Podkast „Urbani razgovori“ No. 009

Koliko je pandemija virusa korona uticala na ekologiju u svetu, u Srbiji, i kakav je bilans 50 godina posle prvog i velikog protesta koji je održan 22. aprila 1970. godine – dan koji danas poznajemo kao Dan planete Zemlje? To su teme novog izdanja podkasta „Urbani razgovori“ čiji je gost Igor Jezdimirović, predsednik udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“.

Na raznim medijima smo mogli da pratimo vesti o tome kako se smanjila zagađenost vazduha u Kini, da je nebo nad Nju Delhijem u Indiji – plavo. Tu su i priče i video snimci da su se životinje vraćale u zalive i gradove koji su pod karantinom, kako je voda u kanalima Venecije bistrija…

Smanjile su se emisije ugljenika, smanjilo se zagrevanje Zemlje jer se smanjila i industrija i letovi.

Prema BBC Future – transport je uzork 1/4 emisija ugljenika, dok industrija čini 1/5 globalnih emisija koje prouzrokuju efekat staklene bašte.
Inače, Kina je zemlja sa najvećom emisijom ugljenika – 28% od celokupnog broja. Od početka godine emisije uglenjika su se u Kini smanjile za 25%.

Jezdimirović za podkast „Urbani razgovori“ kaže da je i ova pandemija jedna od poruka koja se šalje čovečanstvu kako bi promenili način života.

„Ne budemo li shvatili koju promenu treba da napravimo kao ljudska vrsta sa jedne strane i kao svaki pojedinac sa druge, bojim se da će nam se ove pademije ponavljati upravo u želji da nam tu lekciju pokažu.“ (Od 4,40)

(Fotografija: Tobias / Unsplash)

Planeta Zemlja – bilan posle 50 godina

Prvi dan Planete Zemlje održan je pre 50 godina – 22. aprila 1970-te godine. Tada je 20 miliona ljudi izašlo na ulice u SAD-u kako bi protestovali protiv uništavanja životne sredine.

Pričajući o tom datumu, a kada je Srbija u pitanju – Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da je Srbija započela promene u životnoj sredini. Dodao je i da je odlučna da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme. Spomenuo i investicioni plan „Srbija 2025“ i investicije u oblasti otpadnih voda. A Jezdimirović nabraja neke od ključnih problema kada je u pitanju zaštita životne sredine u Srbiji.

Najveći problem zaštite životne sredine jeste apsolutno nerazumevanje i ignorisanje njenog značaja od strane donosioca odluka. Polovina sredstava koja se prikupi na ime ekoloških taksi troši se na popunjavanje rupa u budžetu i na druge stvari osim na ono za šta se prikuplja. Znači mi kao građani i privreda koji plaćamo ekološke takse – ni 50% tih taksi se ne uloži u životnu sredinu za šta su prikupljene. Nego odlaze u taj magični bunar želja zvani budžet gde se onda po doboroj volji donosioca odluka to raspodeljuje.“ (Od 10,50)

Paradoksalno stanje u Srbiji

Jezdimirović dodaje da je poprilično sramotna stvar za Srbiju to da se Nacionalni parkovi u velikoj meri finansiraju od seče drvne mase koja se nalazi upravo na teritoriji tih nacionalnih parkova. Paradoks je, kaže, „da vaša ekonomska situacija kao Nacionalnog parka, koji je proglašen kao izuzetan i sa najvišim stepenom zaštite, zavisi od toga koliko ste iz te šume iščupali“. (Od 11,43)

Odpadne vode u 90% slučajeva idu direktno u reke i dovodi do njihovog zagađenja.

„Znači, Novi Sad, Beograd, svi veći gradovi direktno, sve ono što mi danas ostavimo u WC šolji, kuhinji, kupatilu odlazi direktno u Dunav, Savu i druge reke koje to primaju.“ (Od 12,19)

Tu su i mini hidroelektrane i suprotstvaljene strane: buntovni građani i veliki interes nasuprot njima. (Od 12,07)

Oko 15% teritorije u Srbiji još nema organizovano prikupljanje komunalnog odpada. (Od 12,36)

(Fotografija: Udruženje Inženjeri zaštite životne sredine)

U podkastu se spominju i dva interesantna dokumentarna filma „Priča plastike“ kao i film „Planeta ljudi“ svetskog režisera Majkla Mura. Ovaj film trenutno izaziva veliku reakciju ljudi, pogotovo iz sveta stručnjaka u ekologiji.

Naime, u filmu Mur obrađuje „licemerni odnos zelenog pokreta“, na šta su se pojedini ekolozi oglasili kako film iznosi netačne informacije.

O tome kako građani mogu da utiču na životnu sredinu Igor Jezidimirović izdvaja primenu mera energetske efikasnosti. Tu spada gašenje svetla kada izađemo iz sobe ili sadnja drveća kada smo u mogućnosti. Ali i svest o tome da građani zahtevaju prava koja su im Ustavom zagarantovana.

„Oni mogu naravno i da zahtevaju i treba da zahtevaju zdravu životnu sredinu koja im je Ustavom zagarantovana od donosioca odluka“ (Od 27,16)

Podkast “Urbani razgovori” dostupni su i na Google Podcast, Spotify, Pocetpodcasts, i na Jutjub plafotmi:

Na „Fabrici kreativnosti“ pogledajte još i:

Author

1 comment

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.