Kada se spoje nauka i umetnost nastanu vrlo interesantne stvari. U ovom slučaju fotograf Aleksandar Beserminji je to uradio sa matematikom i fotografijom. Tačnije, uporedio je rezultate svoje fotografije koju je napravio, sa računicom koliko je veliko sunce, odnosno koliko bi zapravo sunce trebalo da bude veliko na fotografiji.
Istraživanje pre fotografisanja
Aleksandar Beserminji kaže da je još u januaru napravio spisak lokacija koje su mu bile interesantne za fotografisanje.
„Taj spisak sam napravio tako što sam koristeći aplikaciju na telefonu proveravao pod kojim uglom, kada i gde izlazi sunce na određenim i interesantnim lokacijama. Tako sam našao da će se sunce na Bulevaru Mihajla Pupina početkom aprila poravnati sa bulevarom i da će izaći tačno negde iznad mosta. Doduše, nisam znao da će da izađe baš tako kao što je ispalo na fotografiji“. (od 0,21)
Beserminji objašnjava da se na aplikaciji može postaviti pin na telefonu na mapu i može se podesiti datum tako da se prikaže gde i kako tog datuma sunce izlazi. Takođe, može se proveriti i kako vreme teče kako se brzo odiže, odnosno kako se njegov ugao u odnosu na našu horizontalu menja. (od 0,41)
To što čini tu fotografiju malo kontraverznom, objašnjava Beserminji, jeste to što je korišćena ekstremno velika žižna daljina. (od 2,06)
„Zapravo, korišćen je kako bi ljudi rekli, veliki zum, gde on zapravo daje mnogo drugačiju perspektivu i korišćenjem tog objektiva sam postigao taj rezultat“
Način i oprema
Aleksandar Beserminji objašnjava i kakav aparat je potreban da bi ovakva fotografija uopšte bila i moguća.
„U principu nije dovoljan običan fotoaparat. Fotoaparat sa velikim zumom bi bio dobar. Konktretno, ja sam koristio Nikon D7200 sa Nikon objektivom 200-500 milimetara. To je ekvivalent 750 mm, kada se objektiv navrne do kraja. Tako ultraveliko uveličanje nam zapravo daje drugačiju perspektivu“. (Od 2,41)
Kaže da je od ostalih parametara pazio da ISO bude što manji, a blenda je bila na f8.
„Sve je nekako jako brzo teklo. Od trenutka kada sam se ja postavio na sred puta, namestio stativ, postavio objektiv, namestio sve – imao sam jako malo vremena da promislim sve ono što mi treba da ta fotografija bude zapravo još i bolja.“ (od 3,31)
Spoj matematike i fotografije
Kaže, interesovalo ga je da li pored toga što se koristi objektiv sa velikom žižnom daljinom, utiče i malo veći sloj atmosfere kroz koji prolazi sunčeva svetlost. Odnosno, da li ima još nešto osim čiste matematike. (od 3,59)
Uzimajući razne parametre od senzora na fotoaparatu, do udaljenosti planete Zemlje od Sunca i same njegove veličine, Beserminji izračunava da sunce na fotografiji treba da bude veličine 1182. piksela (od 5,36)
Razlika u računici i fotografiji je jako mala. Time se matematičkim putem dokazuje koliko sunce treba da bude na fotografji kada se ona uslika sa objektivom od 500mm žižne daljine na krop senzoru određenog fotoaparata.
