Urbani razgovori No.9/1 : Tijana Mijailović, psihoterapeutkinja

specijalno izdanje

Nalazimo se u 8. nedelji od kada je proglašeno vanredno stanje u Srbiji zbog pandemije virusa korona. U istoj nedelji, tačnije 7. maja je ono i ukinuto.

Specijalna izdanja podkasta “Urbani razgovori” u maju obrađuju teme, odnosno pojave na koje je kriza i novonastala situacija imala uticaja – u većoj ili u manjoj meri.

U ovom podkastu pričamo o snovima sa Tijanom Mijailović, psihološkinjom koja je na završnoj godini Geštalt psihoterapije. Mnoge osobe su za vreme krize doživele živopisne snove, a mnogi su sanjali veoma slične stvari.

“San je dodatni, podržavajući mehanizam našeg organizma da se ucelimo, da imamo jedan potpuniji organizam.” (od 16,39)

Tijana Mijailović kaže kako se u geštalt psihoterapiji san može posmatrati i kao projekcija selfa – ličnosti (Fotografija: Nevena Škembarević)

Posledice krize u kojoj se našao ceo svet prisutne su i dalje.

Ujedinjene nacije su objavile podatak da kriza prouzrokovana korona virusom potencijalno može da bude uzrok 7 miliona neplaniranih trudnoća i 31 miliona slučajeve rodno-zasnovanog nasilja.

Od anksioznosti, nasilja u porodici, ekonomske situacije svih ljudi i kompanija. Isto tako i povećanja  zdravstvenih problema  – zbog nelečenih bolesti za vreme epidemije.

Gledajući sve aspekte sebe

Tijana Mijailović, psihoteraputkinja se usmerila prema humanitarnom i socijalnom radu, odnosno, radi sa najugroženijim ljudima – ljudima na margini.

Geštalt terapija usmerena je na “ovde i sada” i kako celokupna naša istorija iskustava danas utiče na naše ponašanje (od 2,05)

“Cilj nam je da klijent postane svestan kako nešto radi i isproba nove oblike ponašanja. Naglašava ličnu odgovornost i slobodu izbora. Osoba je aktivni učesnik svog života.” (od 2,14)

CIlj geštalt psihoterapije jeste da klijent postane svestan kako nešto radi i isproba nove oblike ponašanja (Fotografija: Mabel Amber / Pixabay)

Naša sagovornica kaže kako reč “geštalt” znači celina, te ovaj pravac psihoterapije posmatra osobu kao celinu i njena je suština da pomogne osobi da prepozna i prihvati svoje odbačene delove.

Sanjamo u 20% vremena dok spavamo

REM faza je skraćenica za eng: Rapid Eye Movement ili fazu brzog pokretanja očnih jabučica kada sanjamo.

Portal “Psihocentrala” piše da je Sigmund Frojd, koji je snažno uticao na psihološku nauku, verovao da je sanjanje ,,sigurnosni ventil“ za podsvesne želje.

Navode i da su tek 1953. godine naučnici počeli sa pažljivim izučavanjem sna i sanjanja, i to posle opisivanja REM faze sna kod dece koje su izveli istraživači. Uskoro su uvideli da se neobična, nelogična iskustva koja nazivamo snovima skoro uvek događaju tokom REM faze sna. Dok većina sisara i ptica pokazuju znake REM faze sna, kod reptila i ostalih hladnokrvnih životinja toga uopšte nema.

Međutim, polje snova i dalje nije dovoljno istraženo.

Potrebno je da se barem na tren probudimo posle sna kako bi iz kratkoročne memorije prešao u dugoročnu, odnosno, kako bismoga se sećali.  Upravo zato se osobe koje imaj dubok san uglavnom i ne sećaju šta su sanjali. Mijailović objašnjava da zapravo, samo osobe koje imaju poverede mozga – ne sanjaju. (od 5,32)

Tvorac geštalt terapije Fric Perls smatrao je da je san projekcija selfa, odnosno ličnosti i da je svaki element sna potencijalno mogućnost za otkrivanje nedovoljno svesnih aspekata selfa. (od 6,31)

Obično se kroz san pojavljuje neki naš otcepljen deo. Postoje brojne teorije. Jedna od njih je da se kroz san učvršćuje sećanje na naše iskustvo. Neke od njih govore da kroz san valorizujemo funkciju preživljavanja – seksualnost i agresivnost. San bi mogao biti i veliki važan faktor individuacije – ono što me razlikuje od mog suseda.” (od 10,02)

Snovi i KOVID19

Postoji blog „I dream covid„, odnosno „Sanjam kovid“ – na kom ljudi zapisuju svoje nadrealističke snove. Autori snova su na sajtu anonimni, odnosno, podaci su samo iz koje su države, kada su sanjali san i kojoj starosnoj grupi pripadaju.
Neki od tih snova su na primer:

Osoba koja je iz Delavera sanjala je „da ljudi toliko očajavaju da napuste svoje domove, da su počeli da ih šalju u kartonskim kutijama. Ali, vlada je odlučila da dezinfikuje sve kutije, te su se ljudi u kutijama skladištili, što je dovelo i do toga da se neki zagube. Tada sam se probudio.“

San je dodatni mehanizam našeg organizma da se ucelimo, da imamo jedan potpuniji organizam.(Fotografija: Dyaa Eldin / Unsplash)

Drugi san, dolazi iz Konektikata, a poslala ga je osoba koja pripada starosnoj grupi od 30 do 39 godina:
„Premišljao sam se o preuzimanju aplikacije za traženje kontakata. Oklevao sam zato što trenutno ne izlazim iz kuće i nisam hteo da zauzmem nepotrebnu sobu na svom telefonu. Preuzeo sam aplikaciju i odjednom sam mogao videti sve te ljude preko telefona koje nisam mogao da vidim samim očima. Ljudi su bili zeleni ili crveni. Crveni ljudi nisu bili sigurni da budu u blizini. Morao sam hodati okolo podižući telefon da se slučajno ne bih približio crvenoj osobi“

Inspirisani sajtom „Sanjam kovid“, pozivamo i vas da nam pošaljete vaše snove na fkreativnosti@gmail.com, naravno, anonimno.

U mejlu nam pošaljite grad u kom živite, godine i vaš san.

Snove koje podelite sa nama, podelićemo na kreativan način.

Podkast “Urbani razgovori” dostupni su i na Google Podcast, Spotify, Pocetpodcasts, i na Jutjub plafotmi:

Specijalna izdanja podkasta „Urbani razgovori“ koja su izašla u aprilu možete pronaći ovde:

Author

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.