Ekonomski kontekst: Kada rad ne garantuje opstanak
U Srbiji, u 2025. godini, građani izdvajaju čak 40% svojih prihoda samo za hranu. Ako tom neophodnom trošku dodamo račune, kiriju i osnovne higijenske proizvode, postavlja se pitanje: koliko prosečan građanin mora da radi samo da bi preživeo i obezbedio osnovne potrebe kao što su krov nad glavom, hrana i zdravlje? Pitanje nije koliko mora da radi da bi zaradio, već da li može da preživi ako ne radi dodatno. U takvom svetu, gde rad nije izbor već nametnuta nepravda, idealizacija prekovremenog rada nije samo iluzija — to je sredstvo sistema koji nas iscrpljuje i isključuje. U tom kontekstu, glorifikacija kulture neprekidnog rada i zanemarivanja odmora, kao i loše rukovođenje, postaju glavni mehanizmi održavanja tog pritiska — ali i mesta za otpor.
Hustle kultura: Od samopomoći do zamke očajanja
Hasl (engl. hustle), imenica: neprekidna aktivnost u cilju postizanja materijalnog uspeha; mentalitet u kome je rad bez pauze prikazan kao ključ za lični i profesionalni napredak.
To je ideja koja može da izgleda kao prilika kada imaš finansijsku sigurnost i možeš da biraš rad iz lične strasti. Ali, kada je prekovremeni rad jedini način da platiš kiriju i preživiš, to više nije pitanje ambicije — već očaja. Hustle kultura predstavlja rad kao neprekidno ulaganje u sebe, dok zapravo pretvara svakodnevnicu u trku bez kraja: osam sati na poslu, pa još dodatni poslovi, uz obavezno “usavršavanje” i “lični razvoj”. Vikendi su rezervisani za hvatanje zaostatka, a višezadaćnost postaje norma i sinonim za preopterećenost. Ponekad, hustle služi i kao način da ne razmišljaš o sopstvenim problemima — samo da radiš brzo i bez pauze.
U SAD-u, hustle se često prikazuje kao merilo uspeha i način da se izboriš za bolji status i primanja, uz mogućnost da se napreduje. Ali, u Srbiji, ta šansa je uglavnom iluzorna. Ovde “težak rad” ne donosi nužno napredak. Umesto toga, donosi još posla, veća očekivanja i minimalno priznanje — ako ga uopšte ima. Zato je hustle, odnosno gotovo neprekidni rad, kod nas više pitanje preživljavanja nego izbora.
Lična iskustva: Gde je granica između strasti i iscrpljenosti?
Aleksandra Bučko, osnivačica Fabrike Kreativnosti, deli svoje iskustvo:
"Volim svoj posao i istraživanje me pokreće. Kroz rad sam naučila o dizajnu zvuka, storytellingu, donatorima, marketingu. To me ispunjava jer volim da učim, i sad još uvek razmišljam da li je to hustle, da li je to hustle kultura, da li sam ja hustlerka zapravo ili nisam?”
Rad bez alternative: Sistem koji troši ljude
Kada u firmama jedan radnik obavlja posao za troje jer „nema budžeta“, to nije ambicija – to je eksploatacija. Očekuje se da si uvek dostupan, da „iskočiš iz zone komfora“. Ako tražiš više, često nailaziš na ćutanje ili ignorisanje.
Posebno u sektorima „rada iz ljubavi“ – kulturi, obrazovanju, umetnosti – radna nesigurnost je norma. U administraciji, podršci i logistici, rad ostaje nevidljiv, ali presudan. Ljudi trpe hronični stres, gube san, osećaju fizičke simptome. To nije slabost – to je iscrpljenost sistemom bez podrške.
Povezano:
Kako postaviti granice u poslu i životu bez osećaja krivice?
Kako finansije utiču na nas?
Ljudski resursi sa menadžmentom
Iskustvo iz finansija:
“U Srbiji se klasičnim poslom ne može obezbediti dostojanstven život. Preovladava autoritativni model menadžmenta. Krize povećavaju pritisak, a burnout i imposter sindrom postaju uobičajeni,” sumira svoje iskustvo Srđan, koji se zapravo ne zove tako, samo nas je zamolio da mu promenimo ime jer dolazi iz malog mesta. On već 15 godina radi u finansijama.
Lider vs šef: Ko stvara zdravu radnu kulturu?
Pravi lider ne vidi zaposlene kao resurse, već kao ljude. Postavlja granice, delegira s poverenjem, komunicira otvoreno i gradi tim kroz poštovanje, ne strah. Ana Petrović, profesorka i operska pevačica, kaže:
"Liderstvo je sposobnost da inspirišeš bez nametanja. Pravi vođa zna kuda ide i pomaže drugima da pronađu svoj put."
Kako to misliš – ne radiš ništa?
U Srbiji, postavljanje granica u poslovnom okruženju znači suprotstaviti se pritiscima sistema koji nas tera da radimo do iznemoglosti. Nije lako reći „dosta“ kada svaki dodatni sat donosi sigurnost da će računi biti plaćeni, a hrana na stolu. Mnogi zaposleni osećaju nemoć, ali sve češće primećujemo kako mlađe generacije, poput Gen Z, odbijaju da pristanu na loše uslove i eksploataciju, menjajući priču o radu i vraćajući mu dostojanstvo. Ovo nije samo otpor, već početak nove epohe — rada koji ne iscrpljuje, već osnažuje, i zajednice koja ima snagu da kaže „ne“ kada je vreme za odmor, poštovanje i ravnotežu.
O odmoru, kao i o poslu, možemo naučiti i od onih od kojih to možda najmanje i očekujemo. Evo kako je to izgledalo za Aleksandru:
“Jako puno se trudim da imam taj off period, kada ne radim ništa kada pustim mašti na volju. A vrlo često izgleda kao da ja sebe prisiljavam da to radim, jer je meni kul da da radim nešto. Kako, kako to ne radiš ništa? Nebitno da li je za posao ili je nešto kao samo tako sedeti gledati. Moram da priznam da sam najviše o tome naučila od svoje ćerke. Znači kada je ona krenula tako da se zaustavlja zato što muva leti, ja sam bila primorana da se zaustavim, pa sam videla kako je to zapravo lepo; da stanem kad vidim vevericu u parku ili da stanem kada čujem lepu pesmu ptica negde u krošnjama.”
Preživeti u kapitalizmu znači ne prihvatiti njegove najgore laži — i ne raditi neprestano samo da bismo možda, nekada, zaista živeli.
Ovu epizodu su kreirale: novinarke Marija Marčeta i Milana Vojnović
Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč
Uvodna numera: Guitar Electro Sport Trailer – Gvidon Levkin/Bardyuzha sa Pixabay
Dodantna muzika:
Rock Music by Rockfan572, Feeling So Good (Vertigo) Music by AlexGrohl, Lofi Chill Music by DELOSound, Dystopian Drum Beep warning Sound Effect by freesound_community, Nightfall / Future Bass Music Music by Oleg Fedak, Elevator Music bossa nova background music ( Version 60s) Music by music_for_video, Circus Sound Effect by Byron sa Pixabay
Efekti:
Soft Transition Sound Effect by Aviana_Phoenix, Single Coin Sound Effect by Otto, 100 Bank Notes Counted on Loose Note Counter – No Errors Sound Effect by Arunangshu Banerjee, Mining Ambience Sound Effect by Alexander Jauk, Nature Ambience Sound Effect by u_vr5icvkppa, Beep warning Sound Effect by freesound_community, Applause Sound Effect by Driken Stan, Sipping coffee Sound Effect by freesound_community, New Notification 09 Sound Effect by Universfield, Applause, cheer Sound Effect by Driken Stan, 1 Bike on a nautral road Sound Effect by freesound_community, Car Stop Breaks Screech Engine Rev Sound Effect by freesound_community, car horn Sound Effect by freesound_community, Electric Car Passing by Sound Effect by freesound_community, wah wah sad trombone Sound Effect by freesound_community sa Pixabay
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.
Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
