“Nemoj sedati sa nepoznatim ljudima u automobil i ne prihvataj stvari od nepoznatih ljudi. Tu je i priča o belom kombiju kojim će te kidanapovati, a ti tako završiti u belom roblju. To su bile najčešće priče o kojima sam tokom odrastanja mogla dosta da čujem. Ne smatram da su prve dve rečenice loše, štaviše vidim ih kao veoma korisne, ali ovu poslednju smatram pogrešnom u izvesnoj meri. Tek godinama kasnije kada sam počela da se informišem o ovoj temi, shvatila sam da zapravo trgovina ljudima nije takav proces u kom će tebe neko da kidnapuje upravo belim kombijem ili i kada se to dešava u pitanju je mali, zanemarivi broj slučajeva. Odnosno, da u velikom broju slučajeva “trgovci ljudima” uslovno rečeno jesu ljudi koje poznaajete i to upravo nečiji prijatelji, rođaci, drugari ili očevi. Smatram da svest o tome još uvek nije dovoljno razvijena i da posebno mlađima treba govoriti zapravo šta predstavlja trgovina ljudima i koji su to načini na koje ona može da se dogodi.”
Autorka podkasta Slavica Trifunović
U šestoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa DIP, autorka Slavica Trifunović razgovarala je sa Hristinom Piskulidis iz antitrafiking organizacije Astra i Milicom Kravić Aksamit novinarkom i aktivistkinjom o trgovini ljudima, ko mogu biti potencijalne žrtve i da li su krize izazvane pandemijom koronavirusa i ratom u Ukrajini uticale na ovu pojavu.
ŠTA JE TRGOVINA LJUDIMA?
Trgovina ljudima je prodaja i kupovina, odnosno eksploatacija osoba i ostali procesi koji mogu biti povezani sa tim, a sve u cilju zarade. Eksploatacija može biti izvršena upotrebom sile, pretnje, prevare, otmice itd, a sam pristanak žrtve na eksploataciju smatra se takođe trgovinom ljudima. Žrtve mogu biti svi, a trgovici ljudima su često osobe poznate žrtvi. Nekoliko je oblika trgovine ljudima: seksualna eksploatacija, prinudna prostitucija, prinudno prosjačenje, prinudni brakovi, prinuda na vršenje krivičnog dela, itd.
FENOMEN LOVER BOY
Hristina Piskulidis iz antitrafiking organizacije Astra sa kojom sam razgovarala istakla je neke od načina na koji ljudi mogu postati žrtve trgovine ljudima.
„Postoji taj proces vrbovanja gde se osobe različitim primamljivim ponudama uvlače na neki način u lanac trgovine ljudima. Uvlačenje, odnosno vrbovanje, ukoliko je u pitanju seksualna eksploatacija, vrlo često se dešava na osnovu zasnivanja, uslovno rečeno, romantičnog odnosa. U jednom trenutku se ispostavi da je osoba sa kojom ste u odnosu trgovac ljudima ili neko ko se isključivo bavi zasnivanjem takvih odnosa da bi vas kasnije isporučio trgovcu ljudima. Taj fenomen se zove lover boy i dešavao se dovoljno često da već stekne svoj naziv i da bude fenomenološki prepoznat“, kaže Piskulidis.
RAT U UKRAJINI MOŽE BITI ISKORIŠTEN I ZA TRAFIKING
Milica Kravić Aksamit sa kojom sam razgovarala objasnila je da trenutni rat u Ukrajini takođe može biti iskorišten za trgovinu ljudima.
„Na stranu to što će biti predivnih duša koje će na granici sa Ukrajinom čekati da tim ljudima pruže zaista pomoć, rame uz rame će sa njima stajati problematične kriminalne grupe, trafikeri koji će odvoditi te žene u lanac trgovine ljudima i decu i devojčice. Dakle i dečaci su oni koji su pored žena i devojčica, žrtve trgovine ljudima u smislu seksualne eksploatacije, dok radnu eksploataciju češće može odrastao čovek da doživi. To se dešava na istom onom mestu gde majke ostavljaju kolica da bi se našle drugim majkama iz Ukrajine na granici. Na istom mestu će stajati i neki trafiker, koji će da čeka svoju narednu žrtvu“, objasnila je Kravić Aksamit.
Ne, trgovina ljudima se ne događa negde daleko, tu je u našem dvorištu, a samo edukacijom i podizanjem svesti o tome ćemo moći da gradimo bolje i bezbednije društvo za sve.
Podkast možete slušati na Sounder.fm-u, podcast.rs, Google podcasts, i Spotify.
Očekujemo vaše komentare, razmišljanja i predloge tema na društevnim mrežama Fabrike kreativnosti.
Na fejsbuku na profilu Fabrika kreativnosti, a na instagramu fabrikapodkasta.
Naslovna fotografija: Snežana Krstić/Novinarke protiv nasilja
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
