Urbani razgovori No 9/2: Vedrana Mirković, psihološkinja, grupa Izađi

Iako se nacrt Zakona o registrovanju istopolnih zajednica zagovara već godinama – ne dešava se ništa, a pripadnici istopolnih zajednica i dalje čekaju na mogućnost da i zvanično postanu porodice u Srbiji, objasnila je Vedrana Mirković, psihološkinja koja koordinira radom savetovališta grupe “Izađi” za podkast “Urbani razgovori”.

Porodica, samo ne i pred zakonom

 “Neminovno je da se između ljudi kreiraju porodice ali su zakonski neprepoznatljive i nevidljive”.

Vedrana Mirković
Porodica treba svakoj osobi da bude utočište (Fotografija: Simon Matzinger / Unsplash)

Bračne i vanbračne zajednice u Srbiji definisane su isključivo kao „zajednica života muškarca i žene“ –  a upravo zbog toga istopolni parovi nemaju prava na sklapanje bilo kakvih zajednica pred zakonom. To ih, potom, sprečava i da budu usvojitelji dece.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 15. maj proglasila  Svetskim danom porodica, koji se prvi put obeležio 1994. godine pod sloganom „Da porodični dan ne čine stvari nego srdačni odnosi roditelja i dece“

Svetski dan porodice počeo se obeležavati s ciljem da se naglasi važnost porodice kao osnovnog elementa svakog društva.

Inače, Danska je prva država na svetu koja je legalno priznala istopolne brakove – 1989.godine.

Prepoznatljivost istopolnih brakova u svetu (Fotografija: Equaldex.com)

Mirković kaže da postoji nacrt Zakona o registrovanju istopolnih zajednica koji se zagovara već godinama. (od 2,53)

“Nekako je uvek na toj klackalici “evo samo još malo pa će se nešto desiti” a ono što se suštinski dešava je da ne dolazi ni do kakve promene, čak ni na nivou svesti kod ljudi. Odnosno, bilo kakvog vida rada sa građanima Srbije i približavanje iskustva istopolnih porodica, zašto postoje, koje su njihove karakteristike, koje nema potrebe mrzeti i napadati. U tom smislu mislim da se dosta sporo krećemo u čitavom tom procesu” (od 3,05)

Ni zakon o usvajanju ne sprečava diskriminaciju

Mnoge države iako prepoznaju istopolne brakove, ne dopuštaju posvajanje dece. Prema sajtu Equaldex koji sadrži bazu podataka o pravima LGBT osoba u svetu  – u 44 države sveta je legalno usvajanje dece osobama u istopolnom braku, u 152 je „negde između“, a u 26 država je ilegalno.

Osvrćujući se i na skorašnji incident u Hrvatskoj kada su zapaljenje lutke istopolnog para sa detetom, Mirković kaže kako nije dovoljno samo doneti Zakone na nivou države.

“Kada se Zakon donese, on nije isti i apsolutno primenljiv u svakoj situaciji i svuda. U ovom konkretnom slučaju  to znači da ustvari, stručni radnik u Centru za socijalni rad ima tu autonomiju da donese odluku koja porodica je za određeno dete podobna da bi bila hraniteljska porodica. I ta procedura je sasvim u redu. Nezgoda je kada taj stručni radnik nije senzibilisan za istopolne parove. Onda nastaju situacije gde iako postoji zakon i dalje postoji diskriminacija” ( od 10,28)

Mogućnost da istopolni parovi legalno usvoje dete (Fotografija: Equaldex.com)

Porodica treba da bude utočište

Podrška porodice podrazumeva ne jedini, ali najznačajniji faktor koji doprinosi mentalnom zdravlju LGBT osobe. Ukoliko porodica negativno reaguje doprinosi razvoju  problema kod LGBT osobe. (od 13,43)

“Ako bismo se samo za trenutak odmakli od te teme “Zašto je to za LGBT osobu važno” i otišli na jedan opštiji momenat, a to je “Zašto je za bilo koga važno da ga porodica prihvata – ustvari vrlo brzo i vrlo lako bismo došli do odgovora da porodica predstavlja ono utočište koje je nama najvažnije” (od 14,04)

Ljudska prava – kazan pasulja

Dodaje da se kod nas često susreće sa idejom da “ako neko dobije neka svoja ljudska prava time ću ja biti ugrožena, a suludo je da se neko ljudsko pravo uopšte dobija”.

“I čini mi se da kod nas postoji jedna ideja da su ljudska prava neki kazan pasulja pa ko kol’ko zagrabi, a to znači da onom trećem neće ostati dovoljno”. (od 17,22)

A Vedrana Mirković dodaje i da smatra da osnova diskiminatornih procesa jeste da u okolini mlade LGBT osobe u Srbiji, osim na internetu ne postoji nikakav sadržaj i način na koji bi osoba svoje iskustvo opisala  ili poredila sa drugima te je njeno iskustvo ustvari veoma nevidljivo za ljude oko nje i to mladoj LGBT osobi otežava da razume sebe i da prihvati sebe. (od 22,27)

Podkast “Urbani razgovori” je dostupan je i na platformama Breaker, Google Podcasts, Overcast, Pocket casts, Radio Public, Spotify i Youtube:

Author

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *