Mentalno zdravlje muškaraca: Zašto je bes često jedina dozvoljena emocija
- Autor
- S05 : E10
- Čitanja: 9
„Dečaci ne plaču.“
„Budi muškarac.“
„Ćuti i trpi.“
Ove rečenice mnogi muškarci u Srbiji slušaju od detinjstva. One ne zvuče kao zabrane. Zvuče kao vaspitanje. Kao priprema za život. Kao trening za snagu.
Ali šta se dešava kada ta „snaga“ postane teret?
U novoj epizodi Umologije bavimo se temom mentalnog zdravlja muškaraca, pitanjem zašto muškarci ređe traže psihološku pomoć i kako patrijarhat oblikuje njihove emocije, odnose i identitet.
„Dečaci ne plaču“ – rana zabrana emocija
Kada dečaku kažete da ne plače, ne učite ga hrabrosti. Učite ga da potisne emociju.
Psiholog Aleksandar Stevanović objašnjava da su poruke poput „ne smeš da plačeš“ zapravo rana psihološka zabrana. One brišu dozvolu da se emocija prepozna, imenuje i izrazi.
Emocija ne nestaje. Samo menja kanal izražavanja.
Umesto tuge – dolazi bes.
Umesto straha – dolazi iritacija.
Umesto ranjivosti – dolazi povlačenje ili agresija.
Kako depresija izgleda kod muškaraca?
Kada govorimo o mentalnom zdravlju muškaraca, često zamišljamo klasične simptome depresije: plač, bezvoljnost, povlačenje.
Ali kod muškaraca simptomi često izgledaju drugačije:
- hronična razdražljivost
- nagli izlivi besa
- problemi sa spavanjem
- somatski simptomi (glavobolje, napetost)
- povećana konzumacija alkohola
- radna preokupacija
Tuga i suze nisu odsutne – samo su maskirane.
Istraživanja koja su u Srbiji sproveli UNICEF, UN Women i UNFPA pokazala su da muškarci osećaju snažan pritisak da budu hranitelji, da ne pokazuju slabost i da probleme rešavaju sami.
Postoji dubok jaz između unutrašnjeg doživljaja i spoljašnjih očekivanja.
Povezano:
Učenja za devojčice
Umologija, ep 3: Internet i naša mentalna bezbednost
Podsve(s)t: Depresija, mitovi i zablude
Zašto muškarci ne traže psihološku pomoć?
Iskustvo iz prakse pokazuje da mnogi muškarci odluku o odlasku na terapiju donose mesecima. Često dolaze tek kada simptomi postanu intenzivni – anksioznost, napadi panike, razvod, gubitak posla.
Razlozi su slični:
- strah od gubitka kontrole
- uverenje da je terapija znak slabosti
- stid
- ideja da „moram sam“
Program Young Men Initiative, uz podršku International Center for Research on Women, pokazao je da mladi muškarci odgajani u rigidnim normama maskuliniteta ređe traže psihološku pomoć.
Drugim rečima: snaga je postala tišina.
Problem nije samo u individualnim odlukama, već u društvenom modelu koji muškarcima poručuje da moraju biti stalno jaki, uspešni i takmičarski nastrojeni.
Patrijarhat i cena „prave muškosti“
Profesor, aktivista i osnivač Centra modernih veština Miloš Đajić već više od dve decenije radi na temama rodne ravnopravnosti i društvene transformacije.
Njegova poruka je jasna: patrijarhat nije neprijateljski samo prema ženama – on šteti i muškarcima.
Muškarci ranije umiru. Ređe odlaze kod lekara. Ređe govore o slabosti. Ponos im često ne dozvoljava da priznaju da im je teško.
Prema njegovim rečima, problem nije samo u individualnim odlukama, već u društvenom modelu koji muškarcima poručuje da moraju biti stalno jaki, uspešni i takmičarski nastrojeni.
Kada izgube posao, mnogi muškarci doživljavaju duboku krizu identiteta. Jer njihova vrednost je vezana za funkciju.
A kada se vrednost svede na performans, svaka slabost postaje pretnja identitetu.
Muškarci, nasilje i društvena odgovornost
Kroz inicijative za uključivanje muškaraca u borbu za ravnopravnost, poput mreže MenEngage Alliance, postaje jasno da rigidne norme maskuliniteta imaju šire posledice.
Kada muškarci potiskuju emocije, bes često postaje dominantan oblik izražavanja. U ekstremnim slučajevima, to može voditi nasilju prema partnerkama, porodici ili sebi.
Podaci o visokoj stopi suicida kod muškaraca dodatno potvrđuju koliko je tema mentalnog zdravlja muškaraca urgentna.
Kako ističe Đajić, društvo nije adekvatno odgovorilo na promene u ulozi muškarca. Svet se promenio – ali očekivanja su ostala ista.
Podaci o visokoj stopi suicida kod muškaraca dodatno potvrđuju koliko je tema mentalnog zdravlja muškaraca urgentna.
Nova uloga muškarca: Šta se menja?
Danas je sve češća slika oca koji ravnopravno učestvuje u roditeljstvu. Mladi muškarci su otvoreniji za razgovor o emocijama nego prethodne generacije.
Ali pritisak i dalje postoji.
Društvo i dalje šalje poruku da muškarac mora:
- da zarađuje više
- da bude dominantan
- da ne pokazuje strah
- da „izdrži“
Prema rečima Miloša Đajića, ključno pitanje današnjice nije kako da vratimo stare uloge, već kako da definišemo novu ulogu muškarca.
Ulogu koja dozvoljava izbor.
Ulogu koja ne guši emocije.
Ulogu koja podrazumeva rad na sebi.
Toni Soprano: Moć i ranjivost u istom telu
Unutrašnji konflikt modernog muškarca možda najbolje simbolizuje Toni Soprano iz serije The Sopranos.
Dominantan i opasan spolja.
Anksiozan i fragmentiran iznutra.
Njegov odlazak na terapiju razotkriva društvenu kontradikciju: muškarcu je dozvoljeno da bude autoritet, ali ne i ranjiv.
A upravo je ranjivost preduslov emocionalne zrelosti.
Kako izgleda društvo koje brine o mentalnom zdravlju muškaraca?
Prema Đajiću, takvo društvo bilo bi:
- manje nasilno
- više usmereno na zdravlje i obrazovanje
- više posvećeno brizi o deci
- manje opsednuto statusom i takmičenjem
U sportu muškarci smeju da plaču – kada izgube ili pobede. Zašto bi u porodici ili na poslu bilo drugačije?
Snaga nije odsustvo ranjivosti.
Snaga je sposobnost da ranjivost podnesemo bez agresije.
U sportu muškarci smeju da plaču – kada izgube ili pobede. Zašto bi u porodici ili na poslu bilo drugačije?
5 znakova da ti je možda potrebna podrška
- Česti izlivi besa
- Osećaj praznine ili iscrpljenosti
- Problemi sa snom ili anksioznost
- Povlačenje iz odnosa
- Uverenje da „moraš sve sam“
Traženje pomoći nije gubitak muškosti. To je odgovornost prema sebi i ljudima koji su ti važni.
Muške suze nisu slabost
Muška suza možda jeste ređa. Možda zato deluje teža.
Ali težina nije u slabosti. Težina je u godinama potiskivanja.
Ako želimo manje nasilja, manje usamljenosti i manje unutrašnjih lomova, moramo redefinisati maskulinitet.
Možda pravo pitanje nije da li muškarci plaču.
Možda je pitanje – da li smo im ikada dozvolili da plaču?
Ako vam je ovaj tekst značio, podelite ga sa nekim muškarcem u vašem životu. Ponekad je prvi korak ka promeni samo razgovor.
Ovu epizodu su kreirale: novinarke Marija Marčeta i Milana Vojnović
Asistent produkcije: Nemanja Stevanović
Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč
Uvodna numera: Science Documentary Music by Aleksey Chistilin sa Pixabay
Dodantna muzika:
Science Documentary Music by Aleksey Chistilin from Pixabay, Minimal Brain Activity by Unheard Music Concepts, Bringing Together Deltablues – Guitar Steelguitar (F 31) by Lobo Loco, Music by Dmitrii Kolesnikov from Pixabay, Be Cool by Mr Smith, Instrumental Acoustic Guitar Music Music by Viacheslav Starostin from Pixabay, Renaissance 8 by Mr Smith
Efekti:
Transition Ghost – BRVHRTZ Sound Effect by BRVHRTZ from Pixabay
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.
Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Poslušaj još i:
Pismo sebi: Priče koje osnažuju
Poremećaj pažnje
