Balansiranje između obaveza
Sanja Marković, novinarka i spikerka, balansira između posla, roditeljstva, produkcije i ličnog vremena.
"Uvek imam u glavi organizovanu nedelju. Radim ono što je prioritet, ali ostavljam prostor i za spontanost."
Njen fokus nije konstantan, ali uz dobru organizaciju i jasne granice između posla i doma, uspeva da održi prisutnost.
ADHD — stvarni poremećaj, ne trend
Milica Radovanović, diplomirana defektološkinja sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom sa razvojnim smetnjama, upozorava na pogrešno poistovećivanje rasejanosti sa ADHD-om.
"ADHD je ozbiljan neurorazvojni poremećaj. Podrazumeva trajne teškoće sa pažnjom, impulsivnošću, emocionalnom regulacijom i motornim nemirom — nije posledica stresa ili umora."
Iako su simptomi poput kratkog raspona pažnje, zaboravnosti i promena aktivnosti danas uobičajeni, kod ADHD-a su ovi obrasci konstantni i duboko ukorenjeni.
„To nije dete koje je samo nestašno. To je dete koje ruši stvari, povređuje se, ima teškoće u učenju i sa emocijama. A iza njega je porodica koja se svakodnevno bori da uspostavi red.“
Institucionalna (ne)podrška u Srbiji
U Srbiji se dijagnoza ADHD-a sve češće postavlja kod dece, ali sistemska podrška izostaje — posebno kada su u pitanju odrasli.
„Za odrasle sa ADHD-om ne postoji institucionalna podrška. Ne postoje specijalizovane organizacije, edukovani terapeuti su retki, a sve se svodi na samostalnu borbu kroz privatne tretmane“, objašnjava Milica.
Jedan od primera je Lazar, koji je tek sa 20 godina saznao da ima ADHD. Njegova dijagnoza nije došla iz državnog sistema, već od privatnog terapeuta — bez adekvatne terapije.
Kako izgleda život sa ADHD-om?
„Odrasli sa ADHD-om ulažu ogroman napor da funkcionišu kao drugi. Zato su skloniji anksioznosti, sagorevanju i poremećajima raspoloženja“, kaže Milica.
Najčešće biraju poslove koji podrazumevaju kretanje i dinamiku, jer statično okruženje stvara napetost.
Povezano:
Kako (i zašto) da usporimo?
Umologija, ep 2: Ljudi – socijalna bića
KAKO IZVEŠTAVATI O MENTALNOM ZDRAVLJU
Strategije koje pomažu:
- rad u kraćim intervalima (15–20 minuta) sa pauzama
- planiranje obaveza uz vizuelne alate
- fizička aktivnost
- zapisivanje podsetnika i rutine
Milica podvlači: „Oni troše duplo više energije na svakodnevne zadatke. Zato brže sagorevaju i često su neshvaćeni.“
Razlika između ADHD-a i posledica stresa
„Dijagnozu može dati samo stručnjak, ali svako može da primeti kada svakodnevni život počne ozbiljno da trpi.“
Savremeni život nas gura ka granici preopterećenja. Rasejanost, loš san i impulsivne emocije postaju sve češći. Ali postoji razlika između problema izazvanih tempom života i ADHD-a kao trajnog stanja.
Razumevanje je prvi korak. Podrška ne sme da ostane samo na rečima.
Umetnost i nemir: Knjiga „Uspavanka za avgust“
Pesnik Ištvan Farkaš u pesmi „Uspavanka za Žanet“ prikazuje unutrašnju borbu tela koje želi da se odmori i uma koji to ne dozvoljava.
Knjiga „Uspavanka za avgust“ sastoji se od 4 ciklusa: Žanetacije, Avgust, Međurečje i Poslednjice. Ciklusi su povezani tako da jedan proističe iz drugog, a knjiga se može čitati i kao roman.
U svetu stalne dostupnosti, pritiska i preopterećenja, nije čudno što se osećamo rasejano. Ali važno je znati: nije svaka rasejanost poremećaj pažnje — ali ni ADHD nije mit.
Ovu epizodu su kreirale: novinarka Marija Marčeta i podkast producentkinja: Aleksandra Bučko
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč
Uvodna numera: Guitar Electro Sport Trailer – Gvidon Levkin/Bardyuzha sa Pixabay
Dodatna muzika: Nightfall / Future Bass Music Music, Oleg Fedak sa Pixabay
Architect – Tech Corporate Advertising Music Music, SunnyVibesAudio sa Pixabay
Goodnight relaxing ambient Music by Clavier Clavier sa Pixabay
Soundscape of abyss Music, LIECIO sa Pixabay
Zvučni efekti: Semen Surin, Rasool Asaad, Aleksandar Nikolic, WingsoarStudio, Driken Stan, u_60prvfn0xb, beetpro, Universfield, freesound_community sa Pixabayy
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.
Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Poslušaj još i:
Zašto žene žrtve nasilja teško dobijaju besplatnu pravnu pomoć
Svest o telu: kada naučimo da telo nije ukras, već deo nas
