Povod za ovu temu u podkastu “Urbani razgovori” jeste informacija da Sunce trenutno prolazi kroz fazu manje aktivnosti koja se naziva „solarni minimum„.
Solarni minimum, kao i evolucija Sunca, crne rupe ali i traženje planeta pogodnih za kolonizaciju teme su o kojima pričamo sa Robertom Džudžarom, astrofizičarem, koji je trenutno na doktorskim studijama u Melburnu u Australiji.
Džudžar istražuje evoluciju galaksija koje se nalaze u grupama, preko gasa Vodonika.
Solarni minimum i kako može da utiče na nas
Sunce ima redovne intervale koji traju otprilike 11 godina – od vrhunca energetske aktivnosti, do minimuma aktivnosti, kada je mnogo mirnije, što znači manje isijavanja energije.
Naučnici iz Agencije SAD za svemir NASA kažu da je Sunce sada u fazi nazvanoj „veliki solarni minimum“, preneo je CNN.
„Veliki solarni minimum“ se poslednji put dogodio između 1650. i 1715. godine, a taj period je na Zemljinoj severnoj hemisferi nazvan „Malo ledeno doba„. Zime su bile mesecima duže nego inače i veoma hladne, leta kratka i jedva mlaka, padalo je mnogo snega i kiše, žetve i berbe su bile slabe, a glad i bolesti velike, piše BBC na srpskom.
Iz NASA-e su izjavili i da trenuntni solarni minimum neće dovesti do “malog ledenog doba“ i da je to verovatno zbog klimatskih promena.
Međutim, Džudžar kaže da nije isključivo dokazano da je sunčev minimum bio direktna posledica svega toga što se dešavalo na Zemlji. (od 2,50)
“Temperature u tom “malom ledenom dobu” kako su oni to nazvali, su bile malo niže od prosečnih. Nisu to bile ekstremne temperature. Ali taj solarni minimum, baš u to vreme, trajao je nekih 30 do 40 godina, ako ne i duže.”
Džudžar objašnjava i ceo proces evolucije Sunca: od sadašnjeg stanja preko Crvenog Džina do Belog Patuljka. Objašnjava i koje zvezde mogu da postanu Neutronske zveze ili se pretvore u Crne rupe (od 10,12)
A spominjući crne rupe, Robert Džudžar kaže da ih u blizini Zemlje nema, te da je veća verovatnoća da nas pogodi asteroid.
Praćenje Sunca, zvezda, asteroida moguće je i putem sajta koji u određenim vremenskim intervalima objavljuje informacije, te je moguće za neka dešavanja podesiti i alarm.
Planete pogodne za kolonizaciju i verovatnoća života sličnih civilizacija
Problem predstavlja, prema rečima Džudžara, daljina. Na primer, letilice Voyager 1 i 2, koji su lansirani 1977. godine. Oni predstavljaju najudaljenije objekte koje je čovek lansirao.
A Robert Džudžar kaže i da se tek sada, posle 43 godina dobijaju naznake da se Voyager 1 nalazi na granici Sunčevog sistema. (od 19,38)
Zato Robert Džudžar kaže, postoje dve vrste istraživanja: jedna grupa razmatra gde bi mogli da naselimo ljude, na koju planetu u Sunčevom sistemu, a druga istražuje vansolarne planete. (od 22,19)
“A što se tiče drugih planeta oko drugih Zvezda ispostavlja se da ih ima puno. Najviše informacija o takozvanim vansolarnim planetama je donela letelica Kepler. Mislim da trenutno ima nekoliko hiljada vansolarnih planeta koja su nađene. Postoje različiti tipovi, postoje veliki gasni džinovi kao što su Jupiter i Saturn. To su najčešće planete, ali u sadašnjem trenutku jer nama tehnologija dozvoljava da više vidimo te velike nego te manje kao što je na primer Zemlja. Mada, naučnici su našli i planete koje naučnici označavaju kao slične Zemlji”.
U objekte u našoj galaksiji koji bi mogli biti pogodni za ljude Džudžar nabraja Mars, Jupiterov satelit – Europa, i satelit Titan koji kruži oko Saturna. (od 26,56)
A kada su u pitanju pretpostavke da li postoje civilizacije u našem Mlečnom putu, Džurdžar kaže, da je nedavno objavljen članak u kome su naučnici putem računjanja verovatnoće utvrdili da je to broj od 36. (od 24,14)
„Po tim njihovim proračunima bi trebalo da u Mlečnom putu imamo 36 civilizacija koje su otprilike razvijene kao mi“.
Podkast “Urbani razgovori” je dostupan je i na platformama Breaker, Google Podcasts, Apple Podcasts, Overcast, Pocket casts, Radio Public, Spotify, kao i na Youtube.
