Važno je da shvatimo da novac treba da bude alat koji služi našim potrebama, a ne nešto čemu se podređujemo ili šta određuje našu vrednost. Nisu sve situacije iste, naravno.
Ono što je glavna poenta ove epizode je upravo to:
količina novca koju imamo ne određuje našu vrednost.
Novac treba da radi
ZA NAS
Vesna Vasileva:
Za mene je novac nešto što mi omogućava slobodu, a to je moja primarna vrednost. Tako da, ja na novac gledam kao na mog prijatelja.
Ovo je Vesna Vasileva.
Vesna je doktorirala ekonomske nauke. Završila je u finansijama i sada radi kao mentorka i pomaže ženama da savladaju finansije.
Ideja joj je da pokaže ženama, pogotovo preduzetnicama, da novac nije bauk i želi da ih nauči kako da novac radi za njih. Kaže da to što je sada postigla, nije naučila u školi. Već na sopstvenom iskustvu.
Dobrodošli u Umologiju
podkast posvećen preispitivanju svakodnevnog života i njegovom uticaju na našu dobrobit.
Vesna je prošla kroz razne faze u životu. Nekada je imala više nego što joj je trebalo, nekada manje, ali njen odnos prema novcu se nije menjao jer je znala da je sve privremeno.
Kada je počela da radi i imala visoku platu, Vesna je trošila na putovanja i iskustva. Nakon nekog vremena, zapitala se da li joj to i dalje pričinjava zadovoljstvo.
Vesna Vasileva:
Shvatila sam da stvari prave gužvu u ormanu. Onda sam se zapitala šta da radim s novcem. Počela sam da štedim, a potom da ulažem na berzu. Shvatila sam da štednjom ne možemo postići veliko bogatstvo i da novac mora raditi za nas kroz investicije.
Pozvali smo vas da podelite vaš odnos prema novcu preko platforme SpeakPipe.
Dobijene poruke svrstali smo u tri kategorije:
Osećaj sigurnosti u štednji
“Kad je u pitanju novac, volim osećaj sigurnosti koji mi donosi štednja. Ulažem u sebe, ali izbegavam skupu garderobu i restorane. Trošim umereno, jer štednja mi daje mir.”
Pažljivo upravljanje novcem
“Moj odnos prema novcu je pažljiv jer se vodim principom “sto puta meri, jednom seci”. Kao bivši student koji je sam zarađivao, naučila sam da se ne mogu opustiti i živim u strahu za sutra. Volim imati ušteđevinu, što me drži u zoni komfora. Iako bih volela da više trošim na putovanja i uživanje, trenutno sam fokusirana na štednju i plaćanje osnovnih mesečnih obaveza.”
Uživanje uz praćenje troškova
“Moj odnos prema novcu se popravlja kroz edukaciju, knjige, podkaste i vežbe. Aplikacije za praćenje troškova su mi od velike pomoći, jer mi daju jasnu sliku o mojim troškovima i omogućavaju da vidim gde mogu da uštedim. Volim trošiti na putovanja, druženja i zadovoljstva, a novac na sebe shvatam kao investiciju. Takođe, primećujem da novac često dolazi iz neočekivanih izvora, što me podstiče da verujem u energiju, iako to još proučavam. Sve u svemu, postajem sve bolja u upravljanju novcem.”
U ovoj epizodi:
Često smo vođeni uverenjem da više novca znači više sreće ili manje briga, ali da li je to zaista tako? Kada zaradimo više novca, često se suočavamo sa većom nesigurnošću i anksioznošću. Novac može doneti radost, ali isto tako može izazvati strah od gubitka.
Kako od osobe koja se plaši da potroši na nešto što joj se dopada ili osobe koja kupuje i šta joj treba i šta joj ne treba “jer joj se može” postane svesna svojih primanja, i krene da ulaže u sebe.
Čućete, pričamo i o finansijskoj traumi. Ona je, pogotovo za nas na Balkanu i pogotovo posle krize izazvane pandemijom Korone virusa kada su mnogi ostali bez posla – baš prisutna. Ali i generalno nas je interesovalo zašto mi imamo takav odnos prema novcu. O platama se ćuti, vrlo često se novac šteka i čuva.
Vrlo često kupujemo odeću koja je nekvalitetna, štetna i za nas i za planetu Zemlju jer je jeftinijija (a treba nam mnogo odevnih kombinacija). Da se razumemo, i mi u Umologiji sa vama svakom epizodom savladavamo nove lekcije, tako i ovu.
Vesna Vasileva:
Kada pričamo o novcu prvenstveno pričamo o emocijama. Zato što najčešće ljudi emotivno reaguju kad se pomenu finansije i novac i najčešće emocije koje vidimo i osetimo su nervoza strah, nekad je to pohlepa ili nesigurnost, a u određenim situacijama to može da bude i tuga ili kontrazadovoljstvo i anksioznost. To su najčešći slučajevi da ljudi emotivno reaguju na neke situacije ili iskustva lična ili tuđa kad je novac u pitanju.
Vesna Vasileva objašnjava da sve ove emocije na određeni način deluju na nas u situacijama kad donosimo odluke bilo da se radi o štednji, trošenju ili ulaganju. Posebno ističe da ljudi ne znaju da te emocije ustvari nisu vezane za to koliko mi novca imamo, već su one jednostavno nešto što u svakodnevnom životu mi osećamo. Tim osećanjima se zapravo vodimo kad trošimo Ili dok zarađujemo i na taj način se i ophodimo onda prema novcu u svakodnevnom životu.
Vesna Vasileva:
Mi smo veorovatno transgeneracijski povukli da je naš osećaj lične vrednosti zavisi od toga koliko zarađujemo i koliko smo finansijski moćni. Mi povezujemo osećaj lične vrednosti sa zaradom i ako ne zarađujemo dovoljno ili ako potičemo iz porodice ili okruženja gde nismo imali dovoljno novca, onda u situacijama kad se priča o novcu ili o bilo kojoj temi vezano za finansije ljudi imaju tendenciju da je jednostavno izbegavaju zato što osećaju nelagodu. Sa druge strane manjak novca takođe utiče i na naše samopoštovanje i samopouzdanje tako da sve to nekako psihološki vezano za taj naš unutrašnji osećaj.
Generacijski smo naučeni da vrednost osobe meri njenom finansijskom moći. Ali realnost je drugačija. Možemo imati milione i opet se osećati nedovoljno.
Finansijska trauma se manifestuje na različite načine. Konstantna briga o novcu, poteškoće u upravljanju finansijama, osećaj nesigurnosti su neki od znakova pa čak i prekomerno trošenje sa druge strane.
Finansijska trauma ostavlja duboke rane koje ne zaceljuju lako. Može uzrokovati hronični stres, anksioznost i depresiju.
Da li vi ili neko vama blizak ima finansijsku traumu?
Vesna upoređuje sebe i svog brata. Odrasli su u istim uslovima, ali brat je sklon štednji, dok je Vesna shvatila da treba da uloži u sebe kako bi mogla zarađivati kad god joj treba.
Vesna Vasileva:
Trauma može različito uticati na ljude. Neki štedljivo čuvaju novac, dok drugi ulažu u sebe i svoje veštine. Konstantna briga o novcu i poteškoće u upravljanju finansijama su česti znakovi finansijske traume.
Možemo razviti zdrav odnos s novcem.
Prvi korak je osvestiti kakav je naš trenutni odnos prema novcu, koje su naše navike i šta za nas novac predstavlja.
Vesna Vasileva:
Naš odnos s novcem često je vezan za iskustva iz prošlosti ili narative unutar porodice. Na primer, uverenje da se novac teško zarađuje možda je bilo tačno nekada, ali danas, s internetom i novim mogućnostima, to više ne važi.
Finansijska pismenost je ključna. To je veština koja nam pomaže da bolje razumemo i upravljamo finansijama. Biti finansijski pismen znači donositi informisane odluke o novcu.
Vesna Vasileva:
Emocije čine 90% našeg odnosa s novcem. Mnogi ljudi znaju teoriju, ali se u praksi bore zbog emotivnih reakcija. Prvi korak je pratiti troškove i prihode, jer ne možemo upravljati nečim što ne znamo.
Da bismo osvestili finansijske navike, treba pratiti troškove i prihode. Treba da znamo koliko trošimo, koliko zarađujemo i da li je to dovoljno. Ako nije, treba da utvrdimo razlog.
Vesna Vasileva:
Ljudi često izbegavaju praćenje finansija jer ne žele da se suoče s realnošću. Ali, jednom kad vidimo svoje troškove, ne možemo više da se pravimo da ne znamo.
Kada donosimo odluke o kupovini, treba da se zapitamo da li nam to stvarno treba i iz koje pobude želimo da to kupimo. Da li kupujemo da zadovoljimo neku potrebu ili da se nekome pokažemo?
Da li i vi birate da ne znate? Da li se i vama desi da provučete karticu, zažmurite oči i čekate šta će da ispadne – odobreno ili ne? Ili poznajete osobu koja tako funkcioniše? (ja tako parkiram). Pošaljite joj onda ovu epizodu podkasta Umologija.
Verujemo da će naučiti nešto novo i korisno.
Vesna Vasileva je naučila važne stvari: Trenutna finansijska sredstva su samo to – trenutna. I ako ne umeš da živiš sa manje, nećeš moći ni sa mnogo više novca da živiš. Jer kad imamo više mi trošimo više. Ništa se radikalno ne menja ako mi ne promenimo naše navike i naš odnos prema novcu
Ovu priču možete i poslušati u našem podkastu 
Ovu epizodu su kreirali:
Sanja Đorđević,
Sanja Kosović,
Nemanja Stevanović,
Aleksandra Bučko
Vizuelna adaptacija:
Anamarija Ranković
Posebna zahvalnica
dizajneru zvuka
Jovanu Živkoviću
Produkcija:
Fabrika kreativnosti