„Neko je došao i vratio nešto u program i sad je sve super. Ne, nažalost nije sve super.“
Vladimir Gvozden
Profesor Vladimir Gvozden u 34 minuta priča o okvirima epohe, uvođenju novih dela u gradivo, pa i nečemu što takođe ima veze programom, a to je sistem obrazovanja.
Velika polemika vodila se u medijima, a pogotovo na internetu o izbacivanju pojedinih dela Desanke Maksimović iz trećeg i četvrtog razreda gimnazije.
Da skratimo: protesti, čitanje poezije kako bi se D. Maksimović vratila – Desanka Maksimović na kraju pritiska javnosti u punom obimu ostaje u programu za srpski jezik i književnost.
Poenta je u sistemu, ne u jednoj pesnikinji
Gvozden objašnjava, da to da li je Desanka Maksimović u program ili nije neće mnogo značiti ako ona nije pročitana.
“Dakle, poenta je da se menja ceo sistem. I to nije poenta sada zbog ove diskusije. Meni je čak i žao što mi o bitnim društvenim pitanjima razgovaramo kada su u pitanju neke afere. I sad je ova afera završena tako što smo mi vratili Desanku, a problemi koji su suštinsku su ostali nedotaknuti. Neki su ispali dobri momci, neki loši momci. Neko je došao i vratio nešto u program i sad je sve super. Ne, nažalost nije sve super.“ (od 6,18)
Vladimir Papić, student komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu objavio je spisak na svom Fejsbuk profilu koji sadrži sve informacije: koja dela su izbačena, izmenjenja, obavezna te izborna.
Kada je u pitanju školski program Gvozden kaže da moramo da razmišljamo o tom opštem pitanju i o tome kako da menjamo jedan sistem u kojem sve zavisi od pojedinaca, a pritom tih pojedinaca, koji kvalitetno žele da rade ima sve manje i manje. (od 7,36)
Imamo dominantno državni sistem obrazovanja, odnosno, najveći broj đaka pohađa škole koje su državne i postoje ogromne razlike unutar njih. On kaže da je to ozbiljna primedba.
“Imate školu do škole koja ima različite ishode. Imate škole koje više traže od učenika… Dakle to je prvi problem, jedan sistem mora biti uravnotežen.“ (od 14,50)
Ishod je važan
Vladimir Gvozden objašnjava da bi ishod osnovne škole trebao da bude čovek koji ima senzibilitet za različite stvari.
“Trebali bi da rasčistimo šta je ishod. Posle osnovne škole svakako nije ishod da vi proizvedete stručnjaka za književnost ili stručnjaka za bilo šta.” (od 21,48)
Dodaje i da “misli da ljubav prema čitanju treba da se svodi na raspoznavanje znakova u našem svetu.” (od 23,10)
Model jednakosti
“Neka mi neko objasni kako mislite da u jednom odeljenju, a načelno je to tako, imate ljude koje obrazujete za jeftinu radnu snagu, a hoćete i ljude koje će biti kreativni i nosioci promena. Mislim, to je nemoguće. A da stratifikujete društvo i da kažete “okej imaćemo škole za ove i za one” – pa to je neprihvatljivo. Tako da, nužno je da tražimo model koji će težiti ka jednakosti.” (od 29,40)
Smisao obrazovanja
Vladimir Gvozden objašnjava kako ulazimo u obrazovanje kako bi izašli drugačiji.
“Ako se obrazujemo tako što ćemo da izađemo isti kao što smo ušli, ili još gori, onda nam ne treba obrazovanje. Dokgod vas neko ne pomeri iz centra u kom ste vi se nećete obrazovati. Dakle vi morate biti izmešteni iz svojih dubokih pogleda i uverenja da bi pokrenuli proces promene i obrazovanja.” (od 30,41)
Podkast “Urbani razgovori” je dostupan je i na platformama Breaker, Google Podcasts, Apple Podcasts, Overcast, Pocket casts, Radio Public, Spotify.
