Mentalno zdravlje u Srbiji: Kako do pomoći, koje terapije postoje i zašto sistem ne funkcioniše
- Autor
- S04 : E14
- Čitanja: 201
Kada sistem zakazuje: stvarnost dostupnosti terapije u Srbiji
Istraživanje o mentalnom zdravlju u Srbiji (2022) koje su sproveli PIN – Mreža za psihosocijalne inovacije i Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pokazuje da je trećina stanovništva psihički ugrožena, a najčešće tegobe su depresija (15,6%) i anksioznost (7,2%). Ključni faktori rizika uključuju: mladost, ženski pol, urbanu sredinu, siromaštvo, traumatska iskustva i nedostatak socijalne podrške. Među glavnim barijerama u traženju stručne pomoći ističu se finansijske teškoće, stigmatizacija i osećaj ličnog neuspeha.
U Srbiji 4,1% od ukupnog stanovništva ima simptome depresije, 10,8% učenika prijavljuje loše raspoloženje, a 21,9% prijavljuje osećaj nervoze barem jednom nedeljno, navodi se na sajtu Unicefa.
Zaključci ovih istraživanja jasno ukazuju na potrebu za dostupnijom, besplatnom podrškom u zajednici, programima za jačanje otpornosti i smanjenjem stigme vezane za mentalno zdravlje.
"Cena jedne privatne psihoterapijske seanse je od 30 do 50 evra. Ako zarađuješ prosečno, da li možeš sebi priuštiti tri seanse mesečno?"
Mnogi se oslanjaju na državni sistem, koji je preopterećen. Lazar je svoje iskustvo podelio ovako:
„Prvi put sam se obratio psihijatru kad sam krenuo u srednju školu. Čekao sam 45 minuta na prvi razgovor. Nekada čekam i po šest sati.“
U Novom Sadu, Novosadski humanitarni centar pruža besplatnu podršku mladima. Ali, liste čekanja su dugačke.
"Ima dana kad dobijemo i 10 poziva dnevno. Ljudi traže pomoć, a mi nemamo dovoljno ruku."
Psihoterapijski pravci: kako da znaš šta je za tebe?
Ne postoji najbolji pravac. Postoji onaj koji u ovom trenutku najviše odgovara tebi. Najčešći pravci sa kojima se često susrećemo:
Porodična sistemska terapija
Osobu posmatra kao deo sistema. Koristi se kod konflikata u porodici, loše komunikacije i zavisnosti.
Transakciona analiza
Analizira komunikaciju kroz tri „Ja“: Roditeljsko, Odraslo i Dečje. Pomaže u razumevanju zašto ponavljamo iste greške.
Geštalt terapija
Fokus na sadašnjem trenutku i izražavanju emocija. Korisna kod emocionalnih blokada i potisnutih osećanja.
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)
Struktuirana i kratkoročna. Efikasna kod anksioznosti, depresije i fobija. Menja obrasce mišljenja i ponašanja.
Racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija (REBT)
Fokusirana na iracionalna uverenja poput „moram biti savršen“. Korisna kod perfekcionizma i niskog samopouzdanja.
Ostali pravci: telesna terapija, psihodrama, art terapija i psihoanaliza.
Povezano:
Traume se prenose: vizuelni podkast
Kako da budemo dobro u ovom sistemu?
Da li je kriza prošla?
Psihoterapija kroz iskustvo: Jelena Vukićević
„Prvi put sam otišla na terapiju kad sam imala 19 godina. Samo sam znala da mi treba pomoć,“ objašnjava književna kritičarka i radnica u kulturi Jelena Vukićević.
Krenula je sa psihoanalizom. Kasnije je prešla na telesnu terapiju:
"Prvi put sam čula pitanje: ‘Kako se osećaš u telu?’ Trebalo mi je meseci da počnem da osećam telo."
Dve decenije kasnije:
„Najveće što sam naučila jeste poverenje u sopstveni proces. Da idem tempom koji meni prija,“ objašnjava Vukićević.
Gde potražiti pomoć?
Ako ti je potrebna podrška, obrati se nekoj od besplatnih linija:
- Novosadski humanitarni centar – 063 694 677
- Sve je OK platforma – svejeok.rs
- Centar Srce – 0800 300 303
- Klinika „Dr Laza Lazarević“ – 0800 309 309
- NADEL – dečija linija – 116 111
- SOS ženski centar – 021 422 740
Sve linije su besplatne i anonimne.
Kako izabrati terapeuta?
- Istraži terapeutske pravce koji te zanimaju
- Pitaj za kvalifikacije i licence
- Probna seansa može pomoći da osetiš dinamiku
- Ako ne ide s prvim – to je u redu. Terapeutski odnos mora da se razvije
Mentalno zdravlje ne treba da bude luksuz – ono je temelj. Bez njega nema odnosa, fokusa, ni osećaja sebe. Izgradnja odnosa s terapeutom zahteva vreme i poverenje. I zapamti – zaslužuješ da ti bude bolje.
Ovu epizodu su kreirale: novinarke Marija Marčeta i Milana Vojnović
Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč
Uvodna numera: Guitar Electro Sport Trailer – Gvidon Levkin/Bardyuzha sa Pixabay
Dodantna muzika: Upbeat Inspirational Background Music Music by Mykola Odnoroh sa Pixabay
Nightfall / Future Bass Music Music by Oleg Fedak sa Pixabay
Efekti: 1kHz (1 minute) Sound Effect by freesound_community sa Pixabay
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.
Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
