U novoj, sedmoj epizodi podkasta “NaZdravlje” Nikolina Ilić donosi informacije o HPV vakcini i pruža pet važnih informacija: redovni pregledi su ključ zdravlja, ginekološki pregled nije bauk, samo treba pronaći ginekologa kome verujemo i koji će pregled učiniti manje stresnim, HPV vakcina nije lek, ali je prevencija i mogu da je prime i dečaci i devojčice. HPV vakcinu možemo da primimo svi, samo je delotvornija kod dece mlađeg uzrasta koji nisu stupili u polne odnose. Poslednja, ali ne i najmanje bitna činjenica je da je rak izlečiv. 

Na osnovu procena Međunarodne agencije za istraživanje raka  i Evropske mreže Registara za rak (ENCR), Srbija se nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišiom stopom obolevanja i umiranja od raka grlića materice. Naspram ove statistike, stoje podaci koji kažu da čak 90 posto žena u Srbiji ne ide na preventivne preglede kod ginekologa. U čemu je problem i šta nas plaši?

Redovni pregledi kod ginekologa su osnovna prevencija u sprečavanju mnogih ginekoloških infekcija i bolesti, od kojih je jedna od najčešćih rak grlića materice. O ovom problemu autorka podkasta NaZdravlje Nikolina Ilić razgovarala je sa specijalistkinjom ginekologije i asistentkinjom na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, doktorkom Bojanom Gutić. Razgovarale su o tome kada je pravo vreme da se krene sa pričama o redovnim pregledima, a kada da se krene na preglede, šta oni podrazumevaju kao i o tome kako bi ginekolozi trebali da se ophode prema pacijentkinjama. Čućete koliko studentkinje u Novom Sadu znaju o HPV vakcni, a i o tome kakva je situacija sa vakcinom u pijedinim Domovima zdravlja u Vojvodini.

Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u proseku se u Srbiji svake godine registruje oko 1300 novoobolelih žena, a oko 500 njih umre od karcinoma grlića materice. Ovi podaci su izuzetno zabrinjavajući i poražavajući. A koliko zaista znamo o ovoj bolesti i HPV infekciji?

Pogledajte još i:

Za viruse ne postoji lek

Ginekološkinja Bojana Gutić objašnjava šta nam šta je najveći problem kada je u pitanju HPV infekcija.

“Kao i svi virusi, nemamo lek koji ćemo da damo kao antibiotik koji dajemo za bakterijsku infekciju. Nemamo lek koji ćemo da damo da eliminišemo virus. Njegovo dugotrajno prisustvo može da napravi problem u tome što može da dovede do izvesnih promena na samom tkivu, prvo, i najčešće na grliću materice. To su promene koje neće dati simptome kao što bi bila neka bakterijska upala sa pojačanom sekrecijom ili bilo šta slično, nego jedna totalno asimptomatska infekcija koja se prenosi polnim kontaktom, nezaštićenim polnim kontaktom. Prezervativ nije nešto što može 100 posto da nas zaštiti od HPV virusa, ali svakako značajno smanjuje mogućnost infekcije“.

Ona objašnjava da ono što je poznato je da, većina polno aktivnih devojaka i žena, imaju u nekom delu svog života HPV virus.

„On može da ostane u ćelijama i da ne pravi nikakav problem, ali u nekom trenutku, kada postoji pad imuniteta, kada postoji možda još neka druga infekcija udružena sa prisustvom HPV virusa, može da dovede do promena. To su, praktično, promene koje prethode razvoju karcinoma grlića i mogu da se dijagnostikuju, možemo da ih prepoznamo ali pacijentkinja i dalje u tom trenutku nema simptome. To je nešto što možemo da vidimo na redvnom pregledu.“

Simptomi HPV često ne mogu lako da se uoče

Pre samog pregleda, pacijentkinja najčešće ne može sama da uoči simptome HPV virusa. Takođe, rani karcinom grlića materice nema simptome. Kada se javi sekret neprijatnog mirisa, kontaktno krvarenje, odnosno krvarenja prilikom polnog odnosa, bolovi u maloj karlici, to bi trebalo da bude zeleno svetlo za javljanje ginekologu. Svi ti simptomi mogli bi da ukažu na uznapredovalu bolest, ali, naravno, ništa od toga ne mora da ukazuje nužno na karcinom. Baš iz razloga što nema simptoma ranog stadijuma raka, preventivni pregledi su izuzetno bitni. U poslednje vreme, često u medijima čitamo i slušamo o ginekološkom nasilju, nehigijenskim uslovima, lošem tretmanu i ophođenju prema devojkama i sve to, naravno, utiče na naše odlaganje odlaska kod lekara. Doktorka Bojana Gutić objašnjava nam zbog čega devojke, iako svesne ovog problema, zaziru od ginekologa i kako bi ginekolozi trebali da se ophode prema pacijentkinjama koje dolaze prvi put na pregled.

“Uvek pacijentkinje kad su preplašene, kažu da imaju najveći strah da odu kod zubara i ginekologa. Kod zubara se plaše nekih bolova, a kod ginekologa, sama činjenica da treba da dođete u ambulantu i da se skinete, nije baš prijatna. Prvo mislim da ne treba nikog da osuđujemo. Došao je u onom trenutku kada je došao, sve ono što je bilo pre toga, čak i da ima neki problem, mi smo tu kao lekari da joj pomognemo, a ne da je osuđujemo što nije bila, jer time ništa ne možemo promeniti. Taj neki pristup gde se mladim devojkama, pod broj jedan, objasni na koji način ćemo da radimo pregled, šta to podrazumeva, da ne  traje dugo, koliko je to važno za nju. Pored one priče o ponašanju koje svakako mislim da treba da obavi sa roditeljem, sa druge strane, društvo, drugarice. Dovoljno smo svi svesni i imamo u medijima informacije da treba da idemo kod ginekologa, ali onda je taj trenutak, kad je devojka prvi put došla, nešto gde treba da se potrudimo da joj bude što manje neprijatno. Jer pregled jeste neprijatan, ne bi trebao da bude bolan.”

Neprijatna iskustva na ginekološkim pregledima smo obrađivali u podkastu DIP

DIP, 2.ep : Osećaj kod ginekologa

April 2022: mesec kada je HPV vakcina postala besplatna

Od početka aprila, HPV vakcina je besplatna u domovima zdravlja  širom Srbije. Pre aprila, vakcina je bila dostupna samo u Novom Sadu. Interesovalo me je kakvo je stanje u pojedinim domovima zdravlja u Vojvodini. Za Novi Sad znamo, ona je besplatna za decu od 2021. godine. Zvala sam Dom zdravlja u Subotici – rekli su mi da će verovatno doktori obaveštavati roditelje kada dovedu decu kod lekara. U Rumi sam bila kod moje ginekološkinje i ukratko – rekla mi je da je vakcina dostupna za decu od 9-19 godina. 

Doktorka Bojana Gutić kaže da vakcina može da se primi do 45. godine, ali da je najefikasnija u periodu između 12. i 15. godine. 

“HPV vakcina je rekombinovana vakcina koja nema uzročnik u sebi, ima određene partikule virusa koje se nalaze u kapsuli virusa, na koji način imuni odgovor  kasnije, kada se napravi imunitet, prepoznaje taj deo virusa koji se nalazi na samoj kapsuli i na taj način ga eliminiše. Postoji više vrsta vakcina i one se razlikuju po tome koje tipove virusa zahvataju, odnosno na koje tipove virusa ćemo stvoriti imunitet. Nemamo apsolutnu pokrivenost nad svim tipovima virusa, tako da, te pacijentkinje (koje prime vakcinu), ne možemo reći da su završile pregled kod ginekologa, ne, one su samo smanjile rizik da se inficiraju, smanjile rizik da nastane nešto od ovih promena, tako da su ti neki redovni pregledi i dalje broj 1. “

I dečaci treba da prime vakcinu

Preporuka je da HPV vakcinu primaju i devojčice i dečaci, međutim, mnogi ljudi to ne znaju ili ne prihvataju. Kako naglašava dr Gutić, roditelji dečaka su mišljenja da njihovi sinovi ne treba da prime vakcinu jer je problem u devojčicama. Međutim, dečaci su ti koji infekciju prenose polnim putem, tako da bi i oni, bez sumnje, trebali da je prime. 

Često o stvarima o kojima ne znamo ili znamo nedovoljno, slušamo mitove u koje poverujemo. Jedan od mitova vezanih za vakcinu jeste to da izaziva neplodnost. Doktorka Gutić smatra da je to neosnovana činjenica i apsolutna neistina. Ona naglašava da ne treba da verujemo svemu što pročitamo na internetu, već da, posebno o ovako bitnim temama, treba da se konsultujemo sa doktorima.

Ono što je najbitnije jeste da je rak izlečiv. Izlečiv je ako smo dovoljno odgovorne prema sebi, svom telu i zdravlju. Ako smo sebi na prvom mestu, ako redovno  i svesno dolazimo na  preglede. Karcinom nije izlečiv isključivo u prvom stadijumu, moguće je da se izleči i u drugom i u trećem, samo je najlakše lečiti bolest koja nije uznapredovala. Izlečenje karcinoma kod mladih devojaka takođe ne znači ni nužno da neće moći da ostanu u drugom stanju.

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

Author