U novoj, desetoj epizodi podkasta NaZdravlje govorimo o menstruaciji i menstrualnom siromaštvu. Ginekološkinja Radmila Stanković objasniće nam šta se to dešava u našem organizmu pa nas menstruacija toliko boli. Aktivistkinja i istraživaćica, Dušica Stojadinović ispred Gendarknowledgehub-a priča nam o velikom problemu menstrualnog siromaštva, ali nam objašnjava i šta, kao pojedinci, možemo da uradimo kako bi ovaj problem počeo sa iskorenjavanjem.
Kako bi smo došli do problema menstrualnog siromaštva i pokušali da ponudimo nekakva rešenja, neophodno je da se prvo upoznamo sa menstruacijom. Znam da svi znamo šta je, i svima nam je dosta toga što je imamo i što je trpimo svaki mesec, ali kada vas neko pita šta se dešava vašem telu tokom menstruacije, da li ste sigurne da znate tačan odgovor bez guglanja? Ginekološkinja Radmila Stanković nam objašnjava šta je zapravo menstruacija.
Pre neki dan sam videla tekst o tome kako, najčešće, na ulošcima zapravo ni ne piše od čega su napravljeni. Da li je to uopšte dozvoljeno? Ako na keksu mora da piše koliko kalorija ima, zašto na ulošku ne piše od čega je napravljen?
Nova studija pokazuje da prosečno pakovanje uložaka sadrži oko 36 grama plastike u svakom pakovanju. To vam je jednako količini plastike koja se nalazi u 5 plastičnih kesa. Da li ste svesne koja je to količina? I da ta količina plastike dolazi u direktan kontakt sa našim intimnim područjem. A to intimno područje, koje ću, zamislite, nazvati vagina jer mu je to i ime, najbrže apsorbuje materije u sebe.
Ovaj podatak znači da svaki pojedinačni uložak sadrži 2,4 grama plastike kao i dodatna 2,5 grama plastike u plastičnoj omotu. Ha, znači štetimo svom zdravlju i zdravlju životne okoline. Naravno, postoje ulošci i tamponi koji su prirodni, napravljeni od prirodnih materijala, samo ih treba pronaći. Tu se postavlja i pitanje njihove dostupnosti, odnosno snabdevenosti prodavnica ovom vrstom proizvoda, ali i finansijskoj dostupnosti, jer su vrlo često prirodni proizvodi skuplji.
PROIZVODI MENSTRUALNE HIGIJENE
Pored tampona i uložaka, jedno od sredstava menstraulne higijene jesu i čašice.
Ja lično, nisam nikada čula da ih neko iz moje okoline koristi. Možda je problem u tome što za uloške i tampone imamo komercijalne sadržaje svuda, dok o čašicama možete da saznate samo na internetu ili kod ginekologa, ili je problem u tome što su nove, pa ne znamo dovoljno o njima?
Evo šta kažu podaci o čašicama.
Prve čašice su proizvedene još 1980-ih, tako da i nisu neka novost pa ovu sumnju možemo odmah isključiti. One su posljednjih desetak godina postaju popularne širom sveta, ali kod nas, još uvek su nedovoljno istražene. One su higijenska pomoć i zamena za tampone i uloške. Kao i tampon, čašica se ubacuje u vaginu, ali, za razliku od tampona i uložaka, krv se skuplja u čašicu, a ne apsorbuje. U zavisnosti od jačine krvarenja, čašica se uklanja nakon određenog vremena, isprazni se, očisti vodom, a zatim se vrati.
Ono što je super kod čašice jeste što je višekratna, pa štedi naše troškove svakog meseca, a prija i planeti jer ćemo je poštedeti velike količine otpadaka. Takodje, veoma važna prednost je to što je zdravije koristit čašicu u odnosu na uobičaena sredstva higijene. Ginekološkinja Radmila Stanković se slaže sa mišljenjem da su čašice nedovoljno popularne kod nas, a da su bez razloga skrajnute, jer su izuzetno dobra stvar. Ono što ona naglašava jeste da svaka žena ima pravo na to da se odluči da li će da koristi tampon, uložak ili čašicu, i da li će plastične uloške zameniti prirodnim.
PROBLEM
Menstrualno siromaštvo je veliki problem današnjice.
Ono se, najjednostavnije definiše, kao neznanje i nepristupačnost obrazovanja o reproduktivnom zdravlju, menstrualnoj higijeni i proizvodima. Pored toga reč je i o nedostatku sanitarnih uslova, pristupa vodi, lekovima protiv bolova i zdravstvenoj zaštiti. Istraživanja pokazuju da preko 16, 9 miliona žena koja imaju redovnu menstruaciju žive u siromaštvu u Americi, a da dve trećine njih sa niskim primanjima ne može sebi da priušti proizvode za menstruaciju. Skoro polovina njih je u jednom trenutku morala da bira između kupovine uložaka ili hrane.
Izveštaj Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) pokazuje da tabu teme u vezi sa menstrualnim ciklusom mogu da doprinesu jačanju rodno zasnovane diskriminacije, jer održavaju ideju da su žene i devojčice tokom ciklusa nečiste. Kada se ta sramota pomeša sa siromaštvom, situacija ugrožava živote žena. Svetske studije ukazuju na vezu između ciklusa i izostanka iz škole i gubitka posla. Žene širom sveta imaju ograničen pristup sanitarnim prostorijama u školi i na radnom mestu.
Zbog odsustva bezbednih ili odvojenih toaleta mnoge devojčice ne idu redovno u školu. Jedna od deset devojčica u Africi propušta školu tokom menstrualnog ciklusa, što može da dovede do toga da devojčica napusti školovanje i samim tim bude u većem riziku da kao dete uđe u brak. Podatak da je u mnogim zajednicama je prva menstruacija povezana sa spremnošću za brak povećava rizik od trudnoće tokom adolescencije i drugih ishoda koji podrivaju ljudska prava devojčica. I aktivistkinja Dušica se slaže sa time da je ovo direktno kršenje prava žena.
Kako aktivistkinja Dušica ističe, podaci o menstrualnom siromaštvu u Srbiji još uvek zvanično ne postoje, ali postoje podaci koji pokazuju koliko je žena u nekim državama u regionu u riziku od menstraulnog siromaštva.
„Možemo da navedemo istraživanje koje je sprovedeno u Rep.Hrvatskoj u ferbuaru 2021. godine gde je trećina žena rekla da je prisiljena da štedi kako bi sebi priuštila osnovne potrepštine za menstrualnu higijenu dok čak 10 posto ove proizvode ne može sebi uopšte da priušti. Sad ako imamo u vidu da Srbija možda kaska što se tiče možda nekog ekonomskog konteksta, kao i situaciju usled inflacije, možemo da kažemo da se ovi podaci i tek kako mogu primeniti i posmatrati u kontekstu Srbije i od toga koji je procenat žena u riziku od menstrualnog siromaštva.“
REŠENJE
Manjak informacija vodi nas u menstrualno siromaštvo.
Aktivistkinja Dušica Stojadinović objašnjava šta bi mi, kao pojedinci mogli da uradimo da se izborimo sa ovim problemom.
„Detabuizacija menstruacije kao teme je svakako jedan od podciljeva i užih ciljeva naše kampanje i javnog zalaganja, zato što prosto želimo da stavimo menstruaciju kao temu u javni prostor. Svi znamo i svi smo upoznati sa tim da menstruacija počinje da se stigmatizuje i da postaje tabu tema od najranijih uzrasta, od kako devojčice dobiju prvu menstruaciju. Dakle, još u osnovnoj školi stvara se prosto to neko razdvajanje, nerazumevanje, i prosto posmatranje menstruacije kao nečeg što je isključivo žensko pitanje. I upravo ova kampanja, jeste jedan od načina da menstruacija prestane da bude tabu tema“.
Ona dodaje i da bi promene u obrazovnom sistemu i dodatna edukacija i dečaka i devojčica o ovoj temi bila veoma značajna kako bi menstruacija bila destigmatizovana i ne bi bila tabu tema naravno.
„Pojedinci i pojedinke najviše mogu da pripomognu smanjenju menstrualnog siromaštva tako što će da se informišu, tako što će otvoreno da govore u javnosti o ovoj temi bez ikakvog tabua i stigme, tako što će da podrže sve inicijative na ovu temu, bez obzira da li je to inicijativa koju mi sprovodimo, za smanjenje PDV-a ili inicijativa za besplatne menstrualne proizvode. Prosto, važno je podržati cilj bez obzira na to ko radi na njemu, tako da, pojedinci i pojedinke najviše mogu da doprinesu prosto svojom solidarnpšću i širenjem priče o tome.“
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.