U četvrtoj epizodi podkasta  DIP -Devojka iz predgrađa, Slavica Trifunović razgovarala je sa Nadom  Padejski Šekerović, rukovoditeljkom ženske sigurne kuće i Tamarom Srijemac, novinarkom i članicom grupe Novinarke protiv nasilja o femicidu, radu Sigurne ženske kuće, ali i načinu na koji mediji izveštavaju o ovoj temi čime mogu da dovedu do širenja nasilja.

Prema izveštaju Autonomnog ženskog centra do juna prošle godine preminulo je 17 žena od čega je njih 14 ubijeno. Ovaj podatak je na godišnjem nivou mnogo veći, a u protekle četiri godine ubijeno je preko 25 žena, a koliko tačno nije poznato jer se informacije prikupljaju iz novinskih članaka. 

Kraj 2021. godine obeležio je još jedan femicid. U pitanju je zapravo trostruko ubistvo i samoubistvo u jednoj porodici. Nema preciznih podataka o tome koliko se godišnje ovakvih ubistava dogodi u Srbiji. Koliko žena žrtava partnerskog nasilja ne dočeka da nasilnik bude osuđen ili se suoči sa napadom odmah nakon što on izađe iz zatvora. Kakve živote su te žene živele nakon što su prijavile nasilje, u kojoj meri su im institucije pomagale i štitile ih, nije mi poznato u celosti. Poželela sam da se kroz ovu epizodu obratim svim ženama koje trpe nasilje i na neki način pomognem barem infromisanjem o tome koje su to opcije koje svaka od njih ima. Ali, i da ponovim ono što stalno govorimo “niste same”.

Slavica Trifunović, autorka podkasta DIP

 ŠTA URADITI KADA VIDIMO DA NEKO TRPI NASILJE?

Za nasilje ne postoji opravdanje, a jako je bitno kako ćemo postupiti u takvim situacijama i kako ćemo se odnositi prema ženama koje trpe nasilje. One često iz raznih razloga poput stida ili nepoverenja koje imaju prema institucijama odlučuju da ne prijave nasilje. Smernice kako postupati u situacijama nasilja su sledeće kaže Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka Sigurne kuće u Novom Sadu:

“Nasilje mora da se prijavi to je prvi korak a potom je neophodno da se svakoj žrtvi pruži puna podrška i poverenje. Nasilje se prijavi:

policiji na broj 192 

Sigurnoj i ženskoj kući na broj telefona 021 64 65 746 

Centru za socijalni rad na broj telefona 021 2101403 

ili bilo kojoj drugoj instituciji. Jer i lekar je dužan da prijavi nasilje, vaspitačice u vrtiću koliko dobiju tu neku informaciju u školi dakle sve ustanove su dužne prema svojim procenamai protokolima da prijave nasilje policiji ali svakako da je policija prva i najvažnija adresa”, ističe Padejski Šekerović. 

ŽENE ČESTO NE ZNAJU NIŠTA O SIGURNOJ KUĆI

Ponekad žene dugo ne prijavljuju nasilje, sve dok ne dođu u situaciju iz koje često nema izlaza. Čak i kada se nađu u situacijama gde su ugrožene, one se ne odlučuju za sigurnu kuću. To se, prema rečima Nade Padejski Šekerović, dešava jer često nisu upoznate sa funkcionisanjem i radom sigurne kuće pa je ne razmatraju kao opciju prilikom prijave.

“Više se to direktno prijavljuje. One same prijavljuju, ali najčešće prijavljuju kad su životno ugrožene, one ili deca. Ali i ona mora da zna kome da prijavi. I ne samo kome da prijavi, kada ode u policiju da traži da ode u sigurnu kuću, da ima informacije. Ovo je jako dobro i korisno što radite jer nema dovoljno informacija o sigurnoj kući. I ona kad ode u policiju i kad je pitaju: “pa hoćete li vi u sigurnu kuću” ona kaže: “neću”. Ne zato što neće, već zato što ne zna šta to znači. Žene zamišljaju sigurnu kuću kao metalne krevete, sivi dom, ustanova socijalne zaštite kojoj otpada kreč.”

BITNO JE I NA KOJI NAČIN MEDIJI IZVEŠTAVAJU O OVOJ TEMI

Važnu ulogu kod nasilja u porodici i femicida igraju mediji i njihovo izveštavanje o slučajevima nasilja. Tu nastupa Tamara Srijemac, iz organizacije Novinarke protiv nasilja. Izveštavanje medija o nasilju nad ženama i femicidu često utiče na to da se u javnosti stvara sasvim pogrešna slika o celom događaju, da se postavlja slika kao da su žrtve zapravo krive, prenose se privatni detalji koji mogu da skrenu pažnju sa aktuelnog dešavanja i time retraumatizuju i otkriju mnogo više (pa čak i nepotrebnih) informacija, čime se krši privatnost žrtve. Grupa Novinarke protiv nasilja se već godinama bori za dostojanstveno izveštavanje o nasilju u porodici.

Tamara Srijemac ističe da su oni analizirali novinske članke i utvrdili da čak i kada pišu o ovoj temi – tri puta više pišu o konkretnom slučaju koji se negde dogodio nego o samom fenomenu. Tako se u tekstovima koji se bave femicidom, rodno zasnovanim nasiljem kao i partnerskim nasiljem čak u 78% tekstova prenosi informacije o konkretnom slučaju koji se dogodilo. Samom fenomenu femicida, rodno zasnovanog ili partnerskog nasilja posvećeno je 22% tekstova.

“Dobijamo ljude koji su čitaoci/čitateljke koji su neinformisani. Zatim dolazimo u situaciju da retraumatizujemo žrtve, ne samo osobe koje proživljavaju rodno zasnovano nasilje, nego sve one koje možda razmišljaju da li da prijave ili ne. Kada one slušaju o tome kako se na neetički način izveštava u tim slučajevima onda se još više onako povlače u sebe i budu iznova traumatizovan”, 

Srijemac dodaje da je to takođe loša poruka za društvojer se na taj način jača stereotipnu sliku koje naše društvo neguje prema ženama.

Odnosno, da je žena sama kriva za nasilje kojoj se dešava, da eto ona nije izlazila do kasno, oblačila mini suknje, ne bi joj se desilo to što joj se desilo. Onda kada se desi, dođe do tog drastičnog slučaja, odnosno, ubistva žene ili femicida opet se licitira sa tim da li je ona možda izazvala. Da li je to tako moralo da bude. Opet se gradi ta stereotipna slika muškaraca koji je na primer dobar domaćin, odličan fudbaler i onda eto on ne bi mogao da uradi tako nešto. Dakle mi takvim tekstovima i takvim neetičkim izveštavanjem jačamo tu stereotipnu sliku gradimo i bildujemo, da kažem taj patrijarhat koji postoji, a ne informišemo naše čitatelje i čitaoce na pravi način”, ističe Tamara Srijemac.

Podkast možete slušati na Sounder.fm-u, podcast.rs, Google podcasts, i Spotify.

Očekujemo vaše komentare, razmišljanja i predloge tema na društevnim mrežama Fabrike kreativnosti. Na fejsbuku na profilu Fabrika kreativnosti, a na instagramu fkreativnosti.

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

Author

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.