“Coming out nije samo trenutak – to je proces, često dug i emotivno zahtevan, naročito kada podrška izostane tamo gde je najpotrebnija – u porodici.” Tako svoju priču započinje Aleksa Savić, omladinski radnik i izvršni direktor organizacije Grupa Izađi iz Novog Sada.
Coming out u Srbiji: Više od trenutka
Iako se često veruje da su Novi Sad i Vojvodina tolerantniji delovi Srbije, Aleksa objašnjava da to nije nužno tačno:
“Mnogi mladi LGBT ljudi koji su odrasli ovde nisu prihvaćeni od svojih porodica. U stvarnosti, to neprihvatanje ide daleko – od ekonomskog ucenjivanja do fizičkog nasilja i prisile da se osoba iseli.”
Porodica, koja bi trebalo da bude prva linija podrške, često postaje izvor stresa i nesigurnosti.
Diskriminacija van kuća: svakodnevni izazovi
Queer osobe se suočavaju sa nizom prepreka i izvan svojih kuća.
“Fizičko ili verbalno nasilje u javnom prostoru, diskriminacija na radnom mestu ili u kontaktu sa institucijama – sve su to svakodnevni izazovi,” kaže Aleksa.
“A tu je i zakonska diskriminacija – ne postoji pravno priznanje istopolnih zajednica, niti mogućnost usvajanja dece.”
Posebno tešku situaciju imaju trans osobe, koje se susreću sa dodatnim barijerama u zdravstvenom sistemu i zapošljavanju.
Grupa Izađi – mreža podrške za queer mlade
Psihološka podrška i savetovalište
Grupa Izađi postoji kako bi odgovorila na ove izazove – i to višeslojno.
“Imamo društveni centar gde omladinski radnici svakodnevno razgovaraju sa mladima, ali i besplatno psihološko savetovalište sa 28 volontera-terapeuta. Osobe mogu proći kroz 20 besplatnih psihoterapijskih seansi.”
Digitalni i fizički sigurni prostori
Osim psihološke podrške, centar pruža i prostor za druženje, edukaciju, umetnost i relaksaciju – čaj, društvene igre, sport, besplatan internet. Postoji i digitalni društveni centar na Discord platformi, što olakšava pristup osobama koje nisu iz Novog Sada.
"Važno je da se osoba oseti komforno u svom identitetu i da razume da nije sama,"
Edukacija roditelja i važnost razumevanja
Od osnivanja 2010. godine, Grupa Izađi je posvetila pažnju i edukaciji roditelja queer osoba.
“Roditelji prolaze kroz proces razumevanja i prihvatanja. Neki od njih danas su aktivisti u našem udruženju. To je ogroman iskorak,” priča Aleksa. “Posebno važna bila je podrška roditeljima trans dece, jer je razumevanje rodnog identiteta često emocionalno kompleksno.”
Povezano:
Umologija, ep 2: Ljudi – socijalna bića
Umologija, ep 3: Internet i naša mentalna bezbednost
Umologija, ep 5: Od probanja do bolesti zavisnosti
Kome se autovati i kada?
Autovanje je važan čin, ali kako znati da li je pravi trenutak i prava osoba?
“Nikada nije pogrešno autovati se ako osećamo potrebu, ali važno je proceniti rizike – da li zavisimo od te osobe, da li će nas podržati. Ako ne, možda je bolje autovati se nekome drugom, ko će razumeti i pružiti sigurnost.”
Perspektiva umetnika: Drag i trans umetnost kao sigurnost
Kada govorimo o sigurnosti, ne mislimo samo na zaštitu od nasilja — već i na slobodu da budeš ono što jesi, bez objašnjavanja.
Drag umetnica i DJ Sonja Sajzor prostor slobode pronašla je u svom mikrosvetu, kroz razumevanje bake i njenih prijateljica koje su joj, kad su shvatile šta znači biti trans osoba, jednostavno – donele najlonske čarape.
"Za mene je siguran prostor onaj gde su ljudi opušteni. Ne moraš da koristiš savršeno politički korektne izraze da bih te razumela. Samo da nisi utegnut i u grču. Onda o svemu možemo da pričamo."
Za Mateu Stefanovića, trans muškarca iz Leskovca, stvaranje sigurnog prostora počelo je tek godinama kasnije.
"Nisam se osećao sigurno – ni u jednom prostoru. A onda sam upoznao druge trans ljude. Ljude slične meni. I shvatio koliko mi je zajednica falila. Krenuo sam da menjam telo jer sam ga mrzeo. Sad ga menjam jer ga volim. Hoću da mi bude udobno u njemu."
Kako biti saveznik queer osobama?
Ako želite da budete osoba od poverenja, možete to jasno pokazati:
- Ne ćutite kada vidite diskriminaciju.
- Normalizujte različitost u govoru – bez šala na račun gej muškaraca ili ismevanja rodnih izraza.
- Pitajte ljude koje zamenice koriste – to nije uvreda, to je znak poštovanja.
- Postavljanje LGBT simbola u radnim prostorima takođe je važan signal sigurnosti i prihvatanja.
Coming out kao početak
Coming out nije kraj – to je početak života u skladu sa sobom. Uz podršku porodice, zajednice i organizacija poput Grupe Izađi, taj put može biti manje bolan i mnogo osnažujući.
Za više informacija o savetovalištu, događajima i podršci, posetite izadji.rs ili Instagram profil @grupaizadji.
Ovu epizodu su kreirale: novinarke Marija Marčeta i Milana Vojnović
Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč
Uvodna numera: Guitar Electro Sport Trailer – Gvidon Levkin/Bardyuzha sa Pixabay
Dodantna muzika:
Good Omens Music by Joel palahi gallego, Melancholic Sound Effect by freesound_community, Night Detective Music by Amaksi, The Other Side Music by Yurii Semchyshyn, cold bench in central park Music by Clavier Clavier, Spin Music by Yurii Semchyshyn sa Pixabay
Efekti:
Switch on and off Sound Effect by Hasin Amanda, TVon Sound Effect, TV Static Sound Effect, Tape Player Sounds Sound Effect, Generic Crowd Background Noise Sound, Small Crowd Clapping 2 Sound Effect, Adjusting Microphone Sound Sound Effect, Dropping the mic Sound Effect, Microphone Feedback Sound Effect by freesound_community, vhs caset Sound Effect by u_8e8ungop1x, Cashier “ka-ching” sound effect Sound Effect by u_byub5wd934 sa Pixabay
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.
Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
