Kako funkcioniše sanjanje u mozgu?
Jovana Bjekić, doktorka psiholoških nauka i radi kao viša naučna saradnica u Centru za medicinska istraživanja, gde vodi grupu za neuronauke, objašnjava da san nije jedinstvena aktivnost, već deo složenog procesa spavanja koji se sastoji iz više faza.
REM faza (Rapid Eye Movement) karakteriše se brzim pokretima očiju i visokom moždanom aktivnošću, dok su mišići tela potpuno opušteni. U toj fazi nastaju najživopisniji snovi koje pamtimo. Pored REM faze, postoje i duboke faze sna koje služe za regeneraciju mozga i tela.
Lucidni snovi: Prozor u unutrašnje svetove
Lucidni snovi predstavljaju stanje svesti u kojem osoba zna da sanja i može da utiče na tok sna. Tokom lucidnih snova, mozak je isključen iz spoljne stvarnosti, ali stvara detaljne unutrašnje svetove. To omogućava donošenje odluka, izražavanje emocija i povezivanje informacija na načine koje u budnom stanju ne bismo mogli zamisliti.
Neuronaučnici koriste EEG i polisomnografiju za praćenje moždane aktivnosti tokom sna. Ove metode omogućavaju precizno detektovanje faza sna i čak indukovanje lucidnih snova.
Povezano:
Kako finansije utiču na nas: vizuelni podkast
Mreža stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja
Sitnice koje znače
Snovi kao alat za emocionalnu obradu i kreativnost
Prema teoriji simulacije pretnji, mozak koristi snove da „uvežbava“ reakcije na potencijalno opasne situacije. Druga teorija naglašava njihovu ulogu u emocionalnoj regulaciji — snovi pomažu da obradimo intenzivne emocije i lakše se nosimo sa stresom.
Snovi su takođe važan izvor kreativnosti. Kombinujući neočekivane asocijacije, oni često inspirišu umetnike, naučnike i pisce.
Da li snovi mogu biti terapijski alat?
Pesnikinja Anđela Pendić podelila je svoje iskustvo sa grupnim tumačenjem snova koje joj je pomoglo da dođe do dubljih ličnih uvida. Tumačenje snova u prisustvu terapeuta omogućava bolje razumevanje sopstvenih nesvesnih procesa i otvara prostor za emocionalni razvoj.
Pre svega bih volela da se ogradim – nisam sigurna da bi ono što sam ja pohađala moglo da se klasifikuje kao klasična psihoterapija. Radilo se o grupi za tumačenje snova koju je vodila osoba sa relevantnim sertifikatima i završenim edukacijama. Do toga sam došla nakon što sam najpre išla na individualne seanse kod te iste osobe, koje su mi bile vrlo inspirativne. Ona mi je tada predložila i grupni rad, za koji nisam ni znala da postoji, i odlučila sam da probam. Jedan od razloga je, iskreno, bio i praktičan – grupne seanse su bile povoljnije.
Neuronauka i granice saznanja o snovima
Iako su metode napredovale, neuronaučnici još uvek ne mogu da „čitaju“ snove. Umesto toga, koriste ih kao alat za razumevanje svesti i odnosa između svesnog i nesvesnog.
Razumevanje snova je put ka razumevanju sebe
Snovi nisu nasumični, niti su proricanje sudbine. Oni su način na koji naš mozak procesuira emocije, rešava probleme i otkriva kreativne uvide. Razumevajući snove, možemo bolje razumeti sebe.
Ispunjenje sna
San nije samo biološki proces koji se dešava dok spavamo, niti je samo REM faza tokom noći. San je i način na koji mozak obrađuje informacije prikupljene tokom dana, ali i metafora za ono što dugo želimo i što nam se, možda tek posle mnogo vremena, ostvari.
Upravo takav san je u središtu epizode „Život posle 561 dana čekanja“ o snu jednog para da postanu rodtelji iz podkasta Prilozi za biografije nevidljivih ljudi, koji kreira Nemanja Stevanović.
Ovaj podkast govori o ljudima koje svakodnevno srećemo, ali često ne primećujemo — ne zato što se kriju, već zato što ih društvo ne vidi. Serijal osvetljava njihove biografije, njihove borbe i njihove tihe pobede. Prilozi za biografije nevidljivih ljudi nastaje u okviru Eucast Podcasta, uz podršku tima Podcast.rs, a sve epizode dostupne su na svim popularnim platformama za slušanje podkasta, kao i na sajtu eucast.rs.
Ovu epizodu su kreirale: novinarke Milana Vojnović i Marija Marčeta
Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč
Hvala Nemanji Stevanoviću što je sa nama podelio deo svoje epizode iz podkasta Prilozi za biografije nevidljivih ljudi, a veliko hvala Lei Ranković koja je sa nama podelila svoja sanjarenja.
Uvodna numera: Guitar Electro Sport Trailer – Gvidon Levkin/Bardyuzha sa Pixabay
Dodatna muzika: Music Box Sound Effect – freesound_community, Suspense Music – Johan Benitez sa Pixabay
Zvučni efekti: freesound_community sa Pixabay
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.
Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Poslušaj još i:
Zašto žene žrtve nasilja teško dobijaju besplatnu pravnu pomoć
Svest o telu: kada naučimo da telo nije ukras, već deo nas
