Format koji vam omogućava slobodu kreiranja ali i slušanja. Podkast je relativno novi vid plasiranja sadržaja, pogotovo u Srbiji  koji je za kratko vreme dobio na globalnoj popularnosti.

Globalni je fenomen jer u svetu, u 2020. godini ima 1,500,000 podkasta i više od 34 miliona epizoda, prema sajtu Podcastinsights.

Prisutan je i na više od 100 jezika.

Kratka istorija

Podkasting je razvijen 2004. godine kada su Adam Curry, bivši MTV voditelj i Dave Winer, softver developer kodirali program koji se zvao iPodder, koji im je omogućio skidanje Internet radio brodkasta na njihove iPodove.

Tako nastaje i sama reč: podkast = iPod + broadcasting

Nekada “audiobloging”, reč podkasting se u medijima pojavljuje 2004. godine, u tekstu Ben Hammersly, koji je objavljen u novinama The Guardian.

Nekoliko meseci kasnije, New York Times piše o pojavi tada velikog broja podkasta, uglavnom u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, ali i Australiji i Švedskoj. 

U Srbiji na velika vrata među publiku ulazi 2019. odnosno, 2020. godine, iako postoje izdanja podkasta iz Srbije koji su nastali mnogo pre ovog vremena.

Trenutno u Srbiji ima više od 120 podkasta, raznih pristupa, žanrova, formata i tematika.

Ali to je, prema rečima mnogih ljubitelja ove forme, upravo i čar ovog medija.

Ljubitelji podkasta biraju ovaj medij zato što imaju mogućnost da prate teme koje njih interesuju, u bilo koje vreme mogu da ga poslušaju, a ukoliko ima potrebe za tim, razne platforme omogućavaju i „slušanje na rate“, odnosno mogućnost da se emisija pauzira i nastavi sa slušanjem kada vama najviše odgovara. Ako ste verni fan određenog podkasta, moguće je dobijati i notifikacije kada izađe novo izdanje.

(Fotografija: Melanie Pongratz/ Unsplash)

Zašto podkast?

Podkasti su izvrstan način građenja odnosa u zajednici.

Podkast omogućava autoru da razgovorom i pričom uključi publiku u svoj sadržaj. Pogodiniji su od ostalih formata kao što su blogovi ili video sadržaji, jer je slušati podkast mnogo lakše dok vozite, vežbate, šetate psa ili obavljate neke druge obaveze.  

Podkast vam omogućava da se istaknete u moru društvenih mreža, grupa i objava, a tome doprinose i razni pristupi u kreiranju sadržaja.

Takođe, zajednica koja vas prati u podkastima, veruje vam, odnosno autoru, jer se stvara poseban odnos. Tako na primer, publika koja sluša podkaste pre će kupiti reklamirani proizvod jer ga doživljava kao preporuku autora za kojeg se vezala, a ne samo reklamu. Ako je reč o brenidranom podkastu: podkasti ne moraju direktno imati veze sa proizvodom – na taj način dajete zajednici, gradite poverenje i ona će vam istom merom vratiti.

Vrste podkasta:

Podkaste možemo podeliti u nekoliko kategorija.

Prva podela jeste da li su u pitanju podkasti fikcije (audio drame ili serije) ili nefiktivni, informativni podkasti.

Zatim, u svetu postoji nekoliko glavnih vrsta podkasta:

  • Native ili domaći: autori podkasta nisu profesionalci već osobe koje su zainteresovane za određenu temu i žele da svoje mišljenje podele sa zajednicom
  • Profesionalni: nastaju od strane profesionalnih podkastera, audio/multimedijalnih novinara/ki
  • Brendirani: podkasti preduzeća kao idealna prilika za učvršćivanje odnosa sa zajednicom

Podkasti omogućuju slobodu autoru/ki kada je u pitanju izbor formata. Glavni alat – zvuk može da bude atraktivan u bilo kom formatu ukoliko je dobro osmišljen.

(Fotografija: CoWomen/ Unsplash)

Neki od najpopularnijih formata jesu:

  • Intervju: voditelj podkasta intervjuiše gosta koji deli svoje znanje i viđenje određene tematike.
  • Solo/ monolog: Osoba, autor podkasta deli svoja znanja, ekspertizu, razmišljanja ili poruke
  • Konverzacijski: podkast u kome nekoliko ko-voditelja razgovara na određenu temu
  • Panel: veoma sličan intervjuu jedino što u panel formatu postoje više sagovrnika/stručnjaka
  • Podkasti fikcije: audio drame, serije. Tematika nije vezana za starni život, već određena dramatizacijom teksta i zvuka
  • Nefiktivne priče: Priče iz stvarnog života, ispirčane u podkastu i prilagođene audio formatu.
  • Prenamenjeni podkast: već postojeći materijal koji se prenamenjuje i obrađuje i u formi podkasta kako se dobila dodana vrednost, odnosno da se plasira do dodatnog dela publike

Author

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *