Urbani razgovori 11: Igor Besermenji, politikolog
Kako nam se parlamentarni izbori približavaju postajemo svesni da treba da donesemo odluku. Tu odluku je odavno teško doneti upravo zbog manjka izbora, nepoverenja kako u političke partije tako i u nedemokratičnost na izborima, pa čak i konfuzije – koje stranke nastupaju na izborima, a koje ih bojkotuju. I šta dobijaju stranke koje umesto izlaska na izbore izaberu bojkot?
Politikolog Igor Besermenji za podkast „Urbani razgovori“ objašnjava da iako se trenunto nalazi van Srbije, političku situaciju prati. Ali dodaje i da mu je draži scenario bojkota i neizvesnosti koje on može da donese od scenarija da „nađemo nekoga ko je najbliži našim ideološkim uverenjima, ali šta će to promeniti ukoliko oni idu u Skupštinu koja je faktički pretvorena u logor u kom je Maja Gojković upravnica i ukoliko znamo da neće imati priliku da javno govore?“ (od 19,48)
Beznadežnost u izborima
Beseremnji objašnjava da su mnogi beznadežni kada su u pitanju izbori.
„Na prvom mestu su tu, ja bih nekako rekao, moja generacija. Dakle, to su ljudi koji su rođeni devedesetih godina i koji imaju pravo glasa već deset godina, pa i više od toga. Ali već dugo ne vide razlog niti nalaze motivaciju da izađu na izbore. I to su ljudi, mnogi među njima, koji su predhodnih godina napuštali Srbiju upravo iz razloga što nisu imali dovoljno prilika koje bi im se ukazivale, koje bi ih zadržale u zemlji. A verovatno i zato što im se činilo da postoji manjak mogućnosti da se bilo šta promeni, pa i u smislu strukture ljudi koje bi mogle da pokrenu tu vrstu promena“. (od 1,53)
Nepoverenje
Utisak je da mnogi osećaju nepoverenje prema novim partijama koje se pojave na političkoj sceni. Što je verovatno potkrepljeno i iskustvima koje su ranije doživljavani – u smislu funkcionisanja stranke samo pred izbore, promena političke orijentacije, kao i „nestajanje stranke“.
Beserminji misli da se nepoverenje dešava iz dva razloga.
Prvi je taj da su ljudi na našim prostorima naviknuti da ih pre ili kasnije razočaraju. (od 3,46)
Drugi je upravo nekonzistentnost političkih stranaka i ljudi koji su u političkom životu. (od 4,55)
Odgovornost je i na građanima
„Odgovornost za to koliko će se ideja političke stranke sprovesti u delo leži i na samim ljudima koji podržavaju određenu političku partiju. Prosto, morate da izvršite veći pritisak na vaše predstavnike – ako ste ih već izabrali. Ne izabrali samo na izborima, već ako ste izabrali da im date svoju podršku, svoje simpatije. Onda morate na neki način da pronađete mehanizam da ih kontrolišete. Ako to ne radite, ako mislite da ste svoj posao obavili samo time što ste glasali za njih na izborima onda je neminovno da ćete se razočarati pre ili kasnije. (od 9,39)
Razlike među vladajućim strankom i opozicijom
Besermenji dodaje i da „niko ko je relevantan na opozicionoj političkoj sceni nije gori od Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.“
„Ne samo u ideološkom smislu koliko u smislu načina na koji deluju, kako tretiraju građane, kako tretiraju slobode, kako tretiraju izbore kao takve, pravo glasa i slično.“
Ali dodaje i da su pokazali da nisu dorasli da budu ravnopravni takmac, makar sa te strane da budu konzistetni u onome što rade. (od 11,16)
Stid u prinuđenosti
Na vlasti imamo stranku čiji se pojedini članovi stide da se identifikuju sa njom sa jedne strane. Sa druge imamo građane koji je javno ne podržavaju, a Besermenji odgovara da svi mi imamo izbor.
„Ali (mnogi ljudi) su u svojim očima prinuđeni da budu članovi partije da bi dobili posao, da bi pomogli članovima svoje porodice, deci. Nažalost oni će na kraju uraditi ono što moraju da urade kako bi održali taj nekakav status. (od 23,12)
Ukoliko vam je podcast “Urbani razgovori” dao odgovore 1 na 1 podelite ga sa osoba kojima će takođe biti korisitan. Podelite na socijalnim mrežama: Fejsbuku, Tviteru, Instagramu ili pošaljite link ka podkastu.
Podkast “Urbani razgovori” je dostupan je i na platformama Breaker, Google Podcasts, Overcast, Pocket casts, Radio Public, Spotify.
