Hobotnica koja žonglira:
ADHD ili stres?
Na šta prvo pomislite kada vam kažem…
na primer…
majka, radnica – žena koja voli svoj posao, karijeru, porodicu i sebe?
Meni padne na pamet hobotnica.
Posao
Zdravlje
Potrebno vreme za sebe
Poruke i obaveštenja
Brzi obrok
Učenje
To je osam stvari. Osam stvari odjednom – koliko i hobotnica ima pipaka.
Sanja Marković
pomoćnica glavnog i odgovornog urednika
Nije lako danas ostati fokusiran od ujutru do uveče na sve svoje ciljeve.
U tome joj pomaže dobra organizacija
Mnogi osećaju kao da imaju poremećaj pažnje,
ne zato što ga zaista imaju,
već zato što imamo preveliki protok informacija
i previše stvari o kojima moramo da razmišljamo
i koje treba da uradimo.
Uzmimo za primer društvene mreže.
Korisnici društvenih mreža danas
skroluju brže nego što trepnu
Imaš svega 3 sekunde
da im privučeš pažnju
pre nego što te algoritam pošalje pravo u digitalni zaborav.
A ako uspeš da ih zadržiš?
Onda imaš još 10 do 15 sekundi (idealno!) da im
kažeš šta im nudiš i zašto da ostanu.
brže od skrola!
Milica Radanović
diplomirana defektološkinja
Moderan i brz život koji konstantno vodimo doprineo do toga da imamo neke simptome koje su slične ADHD-u ali to su simptomi koji su minimalni i koji su u mnogo manjem intenzitetu nego što se to nalazi u stvarnoj dijagnozi. Konstantnom smo u nekom multitasking-u.
Sedimo i pričamo sa drugaricom na kafi, a opet istovremeno prelistavamo mail-ove i odgovaramo na njih.
A da li je to ADHD?
U Srbiji se ADHD najčešće prepoznaje samo kod dece...
U Srbiji samu dijagnozu poremećaja pažnje uspostavlja doktor, najčešće je to dečiji psihijatar. Ovo je u slučaju deteta, međutim za odrasle sa ovim poremećajem, u Srbiji, priča je skroz drugačija, čak i poražavajuća.
Ovo
je
Lazar
Lazar ima 20 godina i dijagnostifikovan mu je ADHD, njegovo iskustvo sa terapijom u Srbiji, nije baš pozitivno.
Pa, gde onda odrasla osoba sa ADHD-om može potražiti pomoć?
Milica Radanović
diplomirana defektološkinja
Tako da su deca i odrasli sa poremećajem pažnje
na margini društva
i prepušteni su sami sebi.
Razmišljaš, možda i ti imaš simptome?
Ne možeš da pogledaš film bez da sa vremena na vreme ne pogledaš u telefon?
Ako kreneš jedan zadatak, završiš skroz nešto drugo?
Vrlo je moguće da vam je pažnje opala, ali to nije ništa što ne može da se sredi. Postoje vežbe i metode koje mogu da pomognu da se lakše fokusiraš. Jedan od tih metoda je posmatranje crvenog predmeta koji je osmislila umetnica Marina Abramović.
Hajde, pokušaj!
Posmatraj crveni krug sat vremena.
Nije uspelo?
Ponekad gubitak fokusa nije problem pažnje, već znak da smo preopterećeni.
Znaš onaj trenutak…
Dan još nije ni počeo, a već osećaš da je prepun?
Kao da su se sve obaveze, sve poruke, rokovi i zadaci – sručili baš na danas.
I sutra.
Lista obaveza se
širi
glavi,
kao da pišeš na papiru koji nikad
ne završava.
Radiš.
Radiš.
A opet, osećaš da nećeš stići.
Ležiš u krevetu. Gledaš u plafon. I iako je tiho oko tebe, u tebi sve bruji.
Misli se roje. Srce ubrzano lupa. A san? On je daleko. Jer da bismo zaspali, moramo se umiriti.
U sistemu koji nas primorava da budemo svepriustni, koji nam nameće i više obaveza od onoga što bi trebali da radimo, a da imamo prostora i za sebe i za svoje najmilije, i za odmor – nije čudno što smo pod stresom, u konstantnom osećanju žurbe. Što, dok radimo na jednom zadatku počinjemo da radimo i drugi. Što nam se čini da imamo poremećaj pažnje.
Slušaj celu epizodu Umologije.
Ovu priču možete i poslušati u našem podkastu 👇
Vizuelna adaptacija: Milana Vojnović i Milica Levai
Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko
Asistent produkcije: Nemanja Stevanović
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.
Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
