Siguran Prostor
Siguran prostor je onaj u kojem možemo da budemo svoji.
Da budemo slušani, a ne ispravljani.
Da budemo viđeni, a ne procenjivani.
Da budemo ranjivi, a ne izloženi.
Siguran Prostor
Siguran prostor je onaj u kojem možemo da budemo svoji.
Da budemo slušani, a ne ispravljani.
Da budemo viđeni, a ne procenjivani.
Da budemo ranjivi, a ne izloženi.
Šljokice i glamur
Šminka je spremna, frizura je nameštena, autfit sa šljokicama je tu.
Muzika, svetla, check!
The time has come…
for you…
to lip sync for your life.
Dreg umetnica, DJ, dreg performerka, aktivistkinja
Sonja Sajzor se dregom bavi 18 godina, a kako kaže seća se i tačnog datuma. Bilo je to kada je na televiziji videla nastup Scissor Sisters koji su nastupali na Exit-u 2006. godine.
Ekstremni make-up
perike
kostimi
šljokice
visoke štikle
vizuelni spektakl je ključan deo drega. Stil varira: od klasične glamurozne dive, do horor-dreg, camp, retro pin-up, pa sve
do avangardnih konceptualnih nastupa.
“Ranije je postojala drastična razlika zato što sam ja koristila umetnički izražaj šminke i kostima i perike kao nešto u stripovima kad superheroj ima svoj oklop pa se transformiše u superheroja.
Meni je to bio dreg bio u početku i jako dugo mi je bio samo to. Sad sam toliko ta dreg persona postala ja da sad već ne postoji nikakva razlika.”
Dreg umetnici ne žive u svetu duga, jednoroga i šljokica. Kostimi, perike, šminka i nastupi zahtevaju velika ulaganja, a honorari su često nisko plaćeni ili neredovni.
Mnogi dreg umetnici imaju dodatne poslove da bi preživeli, a oni koji nemaju podršku zajednice ili publike, teško opstaju u toj umetnosti.
“Ja svaki dan razmišljam od tome da odustanem od dreg-a zato što sam iz fazona, jao ne znam uvek razmišljaš “a da se ja možda zaposlim u Gomexu? “
Dreg umetnici često troše stotine, pa i hiljade evra po nastupu da bi “parirali standardu”. A to vodi do toga da se umetnost takmiči sa potrošnjom.
Cena kvaliteta:
Jedna kvalitetna perika:
100–300€
Kostim (custom made):
100–500€
Cipele, nakit, šminka:
50–200€ po outfitu
Profesionalni make-up:
50€ po šminkanju
Transport, foto/video produkcija, scenografija...
Sve košta
Dreg je nastao iz margine, iz potrebe da se vidi ono što je društvo pokušavalo da sakrije. Kroz humor, karikaturu, dramu i glamur, dreg umetnici i umetnice ruše tabue, pomeraju granice i pokazuju da postoji mnogo načina da se bude čovek. Ali — kako dreg ulazi u mejnstrim, suočava se s novim izazovima: monopolizacijom, klasizmom, površnom reprezentacijom i pritiscima komercijalizacije.
Autovanje, neprestano
Coming out, odnosno Izlaženje, deljenje svog seksualnog ili rodnog identita sa ljudima oko nas može biti vrlo teško i može ozbiljno uzdrmati odnose sa ljudima oko nas – od porodice i prijatelja, preko škole i ekipe sa hobija, do poslovnog okruženja.
Srećom, postoje oragnizacije koje su tu da pruže podršku i razumevanje, siguran prostor kada je najpotrebiji. Jedna od njih je i Grupa Izađi iz Novog Sada.
Aleksa Savić, omladinski radnik i izvršni direktor Grupe izađi
Način na koji su ljudi diskriminisani unutar svojih porodica posebno pogađa mlade, jer su porodice najčešće mesta na koja se svakodnevno vraćaju — naročito ako ne žive u Novom Sadu. Mladi koji su rođeni i odrasli u Novom Sadu uglavnom ne napuštaju grad radi školovanja, već tu pohađaju i srednju školu i fakultet. Zbog toga ostaju u istom porodičnom okruženju, što za LGBT mlade često znači i svakodnevno suočavanje s neprihvatanjem od strane porodice.
To neprihvatanje nije samo deklarativno; u zavisnosti od njegove težine, može se ispoljiti kroz ekonomsko ucenjivanje, fizičko nasilje ili pritisak da se osoba prevremeno iseli iz doma. Takav pritisak ne mora nužno značiti iseljenje u maloletstvu, već i u situacijama kada je osobi i nakon punoletstva potrebna podrška porodice.
Na žalost, pritisci u najbližem okruženju su samo početak dugog niza sličnih situacija u kojima se queer osobe često nalaze.
Drugi izazovi sa kojima se LGBT osobe suočavaju odnose se na fizičko i verbalno nasilje u javnim prostorima — na ulicama, u kafićima, sportskim klubovima i sličnim mestima.
Pored toga, česta je i diskriminacija od strane poslodavaca, koja je uglavnom suptilna i teško dokaziva, jer se često odvija bez svedoka i bez pisanih tragova.
Diskriminacija je prisutna i tokom kontakta sa pojedinim javnim institucijama, gde se LGBT osobe neretko suočavaju sa predrasudama i nepravednim tretmanom.
Važno je reagovati i ne ostati nem kada primetimo da neko trpi maltretiranje — bilo na autobuskoj stanici, u školi, na fakultetu ili na radnom mestu.
Neophodno je jasno i nedvosmisleno se suprotstaviti takvom ponašanju i time sprečiti nastavak nasilja i diskriminacije. Takođe, ukoliko upoznamo osobu u vezi čijeg rodnog identiteta nismo sigurni, poželjno je direktno i sa poštovanjem pitati koju rodnu zamenicu koristi ili na koji način želi da joj se obraćamo.
Takav pristup pokazuje uvažavanje i doprinosi stvaranju sigurnijeg i inkluzivnijeg okruženja.
Lea Jevtić, dramska pedagoškinja
Mislim da nikad ne bih imala zaista pravi mir duševni da ne živim sebe onako kako sebi dugujem svom karakteru i osobinama.
Sećam se da sam sa drugaricama uvek smo mi pričale o simpatijama uvek se to podrazumevalo da su to neki dečaci/muškarci. Ne mogu reći da nisam imala simpatije muškog roda, sada mi je jasno da moja prva zaljubljenost su bile zapravo moje drugarice.
Generalno ja kao nisam htela da se autujem mami i tati iako sam pretpostavljala da znaju, kada je konačno došao taj trenutak tati sam rekla. Tata je samo je pitao kad dolazite ništa drugo i onda sećam se da mi je rekao kao moraćemo sa mamom kao malo sporije i u tom momentu to mi toliko nije prijalo.
Siguran prostor
Ponekad, poneko telo ne oseća kao dom.
Kao siguran prostor.
A ljubav…
pa, ona zna da bude teška kad ne znaš kako da objasniš ko si, ili kad ljudi pokušavaju da te uklope u kalup koji ti ne pristaje.
Matea Stefanović, trans muškarac, aktivista organizacije kolektiv Talas TIRV i aktivista Trans mreže Balkan
Ja volim da kažem da je meni tranzicija odnela sve što mi nikad nije trebalo, a donela mi je ono što što mi znači, što mi treba u životu.
Mateja je istakao da je, kada je počeo da se povezuje sa zajednicom i upoznaje druge trans osobe, postao svestan koliko mu je zapravo nedostajala zajednica.
Tek tada je shvatio koliko su mu falili ljudi koji su slični njemu — koji razumeju ko je i kroz šta prolazi, bez potrebe za preteranim objašnjavanjem ili dokazivanjem.
“Tako da to je nešto od čega ne odstupam.”
Ukoliko je vama ili nekome koga znate potrebna podrška na putu prihvatanja seksualnosti ili rodnog identiteta, možete je dobiti kontaktiranjem Grupe Izađi mejlom, na savetovaliste@izadji.rs. Grupa Izađi takođe ima svoju online zajednicu. Informacije o aktivnostima se nalaze na sajtu izadji.rs, kao i na Instagram stranici organizacije Grupa Izađi.
Pored toga, u Srbiji postoje i druge organizacije koje pružaju savetovanje i podršku LGBT osobama:
Da se zna!
Udruženje koje pruža pravnu i psihološku podršku LGBT+ osobama. Da se zna!+1
Geten / Centar za prava LGBTIQA osoba
U okviru svojih servisa imaju individualne psihološke konsultacije, savetovanja i grupe podrške. transserbia.org+1
Asocijacija Duga / Association Rainbow
U okviru svojih programa pruža psihosocijalnu podršku i savetovanje LGBT osobama u različitim delovima Srbije. Salto Youth
Prajd Info Centar (Beograd Pride)
Centar koji između ostalog organizuje programe i prostor gde LGBT osobe mogu da dođu, razgovaraju i dobiju informacije i podršku. prajd.rs+1
Labris
Organizacija sa dugogodišnjim radom u oblasti LGBT prava, često sa fokusom na ženska prava i lezbejsku zajednicu, koja može usmeriti na adekvatne savetodavne usluge. labris.org.rs+1
Gay Lezbejski Info Centar (GLIC
Radi sa medijima, ali i kroz partnerske mreže pruža informacije, podršku i usmeravanja.
Vizuelna adaptacija: Milana Vojnović i Milica Levai
Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko
Asistent produkcije: Nemanja Stevanović
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.
Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
