Foto komentar Aleksandra Beserminja
Vraćajući se unazad, prebirajući po uspomenama ali i fotografijama koje sam napravio, zapazio sam sesiju fotografisanja ribolovaca neposredno pre izlaska sunca. Ove fotografije napravio sam u jesen 2019. godine, a setio sam se kako su me tada oduševile dve stvari.
Jedna je magla, koja može da učini da fotografija bude nežnija i mekša dok sunce nije izašlo. Ili značajno dramatičnija kada sunce počne zracima da se probija.
Razlika između prve i druge scene je svega nekoliko minuta.
U tih nekoliko minuta moram da budem potpuno pripremljen: da imam jasnu viziju fotografija koje želim da napravim. Zatim naravno i da namestim sve postavke na fotoaparatu kako bih sa objektivom najpribližnije zabeležio ono što sam zamislio ili što mogu da vidim.
Druga stvar koju sam tada uočio, a koja me je oduševila, jeste strpljenje koje ribolovci imaju dok čekaju da riba zagrize.
Strpljenje – jer nam je trenutno to preko potrebno
Ovu vrstu strpljenja nema svako, zato se i ne bave svi ribolovom. Zapravo, oni koji su se zarazili ovim sportom, kažu da su čekanje i neizvesnost ustvari i opuštajući.
U nekom smislu to strpljenje delim sa njima, zato što i ja čekam pravi trenutak da napravim fotografiju kakvu sam zamislio. Međutim, među nama postoji razlika.
Kao fotograf – ja dođem, napravim seriju fotografija i odem, dok oni ostanu. I čekaju.
Iako,verujem da trenutno većina nas deli sada deli ove karakteristike čekanja i neizvesnosti sa ribolovcima.
Nisu svi uspešni u ovome, nismo svi skloni da se suočimo i izborimo sa čekanjem i neizvesnošću koja nas okružuje. Verujem da su u ovim trenucima mnogi od nas saznali neke nove osobine koje nosimo u sebi, koje do sada nismo imali vremena da oučimo i razvijemo.
Svakako, svi smo u svojim kućama – čekamo ali smo i nestrpljivi da, nakon što je počela da opada, zaraznost virusom KOVID19 konačno završi svoj pad i vrati nam život na kakav smo navikli.
Autor fotografije: © Aleksandar Beserminji
