Foto komentar Aleksandra Beserminja

 Kada sam bio mali, moj tata je fotografisao mene i moje drugare na mom rođendanu. Društvo iza mene, ja ispred torte. Blic bljesne, čuje se pištanje kondenzatora dok se blic ponovo puni, a mi zaslepljeni, svakim treptajem oka i dalje „vidimo“ blic kako svetli i čekamo sledeći pokušaj, za slučaj da se neko nije nasmejao ili trepnuo baš kada je blic opalio.

Promišljeno fotografisanje

Tada je fotoaparat bio „igračka“ za odrasle, jer kao mali majstor, naravno da bih prvo otvorio vratanca od filma i isti osvetlio i upropastio.

Kasnije, kada sam konačno dobio aparat na korišćenje, film sa 36 fotografija se jako brzo trošio. Uz to, napraviti fotografiju i živeti u neznanju da li je fotografija dobro ispala sve dok se film ne razvije, je često bilo naporno. Nekada bih i zaboravio šta sam fotografisao pre mesec dana kada sam tek stavio novi film. Sa druge strane, film se štedeo i nije se mogao fotografisati svaki ćošak, pa su i fotografije bile znatno promišljenije.

„Zenit-E“ bio je najnapredniji fotoaparat, od fotoaparata na film, koji se našao u mojim rukama. Iako nije bio čudo tehnike, imao je mnogo više opcija od takozvanih „idiot“ fotoaparata. Sa 58mm objektivom na 35mm filmu je fino odvajao subjekat od pozadine, što je bilo nezamislivo sa prethodnim modelima koje sam koristio. Vukao sam ga sa sobom svuda, na razna putovanja, u školu, ekskurzije, a ruska proizvodnja ga je učinila skoro neuništivim.

I dan danas sedi u kutiji ispravan. Čeka da me nostalgija povuče, pa da opet kupim i namestim film, povučem polugicu za namotavanje, pritisnem dugme za otpuštanje zavesice i napravim neku novu fotku.

Fotografiju dečaka kako vodi kozu sam napravio na filmu davno, 2011. godine, negde u blizini Žabljaka u Crnoj Gori.

Autor fotografije: © Aleksandar Beserminji

  • Promena prizora
    Nekoliko kvadratnih metara i pogled u nekoliko nijansi plavog – sasvim drugačiji prizori i beg od svakodnevne atmosfere koja nas okružuje.
  • Avantura (i) za fotografijom
    Dok se virus smiruje, a zatim ponovo preti – na nama je da ne zataškamo potrebu da ispoljimo vlastitu kreativnost. Fotografa Aleksandra Beserminja poslednja avantura vodi ka pogledu kao na sliku desktopa Windows XP-a.
  • Pogled sa mog prozora – grupa koja je ujedinila svet
    Za vreme vanrednog stanja mnogi su osetili strah i gubitak slobode zbog preventivnih mera koje su države uvele kako bi zaštitili svoje građane. Međutim, jedna grupa na Fejsbuku omogućila je mnogima da putuju kroz fotografije.
Author

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.