Donosimo vam priču o usporavanju nasuprot priči o mentalnoj preopterećenosti. Da li nešto gubimo ako ne učestvujemo u brzini ovog života?
Aleksandra: Dobrodošli u Umologiju. Ja sam Aleksandra Bučko, a ovo je podkast sa kojim pravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Danas vam donosimo priču o ženi koja je odlučila da promeni tok svog života, da uspori i počne da živi po svom.
Pričali smo o mentalnom preopterećenju – sada donosimo priču o tome kako je to kada odlučimo da krojimo naš život tako da u njemu ne bude tog preopterećenja.
Ova priča ima 8 scena.
(Kratka muzička pauza - numera Ardie Son - Brightest)
1. Odluka da se uspori
(Zvučni efekti: blagi zvuk alarma koji se postepeno stišava)
Sofija Borković: Usporavanje je način na koji živim, a to se preslikava kroz ne navijanje alarma…
Aleksandra: Ovo je priča o usporavanju. Sofija Borković je odlučila da više ne dozvoljava životu da je gura napred brzinom kojom ne želi da se nosi. Ali šta to zapravo znači?
(Zvučni efekti: zvukovi prirode: potok, ptice)
Sofija Borković: Svaki dan prošetam oko Ade ili Košutnjaka, pripremam sebi obroke, čitam knjige, i slušam pametne ljude kako govore, na taj način se zabavljam…
Aleksandra: Sofija je počela da ceni trenutke i da bude prisutna. Mirisi, zvuci, prizori – sve je to postalo deo njenog novog života.
Ona je mentorka za kreativni život i radi sa ljudima koji žele da probude kreativnost i žive život koji žele. Takođe je autorka podkasta Živeti glasno, preko stotinu blog postova i dve knjige koje su trenutno u štampariji.
Sofija Borković: Volim da se inhaliram različitim uljima, da pokrenem svoja čula mirisa koja me vode u predele u kojima trenutno nisam. Volim da 40 minuta ležim na prostirci za akupresuru i samo gledam u plafon.
(Zvučni efekti: notifikacija na telefonu)
Sofija Borković: Odnedavno sam uvela praksu da samo tri puta dnevno gledam u telefon, u blokovima, kada pregledam sve notifikacije i mejlove. Pratim sadržaj koji me inspiriše, ljude koji su primer mogućeg u savremenom svetu, i na taj način stvaram kod sebe osećaj da je život lep, da je ovaj svet smisleno mesto, i da su ljudi dobri.
Aleksandra: Ali put do ove promene nije bio jednostavan.
(Muzička pauza - numera: Ardie Son - Brightest)
2. Reći NE
(Zvučni efekti: žamor kancelarije, telefon koji zvoni)
Sofija Borković: Kada sam napokon rekla “NE” životu za koji su drugi mislili da je sjajan. Znate ono, svi su srećni zbog onoga što vi imate, a vi iznutra gorite i nesrećni ste…
Aleksandra: Sofija je donela tešku odluku punu rizika – rekla je “NE” životu koji mnogi žive, koji nam društvo i sistem nameću. Ali šta je to značilo za nju?
Sofija Borković: Iskreno, ne verujem u život koji živimo za druge, da bi drugi bili srećni zbog nas ili da bismo izbegli neprijatna pitanja. Verujem da kada glasno kažemo „da“ životu koji želimo, sve što je nebitno, sve što je bure i tama, otpada. To je život u skladu sa savremenim čovekom, koji je rekao „ne“ onome što ga ne ispunjava i na taj način povezao srce, glavu i telo.
(Muzička pauza - numera: Ardie Son - Brightest)
3. Izazovi na putu
(Zvučni efekti: blagi zvuk tajmera koji otkucava, prelazak u tišinu)
Aleksandra: Psihološkinja Ivana Mrđen ukazuje na dve strane medalje. Šta se zapravo dešava kada odlučimo da ne pratimo uvek brzinu savremenog sveta. Gubimo li time nešto važno, ili zapravo dobijamo kvalitet koji nam je potreban?
Ivana Mrđen: Gubimo brzinu potencijalnu, ali je pitanje šta nam je bitno i koliko nam je bitno. Usporavanje može da da kvalitet obrade, ali nekad nemamo mogućnost da usporimo tako da moramo brzo da procesuiramo informacije.
(Zvučni efekti: zvukovi gradske vreve, automobilskih sirena)
Sofija Borković: Ako živimo nešto što je konstantna borba, muka ili patnja, znači da smo poverovali u neke istine koje nismo preispitali…
Aleksandra: Preispitivanje svojih verovanja i odbacivanje starih obrazaca – to su bili Sofijini izazovi. Ali to je bio samo deo njenog putovanja. Put koji ju je vodio ka boljem razumevanju sebe.
(Zvučni efekat: saobraćaj, motor prolazi, kola trube)
4. Promena perspektive
(Zvučni efekti: zvukovi prirode, cvrkut ptica)
Sofija Borković: Nakon toga, u moj život su došli vrlo kreativni i slobodni ljudi. Danas je postalo normalno da imamo više novca i više slobodnog vremena, da radimo ono što volimo i da zarađujemo od toga…
Aleksandra: S vremenom, Sofijini dani su se promenili. Okružila se ljudima koji su delili njene vrednosti i podržavali njen novi način života. Počela je da veruje da je moguće živeti ispunjen i srećan život.
Sofija Borković: I, naravno, da ih ostvarujemo u skladu sa sobom.
5. Vrhunski izazov
(Zvučni efekti: zvukovi unutrašnjeg nemira, ubrzanog disanja)
Sofija Borković: Da li zaista mora tako? Da li moramo da se venčavamo, razvodimo, ili da imamo jedno petoro dece samo da bi rođaci na slavi bili srećni. Samo da bi rođaci rekli “Wow, radiš za te i te ljude, te i te kompanije? Videla sam na slikama da si mnogo uspešan ili uspešna i da zarađuješ puno”.
Aleksandra: Sofija je shvatila da mora da se suoči sa najvećim izazovom – društvenim pritiskom i očekivanjima. To je bila njena borba protiv normi i stereotipa.
Sofija Borković: Ne mora da se dopadne svima, ne mora da se dopadne rođacima ili komšijama. Ne moraju da nas razumeju. Važno je da mi razumemo sebe i zašto nešto radimo. Kada to razumemo, konzumerističko društvo, društvo ogromne produktivnosti i mentalne preopterećenosti, ne može nas zastrašiti. Ne može nam prodati priču da uvek moramo više i više, da nikada nije dovoljno, da moramo da idemo iz projekta u projekat, da dižemo kredite, da moramo biti savršeni, da nikada ne ostarimo i da je za sreću potrebno imati ovo i ono.
Važno je da se ne zadovoljimo osrednjim životom, da se zapitamo, da se ne izgubimo, da ne prestanemo tražiti više, da otkrijemo ko smo i šta sve možemo, i kakav je život za nas moguć.
6. Transformacija
(Zvučni efekti: zvukovi smirenja, duboko disanje)
Aleksandra: Često povezujući našu vrednost sa prisutnošću, gubimo iz vida pravu suštinu. Psihloškinja Ivana Mrđen govori o tome kako prisutnost utiče na našu produktivnost i zadovoljstvo, ali nas ne definiše kao osobe. Prisustvo je ključ za kvalitetan i srećan život, kako za pojedinca, tako i za društvo u celini.
Ivana Mrđen: Ne trebamo uopšte da povezujemo da li smo dovoljno dobri sa tim da li smo mi prisutni. Naš učinak će biti bolji ali da li sam ja kao ličnost bolja ili ne to apsolutno nije povezano sa tim. E sad činjenica jeste da smo produktivniji, zadovoljni i srećniji i da život ima mnogo viši kvalitet kada smo prisutni i trebamo prisutnosti da težimo, jer upravo sve ovo o čemu smo pričali što se tiče mentalne preopterećenosti jasno je da tu ima jako puno negativnih posledica. Ne samo po pojedinca nego po društvo u celini, a opet kažem to sad da li smo dovoljno dobri- trebamo uvek da budemo dovoljno dobri sebi i da sebe prihvatimo sa svim i manama i nedostacima čak i sa ovom nesposobnosću trenutno možda da se izborimo sa metalnom preopterećenošću ali je samo pitanje našeg učinka u određenim sverama.
Sofija Borković: Kada sam podigla standarde, kako za sebe tako i za svoj život, mnoge stvari koje nisu bile u skladu sa tim standardima su vremenom otpale…
Aleksandra: Sa novim standardima, Sofija je počela da živi život koji zapravo želi da živi. Vratila se sebi .
Sofija Borković: Kada sam konačno sebi dala dozvolu da živim drugačije, da živim po svom, da poverujem da je moguće živeti srećno i ispunjeno, da mogu imati i lični i poslovni život, i zdravlje, i sreću, i novac, sve je krenulo da se menja. Shvatila sam da je moguće živeti ispunjeno, a da me ne zanima šta drugi misle o mom životu. Postala sam direktorka svog vremena. Tada je sve nekako krenulo da se menja, rekla bih, sa mojom dozvolom da živim kako ja želim, ali i sa hrabrošću da se drugima ne dopadne ono što ja želim i živim.
7. Lepo je kad si svoj_a
(Zvučni efekti: zvukovi radosti, smeh dece)
Sofija Borković: Benefiti takvog života su, pre svega, to što znamo ko smo. Kada znamo ko smo, možemo da prepoznamo šta je za nas, a zatim da preduzimamo akcije koje nas vode ka životu koji je za nas smislen i koji nam se dopada.
Aleksandra: A evo i psihološkinje, Ivane Mrđen na ovu temu:
Ivana Mrđen: Ako usporimo i ako se vratimo, fokusiramo na ovde i sada, budemo u mogućnosti da iščistimo taj naš metalni prostor od svih informacija koje nas okupiraju, to je jedan sjajan momenat zato što imamo mogućnost da spakujemo i obradimo sve one informacije koje je potrebno da obradimo tako da to je sad ono kako treba da funkcioniše.
Sofija Borković: I da verujemo da je život lak i lep i smislen i ispunjen kada je naš.
Aleksandra: Sofija je počela da živi svoj život, na način na koji njoj prija. Sada deli svoje iskustvo kroz podkaste, knjige i programe, inspirišući druge da pronađu svoj put ka sreći.
Sofija Borković: Možda je najvažnije od svega da uvek znam da je dovoljno i da sam dovoljna…
Da uvek sebe podsećam da spisak obaveza nikada neće biti završen i da se nikada neće desiti dan kada smo sve uradili, kada je sve precrtano.
(Muzička pauza - numera: Ardie Son - Brightest)
Aleksandra: Ovo je bila priča o Sofiji i njenom putovanju ka životu koji želi da živi, a koji je izvan frke i gužve sveta u kom živimo. Hvala vam što ste slušali Umologiju.
Podelite ovu priču, drugačija je.
Razgovor sa psihološkinjom Ivanom Mrđen donela je novinarka Marija Marčeta.
Ja sam Aleksandra Bučko.
Pozivam vas da pogledate naš sajt, na kome imate puno interesantnih i korisnih podkasta od podkasta Umologija, do podkasta Moja priča – u kom vam donosimo priče o inspirativnim ženama koje su svojim znanjem, upornošću, radom i profesionalnošću doprinele da današnji svet bude bolji.
Do sledećeg puta i nove, četvrte sezone podkasta Umologija koja stiže na jesen. Do tada, kuckamo se na našim mrežama.
(Kraj epizode)
Zvučni efekti: u_03k5gu83c1, StudioKolomna, Bryan Jesus De Los Santos Breton, Empress-Kathryne Nefertiti-Mumbi, locrpg, Bohdan Kuzmin, Playsound na Pixabay
Muzika: Ardie Son – Brightest
Produkcija: Fabrika kreativnosti
