Da li i vi birate da ne znate? Da li se i vama desi da provučete karticu, zažmurite oči i čekate šta će da ispadne – odobreno ili ne? Ili poznajete osobu koja tako funkcioniše? (ja tako parkiram).
Pričamo o tome kako finansije utiču na nas i šta je to finansijska trauma. Da li nas novac zaista određuje?
Vesna Vasileva: Za mene je novac nešto što mi omogućava slobodu, a to je moja primarna vrednost. Tako da ja na novac gledam stvarno kao na mog prijatelja.
Recimo ja kad vidim dobru priliku za investiranje, iskoristim je odmah. Recimo volim da imam određenu sumu novca na računu za takve situacije. Zato što takve prilike se ne dešavaju često i obično ta prilika traje kratko.
Aleksandra: Ovo je Vesna Vasileva. Vesna je doktorirala ekonomske nauke. Završila je u finansijama i sada radi kao mentorka i pomaže ženama da savladaju finansije. Ideja joj je da pokaže ženama, pogotovo preduzetnicama, da novac nije bauk i želi da ih nauči kako da novac radi za njih. Kaže da to što je sada postigla, nije naučila u školi. Već na sopstvenom iskustvu.
Bilo je situacija u životu kada je imala i više nego što joj je trebalo i kada je zarađivala mnogo manje nego što je bilo potrebno.
Ali njen odnos prema novcu se nikad nije promenio, zato što je znala da je to privremeno, trenutno.
Vesna Vasileva: Ako ne umeš da živiš sa manje nećeš moći ni sa mnogo više novca da živiš jer kad imamo više mi trošimo više. Ništa se radikalno ne menja ako mi ne promenimo naše navike i naš odnos prema novcu.
Aleksandra: Imala je razne faze. Priča kako je na početku kad je krenula da radi i kad je imala platu koja je za naše uslove bila visoka.
Vesna Vasileva: Nisam na hranu trošila novac nego na putovanja i iskustva. Možda prvih 2/3 godine sam ja baš celu platu trošila na ta neka moja zadovoljstva.
Aleksandra: I…. onda.. nakon nekog vremena kada ju je prošla ta faza postavila je sebi pitanje:
Vesna Vasileva: „Okej je l’ mi ovo sad zaista pričinjava toliko zadovoljstvo, kao na početku?“
Aleksandra: Shvatila je da joj stvari prave gužve u ormanu. Da ih ne nosi, ne trebaju joj.
Vesna Vasileva: „Aha dobro, znači ne moram ja ovoliko da trošim, ne treba mi, šta ću onda sa ovim novcem? Ajde onda da vidimo šta može s njim da se uradi.“ I tako je krenula prvo štednja pa onda malo po malo ulaganje na berzu. Pa onda neka druga ulaganja, ali to je bio taj prvi momenat osvešćivanja „Ko kaže da treba celu platu da potrošim?“
Vesna Vasileva: Prvo sam krenula da nešto štedim da bi kupila ili napravila ili putovala negde, a onda kako su se prihodi uvećavali ta štednja je postala investiranje, zato što sam ja shvatila da štednjom ne možemo da postignemo neko bogatstvo veliko i da zato moramo da uposlimo da novac radi za nas, a jedini način za to je da ga investiramo. E onda sam krenula da učim puno o investiranju.
Kreće numera, optimistična, energična: Milano “Driving cars onto Mars”
Aleksandra: Slušate Umologiju, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas. Da preispitujemo kako naša svakodnevnica utiče na dobrobit pojedinca. Da budemo dobro.
Ja sam Aleksandra Bučko, a u kreiranju ove epizode učetvovala je i novinarka Marija Marčeta.
numera se završava
Aleksandra: Pozvali smo vas da nam javite vaš odnos prema novcu preko platforme SpeakPipe.
I, pre nego što nastavimo, samo kratko da se osvrnemo kako to sve funkcioniše. Mi vam postavimo pitaje na SpeakPipe platformi. Vi nam snimite odogovor, sve je dosta lako i onda nam ga pošaljete. Ukoliko nam napišete ime (a možete i kontakt) možemo da komuniciriamo. Ali ne morate, možete nam samo ostaviti poruku.
Uglavnom, uočili smo tri vrste poruka. Prva – osećaj sigurnosti u štednji. Druga – moram jako da pazim na novac, i treća vrsta poruka jeste: trošim, uživam ali i pratim novac.
Prvu:
Kad je u pitanju novac nije da se plašim da ulažem u sebe ali volim i taj osećaj sigurnosti koji mi daje kad uštedim neki dinar. Prosto nisam sklon sad da ne putujem ili nešto, ali ne kupujem neku skupu garderobu ili ne idem po nekim skupim restoranima. Prosto umereno trošim, a kažem taj osećaj sigurnosti imam kad uštedim neki novac.
Aleksandra: Isidora kaže:
Isidora: Moj odnos prema novcu je dosta pažljiv i dosta sam odgovorna kada je u pitanju novac jer sam osoba koja se vodi time sto puta meri jednom seci. Iz razloga jer, kad živiš kao student i kada zavisiš većinski sam od sebe u nekom periodu života, onda se ne možeš opustiti, nisi slobodan i živiš uvek u nekom strahu šta će biti sutra i da li ću sutra moći normalno da funkcionišem. I onda je uvek voliš da se voziš time: „pa bolje ipak ja nekako da imam ušteđeno. Tako da ja nekako živim u svojoj zoni komfora kada je u pitanju novac i dosta sam štedljiva, odnosno razmišljam o tome na koji način mogu da raspolažem novcem, samo iz tog nekog straha ali bih volela toliko sebe da promenim i da preusmerim na putovanja, uživanje, ulaganje u neke lepše stvari, a ne samo u standardne obaveze i te mesečne stvari koje svakako konstantno svi moramo da platimo, da s tim novcem moramo konstantno sami da raspolažemo. Tako da ovaj sam dosta onako u zoni komfora.
i treću:
Moj odnos prema novcu je, moram priznati, sve bolji i bolji i to sam postigla kroz edukaciju, generalno knjige, slušanje podkasta, isprobavanje nekih vežbica za koje saznam i tako dalje. Ono što mi jako pomaže su aplikacije za praćenje troškova koje postoje i besplatno mogu da se skinu. Aplikacija kroz koju mogu da vidim malo jasnije sliku o svojim troškovima i na što tačno ja trošim novac, a gde mi curi novac a ne mora i na šta bi trebalo da trošim, to jest na šta želim da trošim kao što su putovanja i zadovoljstva, druženje sa prijateljima i tako dalje. Tako da mi je srce puno kad vidim u aplikaciji da sam zapravo na to potrošila, to jest gde sam uložila novac. Nema strah da trošim novac na sebe, to shvatam kao investiciju ali svako da uvek ima prostora da smanjim troškove koji su nekako nepotrebni u toku meseca. Ono što sam još shvatila je da nije sve nekako opipljivo, nego da često mi novac dođe iz nekih neverovatnih izvora potpuno neočekivanih tako da sigurno da ima nešto u tome što svi ovi ljudi pričaju da nije samo do opipljivog momenta nego i do neke energije. Ali to još svako proučavam. U svakom slučaju sve sam bolja i bolja u tome.
Aleksandra: Hvala vam na vašim odgovorima.
U ovoj epizodi:
Često smo vođeni uverenjem da više novca znači više sreće ili manje briga, ali da li je to zaista tako? Kada zaradimo više novca, često se suočavamo sa većom nesigurnošću i anksioznošću. Novac može doneti radost, ali isto tako može izazvati strah od gubitka.
Kako od osobe koja se plaši da potproši na nešto što joj se dopada ili osobe koja kupuje i šta joj treba i šta joj ne treba “jer joj se može” postane svesna svojih primanja, i krene da ulaže u sebe.
Čućete, pričamo i o finansijskoj traumi. Ona je, pogotovo za nas na Balkanu i pogotovo posle krize izazvane pandemijom Korone virusa kada su mnogi ostali bez posla – baš prisutna.
Ali i generalno nas je interesovalo zašto mi imamo takav odnos prema novcu. O platama se ćuti, vrlo često se novac šteka i čuva. Vrlo često kupujemo odeću koja je nekvalitetna, štetna i za nas i za Planetu jer je jeftinijija (a treba nam mnogo odevnih kombinacija).
Sećam se, jedna influenserka je na storiju objavila da svom sinu daje avokado za doručak. Nakon toga je dobila salvu negativnih komentara, kako je to jako skupo, kako ona samo pokazuje da bogata.. i tako dalje.. Te komentare je objavila ali je dala i jedno veoma dobro objašnjenje.
Jedan avokado košta oko 200 dinara (a može i manje). Sin joj pojede polovinu do četvrtinu za obrok. Što je oko 100 dinara. A i pašteta nije mnogo jefitnija. A koliko je zdraviji avokado – zaključila je ona.
Ovo je primer, mali, kako smo usmereni da razmišljamo o novcu, skupoći, volji za kupovanje zdravijeg i kvalitetnijeg ili jeftinijeg i često (ne uvek!) manje kvalitetnog. Ili kako su investicije samo za jako bogate.
Da se razumemo, i mi u Umologiji sa vama svakom epizodom savladavamo nove lekcije, tako i ovu.
Vesna Vasileva: Kada pričamo o novcu prvenstveno pričamo o emocijama. Zato što najčešće ljudi emotivno reaguju kad se pomenu finansije i novac i najčešće emocije koje vidimo i osetimo su nervoza strah, nekad je to pohlepa ili nesigurnost, a u određenim situacijama to može da bude i tuga ili kontrazadovoljstvo i anksioznost. To su najčešći slučajevi da ljudi emotivno reaguju na neke situacije ili iskustva lična ili tuđa kad je novac u pitanju.
Aleksandra: Vesna Vasileva objašnjava da sve ove emocije na određeni način deluju na nas u situacijama kad donosimo odluke bilo da se radi o štednji, trošenju ili ulaganju. Posebno ističe da ljudi ne znaju da te emocije ustvari nisu vezane za to koliko mi novca imamo, već su one jednostavno nešto što u svakodnevnom životu mi osećamo. Tim osećanjima se zapravo vodimo kad trošimo Ili dok zarađujemo i na taj način se i ophodimo onda prema novcu u svakodnevnom životu.
Vesna Vasileva: To je još više izraženo kod žena ta neprijatnost kad se priča o novcu ili kad se bilo šta spomene vezano za finansije, dok muškarci nekako opuštenije pričaju o finansijama, o novcu, o zaradama. Međutim to je vezano za nešto što je kod nas ustaljeno i mi smo to nekako verovatno i transgeneracijski povukli da je koliko zarađujemo i koliko smo finansijski moćni toliko je naš osećaj lične vrednosti veći. Znači mi povezujemo kao ljudi i pogotovo žene osećaj lične vrednosti sa zaradom i onda ako ne zarađujemo dovoljno ili ako potičemo iz porodice ili okruženja gde nismo imali dovoljno novca i nije bilo dovoljno onda u situacijama kad se priča o novcu ili o bilo kojoj temi vezano za finansije ljudi imaju tendenciju da jednostavno izbegavaju da kažu zato što osećaju nelagodu. Sa druge strane manjak novca takođe utiče i na naše samopoštovanje i samopouzdanje tako da sve to nekako psihološki vezano za taj naš unutrašnji osećaj.
Aleksandra: Zapravo, to nije tako. realnost je sasvim drugačija. Mi možemo da zaradimo milione i da imamo štek sa strane i imovinu koja je više nego standardna za ove prostore i opet da se osećamo nedovoljno. Zato što to nije vezano za našu finansijsku moć i za to koliko novca posedujemo. Međutim, mi jesmo tako kondicionirani, tako smo odrastali generacijama unazad, da onaj koji ima novca i koji dobro zarađuje više vredi.
Vesna čak spominje i da mnoge žene kada se pomene novac vrlo često imaju komentar na fazon „Ja to ne znam, ne razumem, teško mi je o tome da pričam, o novcu i finansijama brine moj muž.“ Ili ako pričamo sa preduzetnicama „To je nešto što moj računovođa zna, ja ne treba da znam te stvari.“ (šapatom: ovde sam se pronašla).
Finansijska trauma je emocionalni i psihički stres koji je proizašao iz negativnih finansijskih iskustava, duboko pogađajući pojedinačno blagostanje. Za razliku od svakodnevnog finansijskog stresa, koji može biti normalan deo života, finansijska trauma ostavlja duboke rane koje se ne zaceljuju lako. Ona prožima mentalno zdravlje, odnose i opštu funkcionalnost, dovodeći do hroničnog stresa, anksioznosti i depresije. Važno je prepoznati tu razliku jer to omogućava ciljane intervencije i podršku za oporavak pojedinaca od emocionalnih ožiljaka izazvanih finansijskim teškoćama.
Veoma je realna situacija, a tome smo pogotovo bili izloženi za vreme pandemije Korona virusa da su ljudi ostajali bez posla. Nekad i više njih u jednoj porodici.
Vesna Vasileva: Znači nemaju prihode za osnovne potrebe, jednostavno to je zaista trauma. Kad u jednom momentu više nemamo dovoljno novca da prehranimo porodicu ili da zadovoljimo osnovne potrebe, da platimo račune. Takođe ovde na Balkanu u zadnjih 15 godina 20,30, dešavale su se različite situacije propadale su banke štedionice, ljudi su gubili puno novca koji su tamo uložili očekujući nekakav prinos, na kraju su ostali i bez ušteđevine. Što je takođe isto trauma, mislim neko štedi ceo život i onda u jednom trenutku sve nestane ili ratovi jednostavno sve su to situacije koje mi doživljavamo kao veliku traumu zato što je naša egzistencija ugrožena.
Aleksandra: Pitate se da li vi imate finansijsku traumu? Ili neko vama blizak? Finansijska trauma se zapravo ispoljava na različite načina. Naša sagovornica Vesna upoređuje sebe i svog brata.
Iako su odrasli u potpuno istim uslovima, brat je iše sklon ka štednji i čuvanju novca. Dok je Vesna, kako je rekla iz tih situacija shvatila da treba na nekakav način da uloži u sebe, svoje znanje, sposobnosti i veštine, da bi mogla da zaradi novac kad god joj bude trebao.
Na Vesninog brata je trauma delovala na taj način da treba da novac koji imamo štedimo i čuvamo jer može da nestane.
Vesna je dobila leksciju da novac može u svakom momentu da nestane i da treba da ga zato ona uloži u sebe. Ne potroši. Uloži.
Konstantna briga ili preokupacija oko novca je još jedan uobičajeni znak finansijske traume. Osobe koje prolaze kroz finansijsku traumu mogu se stalno brinuti o svojoj finansijskoj situaciji, opsesivno razmišljajući o svakom detalju i potencijalnom negativnom ishodu. Ova preokupacija može dovesti do povećanog stresa i anksioznosti i teškoća u fokusiranju na druge aspekte života.
Poteškoće u upravljanju finansijskim odgovornostima često su vidljive kod osoba koje prolaze kroz finansijsku traumu. Mogu imati poteškoća u pravljenju budžeta, plaćanju računa na vreme ili održavanju finansijske stabilnosti. Ove izazove mogu dodatno produbiti njihove teškoće i dovesti do ciklusa finansijskih poteškoća.
Ali… Možemo da razvijemo zdrav odnos sa novcem.
Prvi korak je da osvestimo kakav je naš trenutni odnos sa novcem, koje su naše navike i šta za nas u stvari novac predstvalja. Zatim – da li nam to služi uopšte.
Vesna kaže da od toga treba da krenemo.
Vesna Vasileva: Naš odnos sa novcem i naše finansijske navike su u najvećem delu vezane ili naše prethodno iskustvo ili ono što je bilo narativ unutar naše primarne porodice vezano za novac i finansije.
Recimo ako nosimo neko transgeneracijsko iskustvo od ranije ili uverenje unutar naše porodice da se novac teško zarađuje ili da zaista treba da se mučimo da bi zaradili novac možda u nekom drugom vremenu to je bilo istina. Mi živimo na Balkanu gde su često bili ratovi i predratno i posleratno stanje i znamo kakve su te ekonomske situacije i onda u to vreme zaista je bilo teško ljudima da dođu do novca ili su imali ograničene mogućnosti za dodatnu zaradu. Dok je danas situacija sasvim drugačija i sad ako u 21. veku kad imamo internet i kad možemo da zarađujemo samo što imamo instagram profil recimo, to uverenje više nam ne služi. Znači postoje nove mogućnosti, postoje ljudi primeri koji možete da pratim i da vidim da zaista novac nije teško zaraditi. Samo treba da nekako promenimo način razmišljanja i da vidimo u kom smeru treba naše ponašanje i naše razmišljanje da ide da bi i taj naš odnos sa novcem se promenio.
Aleksnadra: Lek za sve to jeste finansijska pismenost.
Veština koja nam pomaže da bolje razumemo i efikasnije upravljamo našim finansijama. Uključuje sposobnost razumevanja osnovnih finansijskih pojmova, kao što su kamate, inflacija, ulaganja, budžetiranje, dug, osiguranje, porezi i druge slične teme.
Biti finansijski pismen znači da možemo donositi informisane odluke o našim novčanim sredstvima, bilo da se radi o planiranju budućnosti, upravljanju dugovima/kreditima ili investiranju za penziju. Takođe, finansijska pismenost nam pomaže da prepoznamo i izbegnemo prevaru i loše finansijske proizvode.
Postoje knjige, vebinari, besplatna predavanja, podkasti. A Vesna spominje i finansijskog mentora koji može da nam pomogne da prvo shvatimo našu situaciju, da naučimo neke osnovne stvari i onda da za sebe odredimo u kom pravcu želimo da svoju finansijsku budućnost gradimo.
Vesna Vasileva: Emocije su možda 90% našeg odnosa sa novcem, jer nije dovoljno samo znati puno ljudi zna mnogo. Ja imam kolege koje su ekonomisti, međutim kad je u pitanju upravljanje njihovim novcem, ličnim finansijama oni to ne umeju, zato što su vođeni njihovim emocijama i jednostavno ili preterano troše ili su preterano zaduženi, oni tačno znaju šta to znači i kako funkcioniše, međutim jednostavno emocije su jače.
Alekasndra: Da bi osvestili naše finansijske navike potrebno je da pratimo naše troškove i prihode.
Vesna Vasileva: Jednostavno ne znaju svoje brojeve i ako ne znamo ni koliki iznos novca primamo, a koliko trošimo, nećemo znati ni kako da upravljamo sa tim novcem.
Alekasndra: To je prvi korak, da vidimo koliko trošimo, koliko zarađujemo i da li nam je to dovoljno da preživimo, a ako nije – hajde da vidimo koji je razlog za to.
Vesna Vasileva: Kad pričam sa ljudima da li je to radiš, bilo kako, sa vremena na vreme proveravaš svoje stanje na računu, ne. Znači niko ne traži da ti neke složene tabele praviš, pa svaki dan ubacuješ tamo svaki dinar. Međutim sa vremena na vreme da otvoriš račun da pogledaš na šta si sve trošio/la i da vidiš da li to ima smisla i dalje.
Alekasndra: Kada donosimo odluke da nešto kupimo tada treba da se ramislimo da li nam ovo stvarno treba i iz koje pobude mi ustvari želimo da to kupimo. Da se nekome pokažemo/dokažemo, da zadovoljimo neku drugu potrebu koju imamo, a ne možemo..
Vesna Vasileva: Jednostavno pratimo sebe kad neko vreme radimo te neke aktivnosti u jednom momentu postaće jasno koji su razlozi, da li je to dobro ili loše i kad jednom vidimo nešto ne možemo više da se pravimo da ne znamo i da ne vidimo u tome je stvar. I zato najčešće ljudi izbegavaju da to rade i kako meni klijenti kažu „Ja biram da ne znam“.
Aleksandra: Da li i vi birate da ne znate?
Da li se i vama desi da provučete karticu, zažmurite oči i čekate šta će da ispadne – odobreno ili ne? Ili poznajete osobu koja tako funkcioniše? (ja tako parkiram).
Pošaljite joj onda ovu epizodu podkasta Umologija.
Verujem da će naučiti nešto novo i korisno.
Vesna Vasileva je naučila važne stvari: Trenutna finansijska sredstva su samo to – trenutna. I ako ne umeš da živiš sa manje, nećeš moći ni sa mnogo više novca da živiš. Jer kad imamo više mi trošimo više. Ništa se radikalno ne menja ako mi ne promenimo naše navike i naš odnos prema novcu.
Važno je da shvatimo da novac treba da bude alat koji služi našim potrebama, a ne nešto čemu se podređujemo ili šta određuje našu vrednost. Nisu sve situacije iste, naravno, ono što je glavna poetna ove epizode je upravo to: količina novca koju imamo ne određuje našu vrednost.
Vesna Vasileva nam je dala i nekoliko saveta – za sve vas koji ste ostali do kraja:
- Osvestite svoje navike, stavove i emocije vezane za novac. Razmislite šta vas motiviše kada je novac u pitanju.
- Proverite da li ono što mislite ili verujete o novcu zaista odgovara istini i da li vam to na kraju koristi. Ako ne, budite spremni da promenite svoja uverenja.
- Naučite da novac nije samo izvor sreće ili sigurnosti. I kada imate više novca, mogu se javiti nove negativne emocije poput straha i nesigurnosti.
- Shvatite da je novac alat koji treba da vam služi. Ne dozvolite da količina novca određuje vašu vrednost.
- Razvijajte opušteniji odnos prema novcu. Osvešćivanje vašeg trenutnog odnosa i emocija vezanih za novac je ključno za bolje upravljanje finansijama i poboljšanje svakodnevnog života.
Kreće numera, optimistična, energična: Milano “Driving cars onto Mars”
Aleksandra: Slušali ste podkast Umologija, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Ovu epizodu su kreirale: Marija Marčeta, Aleksandra Bučko i naši slušatelji i slušateljke koji su nam poslali svoja iskustva.
Završava se numera
Zvučni efekti: u_byub5wd934, Aaron Card, floraphonic Pixabay
Uvodna numera: Milano – Driving cars onto mars
Dodatna muzika: Cinematic atmosphere score3 – Musictown, Pixabay
Produkcija: Fabrika kreativnosti
