(transkript epizode)
Nasilje nad ženama i devojčicama – koreni, dinamika, predrasude i društveni uticaj. Počinjemo sa dve važne poruke
Nada Padejski Šekerović:
Nakon obasipanja ljubavlju i pažnjom, sitni elementi kontrole i onda kasnije ta kontrola se manifestuje direktnim zabranama ili fizičkim zlostavljanjem.
Nasilje je rezultat uverenja počinilaca da imaju pravo da kontrolišu i zlostavljaju.
Istorijska neravnopravnost i njene posledice
Aleksandra: U korenu nasilja nad ženama stoji nejednaki odnos moći između muškaraca i žena. Nije to došlo odjednom. Zapravo, ako posmatramo kroz istoriju – muškarci su bili ti koji su bili na pozicijama moći: kraljevi, plemići, glave kuće… Oni su imali pravo na školovanje, na posao, profesiju. Oni su donosili pare u kuću i raspolagali sa njima. Žene su bile te koje su „samo“ bile kući. Rađale, negovale, kuvale, brinule se o svima, brinule se o imanju, radili čak i teške poslove u i oko kuće.
I tako godinama. I godinama. I od tog godinama tako se odnoseći prema ženama, došli smo do toga da je muškarac važan i glavni, a žena valjda ne toliko važna.
Rekli smo da su žene bile „samo“ u kući. Tu reč „samo“ podvlačimo i stavljamo pod velike navodnike. Ta reč „samo“ je i tada, a i sada stavljala ogroman teret i brigu na ženu. Teret, koji se nije vrednovao. A bez kog bi se verovatno celo kućanstvo i ljudi u njemu raspali, pa čak i taj muškarac verovatno ne bi mogao da donosi hranu u porodicu.
Uglavnom, tako smo došli do toga da društvo nekako smatra da je to što muškarci rade važnije, od onoga što radi žena. I zato je muškarac važniji.
Naravno, ništa od ovoga nije i ne može da bude tačno.
Svaki rad je podjednako važan. Svaki život osobe je podjednako važan. I niko, niko nema pravo da smatra da je važniji od druge osobe.
Nada Padejski Šekerović: Najčešće su počinioci nasilja, prema statistikama u Srbiji i u svetu muškarci, a žrtve žene i deca. Dakle, nasilje je posledica uverenja koje društvo plasira i potkrepljuje, a to je da su muškarci dominantni i da imaju pravo da zlostavljaju.
Aleksandra: Zato u ovoj epizodi pričamo o nasilju nad ženama i devojčicama. Samo, idemo malo unazad. Pričamo o svemu što se dešava pre prve pojave manifestacije nasilja.
Vrlo često sam čula „Pa zašto samo nije otišla?“. Ili, „Moram da budem spremna, šta ako jednog dana dođem i on mi udari šamar?“
Nije otišla, jer taj šamar ne dolazi odjednom. Pre toga se dešava nizu situacija, kojima se ta žena unamnjuje. Kao osoba, kao celina.
Leksikon
I da, još jedna stvar: kroz epizodu ćemo slušati naš leksikon (sećate se, leksikone smo popunjavali u školama, zapisivali se i pisali šta volimo i šta nas čini onim što jesmo).
Ovaj leksikon ima dve važne poruke:
- Sve žene mogu da budu žrtve nasilja bez obzira na obrazovanje, ekonomski, socijalni status ili bilo koje druge karakteristike.
- Želimo da pokažemo da i žene, koje su preživele i koje se trenutno nalaze u nasilju imaju svoju ličnost – stvari koje vole, koje ne vole – da su celokupne osobe sa svim osobinama, karakteristikama, željama, hobijima…
Kreće numera
Slušate Umologiju, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas. Da preispitujemo kako naša svakodnevnica utiče na dobrobit pojedinca. Da budemo dobro.
Ja sam Aleksandra Bučko, a u kreiranju ove epizode učestvovala je i novinarka Marija Marčeta.
Numera se utišava
Kako prepoznati rane znakove nasilja
Aleksandra: Nasilje nije samo fizičko nasilje. Ono može biti verbalno, emocionalno, ekonomsko, seksualno… Može imati razne oblike i forme.
Nada Padejski Šekerović: Nasilje je rezultat uverenja počinilaca da imaju pravo da kontrolišu i zlostavljaju. Najčešće, žene su žrtve nasilja, pa kada kažem počinioce, mislim na muškarce i to je najčešće partnersko nasilje – dakle mislim na sve muške članove porodice.
Aleksandra: Zato što se nasilje hiljadama godina smatralo za ličnu i porodičnu stvar o kojoj se ćutalo i koja se ignorisala, sam čin prepoznavanja nasilja, prijave, ali i izlaska iz nasilnog odnosa prožima niz izazova – sistemskih, psiholoških, ekonomskih.
Nada Padejski Šekerović: Partnerski odnos najčešće kažem od porodičnog nasilja, najčešće partnersko nasilje. Partnerski odnos nikad ne počne direktno nasiljem i šamarom. Počne, naravno, kao i većina partnerskih odnosa nekim pozitivnim emocijama. Onda se vremenom pojavljuju znaci kontrole koje žene i devojke najčešće tumače kao znak ljubavi pokazuje se ljubomora, posesivnost koje žene takođe opet kulturološki naučene tumače kao znak ljubavi, brige, pažnje.
Aleksandra: Želele smo da vidimo šta se sve dešava pre prve pojave manifestacije nasilja.
O tome je naša novinarka Marija razogovarala sa psihološinjom i dr Nadom Padejski Šekerović.
Dakle, još jednom da podvučemo:
Nada Padejski Šekerović: Partnerski odnos nikada ne počne direktno nasiljem već se pojavljuju manifestacije kontrole i posesivnosti koje devojčice i žene najčešće koriste kao znak ljubavi. Ljubomora ne može biti patološka i normalna.
Svaka ljubomora je patološka, i opet smo pogrešno naučeni da ljubomora znači ljubav.
Ljubomora znači kontrolu.
Jedno je briga za nekoga i zainteresovanost, a drugo je ljubomora.
Tako da, kako prepoznati nasije je jako teško jer je puno osećanja tu uključeno. Žene često negiraju, odbijaju da prihvate da su žrtve nasilja i nadaju se da će biti bolje. Imaju pravo na nadu, ali treba žene se informisati i edukovati devojčice da su jako teške promene počinioce nasilja, jako su teške promene njihovih uverenja i ako se počne nasiljem, verovatno će se nasiljem i završiti.
Dinamika odnosa ima šemu
Aleksandra: Hteli smo da saznamo i da vam prensemo kako to sve izlgeda na početku. Psihološkinja Padejski Šekerović objašnjava da je zapravo dinamika odnosa indvidualna, ali – postoji šema.
Nada Padejski Šekerović: Dinamika teče tako da se žena malim znacima u ponašanju kontroliše. Kada ona kaže ide sa drugaricom na piće momak napravi scenu kaže: „Kakva ti je ta drugarica, ona nema pojma, ona je ljubomorna na tebe, ona tebe ne voli, ona je promiskuitetna, ja ne želim da se ti družiš sa njom!“ I tako mic po mic, korak po korak izoluje ženu iz društva/devojku iz društva.
Posle toga, nekim grubljim manifestacijama to pokaže u smislu da joj brani da viđa možda svoje roditelje i to se dešavalo, da donosi odluke o svom životu. Kada ste u braku on donosi sve odluke, on određuje sa kim će se viđati. Pa ako ona nije zaposlena, želi da radi neretko kaže: „Ne treba da ideš da radiš ostani kod kuće.“ Ili sa druge strane je ekonomski zlostavlja, zloupotrebljava njen novac, njenu platu. Dakle, suština je da su da je dinamika individualna, ali da se može neka šema uspostaviti.
(kratka pauza – izjava malo u reverbu, odjeku kako bi bila naznačena)
To je: nakon obasipanja ljubavlju i pažnjom, sitni elementi kontrole i onda kasnije ta kontrola se manifestuje direktnim zabranama ili fizičkim zlostavljanjem.
(kratak predah da obradimo to što smo čuli)
Alekasndra: Promene u ponašanju nasilnika je jako teško uočiti, prepoznati. Zapravo:
Nada Padejski Šekerović: To nisu promene, taj neko je bio i pre takav ali to nije pokazivao, davao je socijalno poželjnu najpozitivniju sliku sebe. Jer počinilac zna da je nasilje zabranjeno, počinilac zna da je nasilje društveno kažnjivo i ne tuče ženu nasred ulice, nego u četiri zida. Neće pretnje da izgovori pred drugima nego kad su sami. Neki počinioci nakon više meseci psihoterapije, odnosno programa rada sa počiniocima što nije uobičajna psihoterapija, ne mogu da uvide da imaju uverenja koja opravdavaju nasilje.
Predrasude o nasilju: Mitovi koje treba razbiti
Aleksandra: Predrasude u vezi sa nasiljem i nasilnim odnosima. Zajedno sa psihološkinjom Nadom Padejski Šekerović razbijamo predrasude. Ima ih pregršt, a mi u ovoj epizodi rabijamo sedam.
Nada Padejski Šekerović: Predrasude traju i nakon što žena doživi nasilje, ne samo pre nasilja. A one su: promeniće se, biće bolje, nasilan je zbog alkohola, zbog toga što su mu roditelji bolesni, zbog nedostatka para.
Znači, teško će se promeniti bez ozbiljnog rada, neće biti bolje, zato što nasilje ima ciklični karakter. Najčešće ne bude bolje ili nasilje promeni svoj oblik – prestane fizičko, ali se ozbiljno psihološko nastavi do starosti.
Nije nasilan zbog alkohola, zbog toga što mu je otac bolestan – nego zato što misli da ima pravo da bude nasilan i daje sebi to opravdanje.
Imate ljude koji kad popiju budu veseli i ljube sve oko sebe, uopšte nisu nasilni i agresivni.
Imate neke koji kad popiju svi kažu: „Sklanjaj se, napio se.“
Znači alkohol omogućuje manifestaciju bazične prirode tako da kažem i zapravo kad neko popije, a nasilan je to se samo bolje videti. Dakle, alkohol nije uzrok nego okidač da se to bolje vidi.
Imate ljude sa ozbiljnim životnim problemima – sa smrću u porodici i drugim teškoćama, pa nisu nasilni prema članovima porodice tako da to da je društveno, socijalno, porodičnim, teškoćama, zdravstvenim nije uzrok nasilja, a žene tako pravdaju.
Predrasuda koja je važna to je da nasilje ne utiče na decu i da deca ne znaju da se nasilje dešava tu predrasudu često imaju žene, pogrešno uverenje zapravo to je pogrešno uverenje. Dete uvek zna da se nasilje dešava čak i u ranoj fazi razvoja dete je uvek svesno nasilja i ostavlja nasilje posledice po njega. Žene kažu ima 10 godina zna da je nasilje, ima tri godine ne zna da je nasilje, dete zna na različitim nivoima svesti i mentalnog zdravlja i fizičkog zdravlja dete trpi posledice od tog nasilja.
Predrasuda je i da nema pomoći i da sistem ne funkcioniše. Uz sve potencijalne teškoće na koje žena može naići, sistem zaštite i podrške funkcioniše u smislu da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je donet, postoje hitne mere da se krivični zakonik primenjuje da su postupci neretko i sporiji ali da nasilje mora da se prijavi zato što to jedini način da da žena dobije pomoć i da bude istrajna na tom putu.
Predrasuda je i da će brzo da se sve završi dakle prijavim naselje i rešila sam sve, neće da se brzo završi zato što je potrebno vreme za sve postupke, stručne postupke sistema socijalne zaštite, pravosuđa, policije potrebno je vreme za brojne postupke i po vreme ne znači odugovlačenje nego prirodno vreme da se nešto završi i da se neki psihološki procesi takođe završe.
Predrasuda je da je važno deca viđaju oca čak i odmah nakon prijave nasilja. Deca je važno da viđaju oca i struka naravno kaže ono što je ustavno pravo deteta, pravo na roditelja, ali odmah nakon prijave naselje potreban teret stabilizacije dece pa potom da se odnosi reuspostave ukoliko je to moguće.
(kratak predah da obradimo to što smo čuli)
Uticaj kulture na toleranciju nasilja
Aleksandra: Nasilje nad ženama prisutno je hiljadama godina. Sigurne smo da društvo kao i kultura u kojoj odrastamo utiče na to kako reagujemo na nasilje i kakava nam je, svojevrsna “tolerancija” i odnos prema njemu. Kako društveni i kulturni faktori utiču na prepoznavanje i reagovanje na rane znake nasilja?
Nada Padejski Šekerović: Usporavaju prepoznavanje i osporavaju ih. Zato što se nasilje u porodici, u partnerskim odnosima smatra ili privatnom stvari
ili se normalizuje
ili se minimizira
ili se ne veruje žrtvama
ili se kaže: „Pa dobro i moja mama je trpela, pa trpi i ti neće ti ništa biti, tvoja baka je trpela nemate nikakvih posledica proći će, smiriće se kako ostari biće pametniji.“
Dakle, često kulturološki faktori, društveni faktori opravdavaju nasilje, daju mu legitimitet svaljuju svu odgovornost na ženu. Kažu da je žena odgovorna za nasilje.
“Da ona nije imala dugačak jezik, ne bi dobila batine”. Što je apsolutno radikalno, nedopustivo i netačno. Štetno i ugrožavajuće i za buduće generacije žena i devojčica u društvu, a ne samo za one koje su aktuelne.
I uostalom, propisi Republike Srbije jasno kažu da je nasilje kažnjivo. Postoji nacionalna strategija sa sprečavanje nasilja u porodici i nasilja nad ženama, postoji Pokrajinski program zaštite od nasilja, postoji lokalni akcioni plan grada Novog Sada za sprečavanja nasilja, mi imamo dokumenta na Republičkom, Pokrajinskom, konkretno u Novom Sadu i na lokalnom nivou koja jasno kažu da je nasilje kažnjivo i da se nasilje mora sprečiti i da mora da postoji nulta tolerancija na nasilje. Da ne pričamo o Istanbulskoj konvenciji i da ne pričamo o drugim dokumentima koja promovišu, odnosno govore da je nasilje nad ženama i diskriminacija žena i da je drugo kršenja njihovih prava svih prava.
Tako da, društvo svaljuje svu odgovornost na ženu ako prijavi – što je prijavila. Ako nije prijavila – što nije prijavila. Ako je prijavila – šta će se decom, ako nije prijavila – šta će se decom. Tako da, na svaki način se žena smatra odgovornom.
Poslušaj još i:
- Nasilje nad ženama: Razumevanje uzroka i razbijanje predrasuda
- Kako (i zašto) da usporimo?
- Mentalno preopterećenje
- Raskidi
- Emocionalna inteligencija i reči: da li su povezani?
- Kako finansije utiču na nas?
Koraci za pružanje pomoći žrtvama
Aleksandra: I šta ako možda vidite da neko vama važan u partnerskom odnosu i oučite te neke prve znake nasilja. Da li ćutimo i gledamo svoja posla, jer je to njen život, ili, šta radimo? Koliko u ovim slučajevima znači podrška?
Nada Padejski Šekerović: Podrška je jako važna, ključna jer je ženi potrebno dugo vremena da osvesti sve posledice, sve faktore i ceo mehanizam kom je bila izložena. Suština je, da, podrška važna, ključna. I stručna i neformalna podrška, socijalna podrška, instrumentalna podrška, emocionalna podrška. Svi elementi socijalne podrške su važni, jako važni. Znači, žena bez podrške ne može da izađe iz nasilja sama odnosno, jako teško.
Aleksandra: Uz reči o podršci, završićemo sa dve važne poruke, sa kojima smo i počeli:
Nada Padejski Šekerović:
Nakon obasipanja ljubavlju i pažnjom, sitni elementi kontrole i onda kasnije ta kontrola se manifestuje direktnim zabranama ili fizičkim zlostavljanjem.
Nasilje je rezultat uverenja počinilaca da imaju pravo da kontrolišu i zlostavljaju.
Počinje numera:
Aleksandra: Slušali ste podkast Umologija, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Ovu epizodu su kreirale: Marija Marčeta i Aleksandra Bučko.
U ovoj epizodi pričale smo o nasilju nad ženama, odnosno, fokusirale smo se na to šta se dešava pre prve pojave manifestacije nasilja.
Podelite ovu epizodu sa svojim prijateljima i prijateljicama ili prosto podelite link na vašim društvenim mrežama:
Završava se numera
Naslovna fotografija: Ana Batrićević / Novinarke protiv nasilja
Zvučni efekti: Pixabay
Uvodna numera: Guitar Electro Sport Trailer – Gvidon Levkin/Bardyuzha sa Pixabay
Dodatna muzika: Lidérc sa Pixabay
Produkcija: Fabrika kreativnosti
Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.
