Sećam se kada sam prvi put zakoračio u svoju studentku sobu. Prazni kreveti, stolovi, police. Pogled kroz prozor se prostirao na staru zgradu Tvornice mašinskih delova (poznatija kao TMD), parking, i (valjda) stanicu za gradsko grejanje. Kada bih danas ponovo pogledao kroz taj prozor, stvari bi izgledale malo drugačije.
I novi objekti treba da zažive
TMD-a više nema, a na njegovom mestu sada stoji „veličanstveni“ Naučno-tehnološki park. Zvanično je otvoren, ali još uvek nekako bez života. Nedaleko od njega, nikla je i Promenada. Tu bude onako baš živo, ne manjka ni mladih, a ni starijih, osim zelenila koje je bilo obećano, ali nekako baš za to nije bilo volje da se implementira.
Sa druge strane, dobili smo obeležene biciklističke prelaze. Međutim, u toku velikih gužvi pešaci često ne ispoštuju.
A ovih dana primećujem i da bankine koje su krivile naše točkove bivaju „ispeglane“, za lagodniju vožnju.
Na drugom kraju grada, ispod novog mosta, prolaz je bio otvoren, pa je sada opet zatvoren, tako da oni koji praktikuju trčanje, još uvek moraju da zaobilaze „radove“ ili da skrate stazu.
Puno važnih i nevažnih stvari se promenilo za ovih desetak godina od kada Novi Sad zovem drugom kućom.
Svaka promena koja nam se desi može da nam donese po nešto iz oba sveta: i dobrog i lošeg.
Iako neke od promena koje sam spomenuo možda i nisu najkomplementarnije, ovaj grad je postao moj dom. Sa svim dobrim i lošim stvarima i stranama.
I uz sve te promene – dobre ili loše, Novi Sad i dalje ostaje lep grad kao na panorami na ovoj fotograiji.
Autor fotografije: © Aleksandar Beserminji
