NaZdravlje, ep 9: Endometrioza – ispovesti žena (II deo)

U novoj, devetoj epizodi podkasta “NaZdravlje” razgovaramo o endometriozi iz drugog ugla. U ovom izdanju autorka Nikolina Ilić je razgovarala sa devojkama koje se bore sa endometriozom, Ivanom Vasić, Brunom Bašić i endo aktivistkinjom Aleksandrom Rokvić, a devojke Majda i Jelena su svoja iskustva podelila sa nama u pisanoj formi. U drugom delu emisije autorka razgoava sa naturopatkinjom i pnei terapeutkinjom, Jelenom Pack o tome šta je naturopatija, da li je ona povezana sa alternativnom medicinom, kako može da nam pomogne u lečeju endometrioze i šta može da nam, u lečenju, odmogne. 

Prema podacima sa sajta Endometriosis World, jedna od 10 žena oboli od endometrioze u svojoj reproduktivnoj dobi (15-49 godina), što znači da 176 miliona žena na svetu ima endometriozu. Procenjuje se da je povećan rizik od raka jajnika kod žena koje imaju endometriozu. (30%-66%). Prema ovoj statistici, žene najćešće za dijagnozu saznaju sa 27. godina. Ednometrioza je 3. najčešći uzrok ženske neplodnosti, a 73% žena je izjavilo kako su im ljubavne veze bile ugrožene jer imaju endometriozu.

Priča Brune Bašić

Pošto je endometrioza izuzetno zastupljena ali i bolna, bilo bi krajnje vreme da shvatimo ozbiljnost ovog problema. Zato su ove devojke tu, da nam skrenu pažnju na to kako je endometrioza mnogo više od bolnih i obilnih menstruacija. 25-ogodišnja Bruna Bašić iz Hrvatske kaže da, za razliku od mnogih devojaka, na dijagnozu nije čekala predugo, jer je imala divnu ginekološkinju koja joj je odmah objasnila situaciju. 

“Moja malo jača priča i malo jači bolovi počinju 2016. godine, kada sam skoro završila na operacijskom stolu, na vađenju slepog creva. CRP je bio toliko visok, da su se oni iznenadili što uopće stojim na nogama. Na kraju, jedan doktor me nije hteo operirati jer nije bio siguran je li to slepo crijevo. A CRP je bio previsok, pa me je ostavio na antibioticima i dva dana je pratio situaciju. Pošto se CRP smanjio, moji bolovi su se smanjili, nije me hteo operirati, poslao me je kući. To je tako na tome ostalo, ja kao cura od 20 godina sam sve ignorirala i to ostavila sa strane. Iako mi je mama milion puta govorila da odem kod ginekologa, da obavim ginekološki pregled, ja nisam tila, jer, “pa mlada sam, šta mi može bit”.“

„To sam uvek tako govorila. 2017. ostanem trudna. I na prvom pregledu, šok. Doktorica se šokirala što sam uopće ostala trudna i rekla je da je to božije čudno. Na ultrazvuku se video plod i kraj njega ogromna crna rupa. To su bile ciste koje su bile CCA 12cm. I doktorica je odmah u startu rekla da je to endometrioza. Bila je jako ljuta na mene što ranije nisam došla na pregled, hah, mislim, s razlogom. I ja sam isto bila jako ljuta na sebe što nisam slušala starije i otišla ranije na pregled. Na žalost, bebi je u 12. tjednu srce prestalo kucati, ali to ne povezuju sa endometriozom“ – završava Bruna svoje iskustvo.

Kroz razgovor sa devojkama koje imaju endometriozu na fejzbuku, jedna devojka mi je napisala nešto što me je posebno dirnulo. Kada sam je pitala da li bi mogla da mi opiše endometriozu, ona mi je odgovorila:

Endometrioza „izgleda“ užasno naporno, bolno, nevidljivo i kao tihi psihopata koji vas opseda, a vi mu ne možete pobeći. Psihopata koji vas osim fizički na kraju osakati i psihički. Ne samo zato što žene spreči da budu majke (nije moj slučaj) već nas dovodi u stanje kada se prvo pravdamo da nas boli, a posle skrivamo jer vam, eto, ne veruju. I tako se vrtimo u krug kao zemlja oko svoje ose. Glumimo čarobnjake i isprobavamo sve i svašta ne bi li pomogle (a verujem da od siline saveta i odmažemo same sebi) i na kraju opet podležemo nožu i raznim lekovima jer eto nemamo izbora. Ipak, vesele nas male stvari, dani bez boli, dani kada nosimo cipele na štiklu, kad s guštom pojedemo čokoladu, podnošljiv sex (bez boli), dani kad stavimo ruž na usne, dani kad nemamo menstruaciju ni ovulaciju, zamišljamo menopauzu i nadamo se da kraj druženja s gospođom endo.

View this post on Instagram

A post shared by Dr Karan Rajan (MRCS MBBS BSc) (@drkaranrajan)

Priča Ivane Vasić

Ivana Vasić kaže da redovno ide na ginekološke preglede i da je njena borba počela 2017. godine, kada joj je lekar ukazao na postojanje ciste, ali je smatrao da ona još uvek nije za operaciju. Ona je endometriozu operisala, ali kaže da je odbila hormonsku terapiju u vidu injekcija. Međutim, endometrioza je posle par meseci ponovo krenula da se pojavljuje, nakon čega su joj ginekolozi preporučivali da pokuša da zatrudni. Posle izvesnog vremena, Ivana je ponovo operisana, međutim, u privatnoj klinici u koju je otišla po drugo mišljenje nakon operacije, govore joj kako ima endometrijum. Endometrijum je sluzokoža koja prekriva šupljinu materice. U toku ciklusa, pod uticajem hormona, dolazi do zadebljanja endometrijuma, odnosno do pripreme koja omogućava da oplođena jajna ćelija raste u materici. Ono po čemu se Ivanino iskustvo razlikuje od iskustava drugih devojaka jeste stepen bola. Kaže da nikada nije imala nesnosne bolove prilikom odnosa recimo, ili bolove od kojih ne može da stoji na nogama.

Naturopatija i endometrioza

Na početku smo spomenuli naturopatiju.  Zašto uključujem i naturopatiju? Ona je jedno od mogućih rešenja za problem endometrioze. Jer kada XY godina imate bolove, pa se to potvrdi kao endometrioza ili još uvek ne – svakako je do prestanka bolova teško doći. Način ishrane, i prirodna medicina mogu da ih ublaže, a naturopatkinja Jelena Pack će nam objasniti i kako.

 Svi smo bar u jednom trenutku imali neprijatnu situaciju sa doktorima ili smo čekali na dijagnozu predugo. Kad kažem predugo, mislim na mesec, dva. A šta je sa onima koji ne znaju svoju dijagnozu godinama? Prosek u svetu od trenutka kada devojke odu kod doktora, dok ne saznaju da imaju endometriozu je 10 godina. Naše zdravstvo je uglavnom organizovano tako da doktori nemaju vremena da se dovoljno posvete pacijentima. Nemaju uslove da nam objasne sve što želimo da znamo, jer su redovi u čekaonicama predugi. U pojedinim državama, poput Nemačke, u zdravstvo su uključene i naturopate. Naturopatija je  nauka koja kod nas još uvek nije dovoljno prepoznata, i često ljudi misle da je ima veze sa alternativnom medicinom, međutim, naturopatkinja Jelena Pack nas prvo upoznaje sa svojom profesijom.

„Pošto naturopatija ne postoji još uvek na našim područjima, a zapravo je to jedna prirodna nauka koja je nastala tako što su se pojedini lekari u Nemačkoj, još u 19. veku, tamo zastupali  prirodan pristup lečenju pacijenata koristeći različite biljke i specifične vidove ishrane kako bi pomogli pacijentima i istovremeno ih naučili metodama opuštanja, o važnosti fizičkog pokreta za dobro zdravlje itd.“

Ishrana kao važni faktor pomoći

Ono na šta moja sagovornica, u radu sa klijentkinjama koje imaju endometriozu, stavlja u prvi plan je ishrana. Ishrana kao prevencija ali i kao lek.

„Najveći problem je u tome što većina žena smatra da se zdravo hrani. Kada dođu kod mene one uglavnom kažu „ja se dobro hranim, nemam ja problem sa tim“, a to je malo relativna stvar, jer, kada pričamo o endometriozi tu se ne radi samo o zdravoj ishrani, nego se radi o vrlo specifičnoj ishrani. Ciljano mora da se radi na tome da se ta žarišta koja postoje smanje, tako da to nije samo zdrava ishrana generalno, kako mi mislimo, ne znam, ne jedemo šećer ili tako ili ne večeravamo kasno, ne jedemo picu i ne pijemo koka kolu, već tu ima mnogo više od toga. Zaista, ta ishrana mora da bude specifična i vrlo često prilagođena jednoj ženi individualno, zato što je meni uvek važno da znam i kakve ona još probleme ima, koji su hormoni u disbalansu, itd.“

Endometrioza i kao kulturološki problem

Da li ste čuli za termin bezdetna? To je termin koji se koristi za nerotkinju, za ženu koja je odlučila da ne želi da bude majka a i za ženu koja ne može da ostane u drugom stanju. Meni lično je ovaj termin bio grozan, i zaparao mi je uši, iako ne mora nužno da bude pogrdan. Imam veliki problem sa ovim epitetom jer društvo od žene očekuje da bude majka. Imam problem sa time što se direktno upire prstom u onu koja ovu ulogu nije ostvarila, i etiketira je kao manje vrednu. Ženama nije jedina i primarna funkcija da budu majke. Žena nije manje žena ako nije majka. Jednostavno, ne znate da li je to njen izbor ili ona mučno pokušava na sve načine da se ostvari u toj ulozi, a ne može. Ne može jer, recimo, ima endometriozu. Naturopatkinja Jelena Pack kaže da je ovo kulturološki problem koji mora da se iskoreni, ali da je, studirajući u inostranstvu, uočila razliku između žena u Nemačkoj i na Balkanu.

“Recimo, porblemi koje imaju žene na našim područjima, tu ne mislim samo na Srbiju već i na ceo Balkan, bivšu Jugoslaviju itd., se razlikuje od problema koji ima jedna Austrijanka i Nemica. Naravno, i meni je trebalo iskustvo da to shvatim i da vidim zašto, Kod nas žena, na neki način, nema, odnosno, borila se za  neka prava jako dugo i podrazumeva se da ta žena bude sve. Znači da bude i domaćica, i odlična poslovna žena i da bude majka, to se podrazumeva. Niko vas ne pita kod nas da li vi želite da budete majka, nego jednostavno vi morate. Mislim, to se pitanje uopšte ne postavlja (da li vi želite). Kada biste rekli da ne želite, vi biste bukvalno bili stavljeni od društva na giljotinu, zašto ne želite? Što je kriminal u suštini, jer to stvara dodatni pritisak na jednu ženu koja već ima neki fizički problem.”

Naturopatkinja Jelena dodaje da je naše društvo stavilo ženu u drugi plan i da su sve to njene nametnute obaveze koje se podrazumevaju i kojima se ljudi bave. Da se niko ne bavi njenim zdravljem, posebno reproduktivnim. Jelena ističe da je često, zbog pritisaka koji se na žene svakodnevno vrši, stres jedan od najčešćih okidača za pojavu bolesti. Ona je pre izvesnog vremena postala pnei terapeut, a objašnjava nam šta to znači i kako je ova oblast povezana sa stresom.

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.