Hormonska kontracepcija je veoma korisna ne samo za kontracepciju već i za lečenje raznih zdravstvenih stanja. Međutim, neželjena dejstva su različita i ima ih puno. Može doći do raznih uticaja na mentalno zdravlje osobe koja ih uzima, pogotovo ako se njenom odabiru ne pristupi na adekvatan način. O toj temi razgovaramo sa psihijatrom i farmakologom Igorom Kelečevićem i psihoterapeutkinjom Slađanom Živković.
Jedna od najznačajnijih poruka iz ove epizode: otvoreni dijalog o tim pitanjima u partnerskim odnosima ali i sa lekarima i ginekolozima – negujmo ideju da treba da budemo odgovorni i aktivni sagovornici kada pričamo sa stručnjacima o našem zdravlju.
efekat: ptice crkuću, potok se čuje u daljini i automobile trube
efekat: nastajanje magije: pet zastopnih zvonkih tonova
U carstvu između panonskog mora i betona, mlada Marina naiđe na zlu vešticu u šumarku. (efekat u pozadini: smejanje veštice, strašan, zloćudan smeh)
Marija (veselo): Oh, dobar dan!
Veštica, maskirana kao dobročiniteljka, ponudi joj napitak za miran život. Kako bi izbegla nesreće, Marina, ne znajući suštinu napitka, popije ga.
efekat: gutanje
Malo li je znala da je veštica u napitak stavila gomilu hormona.
Ali čarolija nije bila bajkovita. Marina se suočila s promenama raspoloženja, nervozom i besom. Vikala je na nepoznate ljude u supermarket koji su je zamolili za pomoć – izgubila je osećaj za ljubaznost.
Marija (zabrinuto, očajno): Šta se to desilo?
Akne i teško mentalno stanje postali su deo njenog života.
efekat: tužan uzdah
Marina, u očaju, shvatila je da je veštica zavarala.
Odlučila se osloboditi čini. Prestala je uzimati napitak i, uprkos teškoćama, pronašla istinsku sreću u sopstvenom srcu.
Kreće numera, optimistična, energična: Milano “Driving cars onto Mars”
Aleksandra: Slušate Umologiju, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas. Da preispitujemo kako naša svakodnevnica utiče na dobrobit pojedinca. Da budemo dobro.
Ja sam Aleksandra Bučko, u ovoj epizodi pričamo o hormonskim kontraceptivnim sredstvima, a najviše o najpopularnijim kod nas, oralnim kontraceptivima iliti antibebi pilulama i njihovom uticaju na mentalno zdravlje žene.
Sa mnom u epizodi čućete i novinarku Sanju Đorđević, a novinarku Mariju Marčeta ste čuli kratko, u ulozi Marine.
numera se završava
Aleksandra: Hormonska kontraceptivna sredstva koriste hormonske supstance kako bi sprečila trudnoću. Postoje različite vrste hormonalnih kontraceptivnih sredstava.
Mogu imati različite kombinacije estrogena i progesterona, ili samo progesterone. Odabir zavisi od individualnih potreba i zdravstvenog stanja žene. Naravno da je veoma važno konsultovati se sa stručnjakom kako bi se pronašla najpogodnija metoda kontracepcije za svaku osobu.
Sanja: A neki od hormonalnih kontraceptivnih sredtava su:
- Vaginalni prsten: fleksibilni prsten se postavlja u vaginu i oslobađa estrogen i progesteron, sprečavajući ovulaciju i menjajući sluz cerviksa.
- Intrauterini sistem (IUS): Ovo je mali uređaj koji se postavlja u matericu i oslobađa progesteron. On sprečava oplodnju jaja i čini endometrijum manje prijemčivim za implantaciju oplođenog jajeta.
- Nesteroidni kontraceptivi: Neki nesteroidni kontraceptivi, poput nesteroidnih tableta („pilula za jutro posle“), deluju kao hitna kontracepcija kada se koriste u određenom vremenskom okviru nakon nezaštićenog seksualnog odnosa.
- Oralni kontraceptivi (Pilule): Kombinovani oralni kontraceptivi (KOK) sadrže kombinaciju estrogena i progesterona, dok minipilule sadrže samo progesteron. Obe vrste sprečavaju ovulaciju i menjaju sluz cerviksa kako bi otežale prolazak spermatozoida.
Aleksandra: Mi vam ovo pričamo kako bismo vas malo upoznale sa ovom temu (ako već niste upoznati).
Jer, hormonska terapija, pogotovo hormonska kontraceptivna terapija može uticati na celokupno stanje jedne osobe.
Slađana Živković: Tako da je najveća verovatnoća da ne ostanete u drugom stanju, ako koriste kontraceptivne pilule, ali s druge strane vaš psihološki život je iznajmljen. To možete da vidite kod žena koje zbog vantelesne uzimaju dugo godina hormonalne tablete jeste da se promeni doživljaj sopstvenog htela, da vaše telo vrlo često postane neka vrsta kako bih rekla nekog partnera sa kojim ste u nekom antagonistickom odnosu love- hate, ono mržnja i ljubav, u smislu nešto mu zamerate, ono nešto ne može, ono vas izluđuje, ono problem. I to je jedna zamke da žena zapravo onda mi ne uspeva da izkomunicira sa drugima, bilo je to partner, majka, stručnjak, pa psiholog, psihoterapeut. Šta se zapravo njoj dešava jer vrlo često okrivljuje samu sebe i svoje telo koje ne radi kako treba.
Aleksandra: Ovo je psihoterapeutkinja Slađana Živković. Slušaćemo je kroz ovu epizodu.
Iz svih tih razloga, pitali smo vas na našem instagramu, kako su na vas, koji ih koristite, uticala hormonska kontraceptivna srestva .
I evo odgovora sa storija:
Na mene pozitivno, predpostavljam da nije baš idealno, verovatno postoje side effects.
Da, meni su izazvale anksioznost i depresiju.
Aleksandra: Zato smo odlučile da u ovoj epizodi ispitamo obe strane. Potencijalno dobar i loš uticaj hormonske kontracepcije na osobu koja ih pije.
Sanja: Pričale smo sa dva stručnjaka. Ali hajde za početak da vas upoznamo sa psihijatarom i farmakologom Igorom Kelečevićem, sa kojim je pričala naša novinarka Marija.
Prvo i važno pitanje: kako kontraceptivne pilule funkcionišu u organizmu. Moram da razumemo šta se dešava u organizmu kada uzimamo hormonska kontraceptivna sredstva, kako bismo znali da li imaju uticaj i na neke druge aspekte u našim životima:
Igor Kelečević: Estrogeni blokiraju ovulaciju. Gestageni kao dakle druga komponenta kombinovane kontraceptivne terapije, njihovo glavno dejstvo u kontracepciji se ispoljava u pravcu smanjenja kvaliteta endometrijuma. Endometrijum je taj unutrašnji sloj materice koji u tom određenom momentu ciklusa ovulacije postaje fiziološki kompetentan sposoban da primi oplodjenu jajnu ćeliju, odnosno embrion, to jest da se taj embrionu sadi u tkivu endometrijuma odnosno u tkivu materice. Dakle gestageni tj progesteron smanjuju kvalitetnog tog endometrijuma u smislu da ga istanjuju i čine nepodobnim da se jajna ćelija adekvatno usadi u njega. Što se tiče inicijalne preporuke koji kontraceptivi da se primenjuju, uvijek je preporuka da se primenjuje kombinovana kontraceptivna terapija, ponajviše zbog dokazane efikasnosti estrogenske komponente, a i same činjenice da estrogeni upravo potenciraju dejstvo tih gestagena/ progesterona na tkivo materice i ostale faze u ovulaciji koje bi trebale da budu suprimirane kao cilj kontracepcije.
Sanja: Svakako, za te stvari treba konsultacija sa stučnjakom ili stručnjakinjom. I to ne samo u vidu razgovora:
Igor Kelečević: Jako je važno, da prije uvođenja hormonske kontracepcije, u redovnu primenu da žena odredi ginekološki pregled i da joj ginekolog uzme adekvatnu i detaljnu anamnezu vezanu za njena eventualna prethodna stanja ili bolesti koje je imala. Zbog te povećane sklonosti ka zgrušavanju krvi od strane estrogenske komponente, vrlo je važno ispitati da li je pacijentkinja u nekom prethodnom periodu preležala eventualnu plućnu tromboemboliju, infarkt miokarda ili moždani udar što ne mora da bude slučaj, ali tu je jako važno da se zna prije započinjanja hormonske kontracepcije, da li je neko u porodici bolovao od ovih poremećaja.
Alekandra: Moje iskustvo nije bilo tako. Rekla sam problem, neredovna mentruacija i ginekolog mi je bez bilo kakvog pregleda (fizičkog ili biohemijskog – pregleda krvi), dao kontraceptivne pilule.
Slađana Živković: Imamo istoriju, nažalost, ne samo naše kulture nego svetu, nekog kako bih rekla, lošeg odnosa prema ženskim simptomima. Kao da su oni nešto umišljeni ali kao da nisu toliko važi tako dalje. I nekad paradoksalno nam treba više snage da odemo kod ginekologa i da kažemo nama ovo nešto ne odgovara ili mi ne želimo na ovaj način da se bavimo svojim reproduktivnim zdravljem, nego da odemo, ne znam, polomili smo ruku kod nekoga da nam tu ruku stavi gips ili da se pozabavi njom. Mislim paradoksalno zato što i onoj drugoj je sad koji se lekari bave specijalisti razne vrste. Ali vezano pogotovu za reproduktivno zdravlje ima dosta stida, ima dosta… Vrlo je često žene krive svoje telo kao da je ono krivo, a ne određena suplementacija zašto su one sa ba šte u tih 15, 13 godina koliko posto vezano za konkretno kontraceptivnu pilulu koje baš imaju te probleme a ovi drugi nemaju. I onda nekako dosta vremena uzme ti i snage i energije koja bi trebalo da bude usmerena na to da se taj problem reši, na okrivljavanje sebe, na zadržavanje to unutar, trpljenje jednostavno rečeno.
Aleksandra: Ovo je, ponovo psihoterapeutkinja Slađana Živković, čuli smo je na početku epizode. Ona je lepo ukazala na problem sa kojim se žene i osobe sa matericom suočavaju. I produbljuje je:
Slađana Živković: Mi najčešće, pogotovo u ovoj kulturi, vrlo često polazimo iz pozicije nekog dobro pacijenta, po znacima navoda dobrog pacijenta, gde smo možda naučeni navikli koje nekada možda i stručnjaci od nas očekuju da mi dođemo kod stručnjaka kažemo šta nam je problem i onda bespogovorno poslušamo ono što nam je rečeno.
Znači da na neki način budemo kao poziciji deteta – kako kažem turiste tako mi i da uradimo. Supotan pol bi bio ja sve znam bolje ili tzv. pod znacima navoda – Google lekari to jest, ja sam pročitao izguglala, nešto sam se interesovao, htela sam da nešto saznam na tu temu i onda ulazim u neku vrstu ozbiljne rasprave ili možda čak i doživljaj lekara bude li stručnjak kada vi dođete ovo dete pitanje njegov autoritet i da znate bolje zbog par pročitanih članaka. Dakle, ni jedno ni drugo nije pozicija dobrog sagovornika.
Važno je razgraničiti da žena mora da bude, da bi za nju bilo korisno da bude zaista jedan odgovoran i aktivan sagovornik koji ne glumi Google doktora ali nije ni dobar pacijent kao što bi dete bilo u kontaktu sa autoritetom. Adekvatno je potkovana svojim znanjem i da razmišlja svojim potrebama i svom granicama jer to najčešće stvarno propustimo jer kad imamo cilj, izgubimo sve ono drugo što je celina žene i njenog kvalitetnog i mentalnog i celokupnog života.
efekat: skrech diska
Aleksandra: Ne znam da li ste nekada primetili koliko je veliko uputstvo za kontraceptivne pilule. Ni ja nisam dok nismo snimali video najavu za ovu epizodu.
Pitali smo psihijatra i farmakologa Igora Kelečevića zašto ima toliko neželjenih sredstava:
Igor Kelečević: Zato što je to hormonska kontracepcija, zato što hormoni u suštini ispoljavaju svoje dejstvo na ne sva tkiva, ali ona tkiva koji imaju receptore za taj dotični hormon, a za estrogen i progesteron jako veliki broj tkiva ima receptore prijemčive na njihovo dejstvo. Na primer estrogen i progesteron mogu da ispolje svoje dejstvo na sam metabolizam ugljenih hidrata, metabolizam masti, u tom smislu je jako važno pacijentkinju ispitati u pravcu postojanja dijabetesa, šećerne bolesti, jer estrogeni mogu da poremete tu homeostazu, održavanje nivoa šećera u adekvatnom referentnom opsegu. Takođe one mogu da utiču i na metabolizam masti odnosno estrogen dovodi do povećane koncentracije triglicerida, dovodi do povećanja koncentracije holesterola onog lošeg LDL holesterola, a smanjuje koncentraciju dobrog HDL holesterola, što svakako bi trebalo imati u vidu kod žena koje imaju neki od tih poremećaja: Da li dijabetes, da li netoleranciju na glukozu, da li insulinsku rezistenciju. Kod žena koje imaju bilo koji vid dislipidemije, odnosno poremećaja metabolizma masti, da li su to povišeni trigliceridi, da li je to povišen holesterol ili kombinacija tih poremećaja.
Sanja: Zapravo, kada osoba pije hormonsku terapiju, bila ona kontraceptivna ili ne, potrebno je da posmatra svoje telo. I reaguje ako nešto nije okej (što je negde savet i kada ne pijete hormonsku terapiju). Bez obrzira na to da li hormonasku kontracepciju uzimate radi kontracepcije ili lečenja nekog drugog zdravstvenog stanja, na primer, u slučaju endometrijoze, psihoterapeutkinja Slađana Živković ističe:
Slađana Živković: Važno je da je to proces koji traje i ono što najčešće mi zaboravimo bilo koji od ovih situacija jeste da napravimo neku vrstu praćenja kako mi zapravo reagujemo na ono što nas dovodi do cilja.
Aleksandra: A psihijatar i farmakolog Igor Kelečević objašnjava naučni deo kako hormoni, pogotovo kad ih spolja unosimo, mogu da utiču na naš organizam:
Igor Kelečević: Estrogenska komponenta ispoljava svoje dejstvo na centralni nervni sistem, ona sama po sebi ne mora da dovede do nekog poremećaja na nivou mozga i moždanog tkiva, što ne znači da neće, da ne postoji određena veza između estrogena i poremećaja raspoloženja u tom nekom biohemijskom smislu. Moj doživljaj ponajviše da, da čitava ta priča kod date pacijentkinje koja je na oralnoj kontracepciji, dužina trajanja kontracepcije način na koji pacijentkinja doživljava tu kontracepciju, neophodnost kontracepcije, zašto je ona na toj kontracepcija, ko je njoj savetovao kontracepciju, kako se odlučila za to, zašto se odlučila za to, je moj doživljaj da je to ponajviše vezano za poremećaj raspoloženja kod žena oralnim kontraceptivima.
Slađana Živković: Najosetljiviji period u odnosu na to kako će dejstvo na mentalno zdravlje imati kontraceptivne pilule, jesu te reproduktivne tranzicije, da tako kažem, prva menstruacija taj neki adolescentni period i nažalost, što je i mene zapanilo jer ja ne radim sa adolescentima, informacije do koje sam došla, obzirom da se kažem smanjuje pomera se taj dan kada se stoput seksualne odnose, deca koji uzimaju mislim deca su mladi ljud ko i između ono istraživanja obuhvataju čak i decu od 12 godina to stvarno dete, do 20. godine.
kreće numera Ardie Son - Brightest
Najveći rizik i najgore posledice, posebno pred dva meseca uzimanja pilula i narednih šest meseci i to je nešto što treba da ima u vidu ikad prekinemo i dalje naš organizam treba da vrati neki svoj hormonalni balans pa uticaj ostaje i nekoliko meseci nakon prekidanja kontraceptivnih. Nafragilniji su upravo ti adolescenti i oni sami prolaze kroz burne hormonalne promene i onda i kontraceptivne pilule ,vrlo često kaže istraživanja preko 130 posto nam je veća šanse ukoliko ste adolescent, a uzimate kontraceptivne pilulem da imate neki od epizoda ozbiljne depresije čak i pokušaja samoubistva.
Slađana Živković: U nekim drugim fazama života, pomenula sam već postpartum koncepciju ukoliko je tada period ukoliko žena ili njen partner ili oboje imaju problem sa začećem, pa uzimaju hormonske suplemente, taj period je takođe period koji je vrlo rizičan za razvoj nekih mentalnih bolesti zbog toga što su žene već u nekoj formi hornomalnog dizbalansa, s jedne strane druge, s strane zato što je terapija obično ne samo više mesečno nego višegodišnje vrlo često. Znači taj period uzimanja kontracepcije se produžava.
završava se numera Ardie Son - Brightest
Sanja: Ali, kao što smo i na samom početku ove epizode rekle, hormonska kontracepcija može imati i pozitivne uticaje na nas, naše telo i naše mentlano zdrvalje
Igor Kelečević: Smanjen rizik za neželjenu trudnoću, smanjena incidenca karcinoma zapaljenskih oboljenja. Po meni su to nekako sve aspekti koji utiču pozitivno na mentalno zdravlje žene. Da bi hormonska kontraceptivna terapija bila efikasna, što je pokazano da jeste, vrlo je važno da svaka žena redovno uzima terapiju. Efikasnost hormonske kontracepcije je dokazana da u smislu da je terapijski neuspeh sveden na manje od 0,1% to znači da bi radi efikasnosti hormonske kontracepcije, žena treba svaki dan da uzima tabletu, poželjno u isto vrijeme i da ide na redovne kontrole kod ginekologa i da ne brine u kontekstu mentalnog zdravlja da se nekako ne brine oko tih nekih očekivanih neželjenih dejstava koja su manje-više benigna, koja nisu toliko opasna: poput mučnine, poput nekih probojnih krvarenja u prva tri meseca koja mogu da se jave. Pa svakako i ženama treba skrenuti pažnju na to da će se krvarenja javiti nakon obustave hormonske kontracepcije koje će možda to nekoj početnoj fazi biti isto neredovna ali vremenom će se regulisati.
Aleksandra: Međutim:
Slađana Živković: Jako je važno da pratimo svoje telo i da izaberemo adekvatnog stručnjaka i da izgrađujemo adekvatan odons odrasli- odrasli i sa tim stručnjakom, na temu promene koje se dešavaju tokom vremena. Ono što je preporuka, baš sam pratilac psihijatrijske preporuke vezano za kontraceptivne pilule, jeste da u periodu od tri meseca uradimo ček in – u smislu – šta se desilo? Da li ovo za vas funkcioniše, pre svega sa sobom, a onda eventualno sa endokrinologom ili ginekologom, jer imam neke simptome, u smislu grčeva, krvarenja van ciklusa, probleme sa gastronestinalnim traktom, dobijanjem težine ili fokusom.
Alekasndra: Psihoterapeutkinja Slađana Živković o još jednoj važnoj stvari. Razgovor o ovim temama. Razgovor sa bliskim osobama, ponajviše partnerima. Jer, to itekako nije samo problem žena ili osoba sa matericom već se zaista tiče i osoba sa kojima dele važne i intimne trenutke i svakodnevnicu.
Slađana Živković: Mislim da je stvarno važno da razvijemo tu kulturu da pričamo o tome, a ne da biramo seksualna partnere koja je to zatvorena tema, ali da mi zbog toga što mislimo da ne možemo bolje ili neko mnogo privlače ili mislimo da smo zaljubljene, ili već godinama tako pa smo navikle, da je to samo naša odgovornosti. Mislim, e sad na svakoj ženi da proceni i da se seti da vrednuje svoje telo i da očekuje od ovog drugog dana vrednuje.
Sanja: Hormonska kontraceptivna sredstva imaju kompleksan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje žena. Naravno, postoje i pozitivne i negativne strane hormonskih kontraceptiva: mogu smanjiti rizik od neželjene trudnoće, ali istovremeno imati nuspojave na mentalno zdravlje poput promena raspoloženja, depresije i anksioznosti. Zato je važno konsultovati se sa stručnim licem, pažljivo odrediti vrstu kontracepcije, ali i pratiti reakciju svog tela.
Aleksandra: I jedna od najznačajnijih poruka iz ove epizode: otvoreni dijalog o tim pitanjima u partnerskim odnosima ali i sa lekarima i ginekolozima – negujmo ideju da treba da budemo odgovorni i aktivni sagovornici kada pričamo sa stručnjacima o našem zdravlju.
Naravno, pozivamo vas da ovu epizodu podelite sa osobama kojima će biti od koristi, ali i da nam pišete svoje utiske na našim socijalnim mrežama.
Sanja: I generalno, da slušate Umologiju.
Kreće numera, optimistična, energična: Milano “Driving cars onto Mars”
Aleksandra: Slušali ste podkast Umologija, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Ovu epizodu su kreirale: Sanja Đorđević, Marija Marčeta i Aleksandra Bučko.
Završava se numera
Zvučni efekti: Pixabay
Uvodna numera: Milano – Driving cars onto mars
Dodatna muzika u podkastu: Ardie Son – Brightest
Produkcija: Fabrika kreativnosti
