance of Choice . Samanta nam je dala odobrenje da ih iskoristimo u podkastu.
Kome pripada telo žene? Ko ima pravo da odlučuje o njemu? Ko ima pravo da oduzme legalan abortus?
Na ova pitanja u novoj, 12. epizodi podkasta NaZdravlje odgovaraju ginekološkinja iz Rumskog Doma zdravlja, Radmila Umićević, žena, majka dvoje dece, koja je imala abortus i autorka, Nikolina Ilić.
Šta znači zabrana abortusa?
Znači to, da žena gubi pravo da odlučuje o svom telu. A ko to pravo dobija? 21. vek, 2022. godina, a o telu žene odlučuje “neki tamo muškarac”. Muškarac koji je, igrom slučaja, postavljen na poziciju sudije. Muškarac, koji nikada nije imao menstruaciju, koji nikada nije neželjeno ostao trudan, muškarac koji ne zna šta su porođajni bolovi, postporođajna depresija, 9 meseci trudnoće. Zašto je abortus toliko sporan? Moralne gromade će uvek reći da je to ubistvo bebe i da ni u jednom slučajnu ne sme da bude opravdano. Tu dolazimo do pitanja, da li je to beba? I šta je to ni jedan slučaj?
Jedna od definicija abortusa kaže da je to prekid trudnoće pre sposobnosti ljudskog ploda za život. Prema ovoj definiciji, beba se nigde ne spominje. A razlog za abortus? Recimo, nedovoljna finansijska sredstva. Ili prenatalni test koji pokazuje da nešto nije u redu sa bebom. Silovanje, ili incest.
Mnogi zagovornici protiv abortusa smatraju da žena ovim činom šteti svom zdravlju, dovodi sebe do mogućnosti da, možda, više nikada nema decu, ili još gore, dovodi se u rizik od smrtnog ishoda. Ali, bilo bi dobro kada bi svi oni, na trenutak , sagledali i drugu stranu. Žena svom zdravlju šteti ako nosi bolesno dete u sebi, zar ne? Šteti svom mentalnom zdravlju ako u njoj raste plod koji ona ne želi, za koji nije spremna. Nije li to onda celoživotna robija i njoj i tom detetu? Ginekološkinja u Rumskom Domu zdravlja, Radmila Umićević, objašnjava da li je, sa medicinske strane, abortus opravdan.
“Sa stanovišta medicine svaki abortus koji je rezultat odluke žene i koji se obavi u zakonskom roku je opravdan. Ako govorimo o štetnosti abortusa, odnosno komplikacijama, one su moguće. Postoje rane komplikacije kao što su krvarenje, infekcija, proboj materičnog zida i zaostajanje rezidualnog tkiva u materici. Kasne komplikacije obuhvataju psihološke posledice zbog samog zahvata, i Ašermanov sindrom, odnosno oštećenje bazalnog sloja materične sluzinice i moguć sterilitet. Ove komplikacije, ukoliko se abortus sprovodi po svim pravilima struke, danas su svedene na minimum “, kazala je Umićević.
Putovanje kroz vreme
Vraćamo se 50 godina u nazad. 1973. godine, Američki Vrhovni sud priznao je žensko pravo na abortus odlukom u slučaju Rou protiv Vejda. Norma Mekorvi, koje je istupila pod pseudonimom Džejn Rou, zatrudnela je1969. godine, ali je želela da abortira. Budući da je u Teksasu važila zabrana abortusa, rodila je devojčicu i dala je na usvajanje. Rou je uložila žalbu na zakone države Teksas kojima je bio zabranjen abortus, osim u slučaju kada je život majke ugrožen. Tužbu je podnela na ime lokalnog okružnog tužioca Henrija Vejda. Tražila je da se uspostavi pravo žene da okonča trudnoću bez ograničenja. Sud je uspostavio nekoliko nivoa u odnosu na slobode i ograničenja abortusa na osnovu stadijuma trudnoće.
- Tokom prvog tromesečja, sud je zaključio da je odluka o okončanju trudnoće na ženama i njihovim lekarima.
- U drugom tromesečju, država će morati da uvede regulaciju procedure samog aborutsa „na načine koji se odnose na zdravlje majke“.
- Kada trudnoća dostigne tačku da fetus može da opstane van materice, sud je odlučio da država može da „reguliše, pa i zabrani“ abortus, osim u slučajevima gde je on neophodan „radi očuvanja života ili zdravlja žene“.
Šta je Rou time želela da uradi? Želela je da omogući svakoj ženi pravo na izbor. Taj izbor nikada nije lak i svaka žena bar u jednom trenutku razmišlja o tome da li je moglo da bude drugačije, da li je ispravno postupila ili je ipak trebala da zadrži dete. Sagovornica, koja je imala abortus, a koja je želela da ostane anonimna, kaže da je to jedna od najtežih odluka koju je morala da donese.
“I sada kada razmišljam o tome, svesna sam da sam uradila nešto što je trebalo da uradim. Smatram tu svoju odluku ispravnom. Iako i danas pomislim na to kakav bi moj život mogao biti da sam rodila, kakvo bi bilo, na koga bi ličilo, ali, jednostavno, tog trenutka, mislim da nismo imali mogućnost da ga izdržavamo i smatram da je ta odluka ipak prava”.
Muškarci i kontracepcija
Vazektomija je trajna muška kontracepcija. To je hiruško sečenje semenovoda, cevi koja prenosi spermu od testisa do penisa. Ono što se pojvailo kao jedna od reakcija na zabranu abortusa, posebno na tviteru, jeste predlog muškarcima koji smatraju da je abortus greh pred Bogom i ubistvo. Ako žene već nemaju pravo da odlučuju o abortusu, ako vi ne želite da imate seksualne odnose samo dva ili tri puta u toku života kako bi ste napravili dete, zašto ne biste probali vazektomiju, pa tako ne bi bilo potrebe za abortusom? A pored svega toga, i tada bi morao da postoji abortus kao legalna opcija zbog mogućnosti silovanja, incesta ili bolesnog ploda.
Abortus je pravo žene da odluči o svom telu. Ne muškarca ni društva ni države. Razloge za abortus ne može i ne treba da zna niko do žene i njenog partnera, niti treba da se meša u to. Može da ostavi i zdravstvene posledice, ali pre svega, ostavlja psihičke posledice. I, verovatno ih ostavi na svakoj ženi, bar tako da ona, kao i naša sagovornica, razmišlja o tome kako bi izgledalo to dete, na koga bi ličilo, da li bi bilo pilot, pilotkinja, pravnik ili pravnica? Ostavlja trag u životu te žene, a moralna osuda, moralnih gromada, joj na to ne treba. Dovoljno je što se usudila da tako nešto uradi, da prođe kroz takvu agoniju. Ne treba joj etiketa, ne treba joj ničije mišljenje. Naučili smo to da je abortus legitiman i medicinski opravdan proces, da se obavlja u domovima zdravlja i privatnim klinikama, a da zabrana abortusa ne bi sprečila da se on dešava, već bi navela žene na to da posete neke alternativne, kvazi medicinare, koji rade nelegalni abortus i time sebe dovele u ogroman rizik, koji bi ih možda koštao i života.
PODRŠKA
Abortus je briga o zdravlju. Abortus je sloboda. Abortus je autonomija tela. Zemlja bez ljudskih prava nije slobodna zemlja.
H.R. Bellicosa, 44, autorka knjige The Punishings.
Abortus je briga o vitalnom zdravlju. Da nisam imala pristup sigurnom abortusu u 21. nedelji trudnoće, kada sam saznala da postoji problem sa fetusom koji će štetiti i mom zdravlju, danas ne bih imala ovu divnu porodicu, i moje tri predivne devojčice ne bi postojale.
Jeni Putalavage-Ross
Nijedan zakon, nijedno parče papira koje je staro stotinama godina, nikada me neće naterati da se povinujem tom mišljenju i da odlučim šta je dobro a šta lose za moje telo. MOJE TELO, MOJ IZBOR!.
Thalia, 20
Abortus za mene značoi sigurnost. Znači kontrolu. Znači ljudsko pravo.
Anna, 25
Kao žrtva silovanja i seksualnog uznemiravanja, strah me je da mislim o tome šta bi se desilo da sam, nakon silovanja, ostala trudna. Ali znam da tada, čak i u Teksasu, postojala je opcija abortusa. Nezamislivo je šta, u današnjem okruženju i društvu, prolaze žrtve silovanja u teksasu. Srce mi se slama kada pomislim na njih.
Laurie B. Timms
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
